Kraljica kometa
Johnny je ubacio podatke u kompjuter brodski i dao mu zadatak da izračuna kako će skrenuti komet sa putanje.
Srećom kompjuter je brzo izračunao i pokazao odgovore na ekranu.
„Popi, znam kako ćemo skrenuti komet. A pomoći će nam jedna stvar, koja će obaviti 99 % posla“ reče Johnny
„Da kaj je to ?“
„Ajde pogodi, koja je to stvar“
„Ne znam“ reče Popi
„Pomoći ću ti , imaš ovako : 1. Grije jako, 2. Žuto je, 3. Privlači planete
„mislim da je točan odgovor žuto“ reče Popi
„Ne Popi to je Sunce, Sunce će skrenuti komet 30.9.1858., tada će komet biti najbliže Suncu, i tada mi stupamo na scenu,
dodamo još samo malo skretanja kometu, i on fula planetu Zemlju !“
„Ha svemirski biljar, „ reče Popi, „ali gdje ti je štap ?“
„Da Johnny , gdje je upravljač tog svemirskog broda – kometa ?“ reče Mato
„Da to je problem, moramo se vratiti na komet i otkriti kontrolnu sobu sa upravljačkim komandama“ reče Johnny
„Daj mi malo crnog vina, bolje ću razmišljati“ reče Mato
„Tako je , vina dajte žedan sam“ reče Jules Verne
„Vi pijete, a komet ubojica se šulja svemirom“ reče Popi
„Sudnji dan je blizu, moram čitati molitvenik, da nas Bog spasi“ reče Mato
„Ti si bliže sudnjem danu nego ja“ reče Popi
„Moramo detaljno pregledati brod kometu, i pronaći kontrolnu sobu“ reče Johnny
„Tu sam ja doma, vidio sam mnogo kometa izbliza, bilo me je svugdje po svemiru.“ reče Mato
„Ali ovo nije prirodni komet, nego je komet koji je pretvoren u svemirski brod – komet. A ja poznajem većinu
svemirskih brodova u svemiru“ reče Johnny
Čudna grupa se dogovarala kako će pretražiti komet svemirski brod.
Johnny će ići od ulazne piramide ravno u centar okomito na osovinu velikog broda,
Mato će pretraživati prostorije sa zlatom,
a Jules i Popi će pretraživati nos broda- kometa.
„Odlično, ja ću uzeti kobasice za gablec sa sobom, ipak je ova stvar dugačka 15 kilometara“ reče Popi
„Bit ćemo stalno u radio vezi“ reče Johnny
„Ali tko je napravio tako veliki svemirski brod“ ? upita Mato
„Da i gdje su ? Zašto se skrivaju ?“ upita sa strahom Jules
„Zato je svemir uzbudljiv, uvijek nešto novo“ reče Johnny
„Meni su od uzbuđenja već pune gaće“ reče Popi
„Imamo dosta vremena da otkrijemo tajne i misterije koje se kriju na nepoznatom brodu“ reče Johnny
Vratili su se na komet u 7. mjesecu 1858., prišli su mu sa desne strane, gdje je bila piramida za ulaz u kometu.
I krenuli ga istraživati, hodajući u skafanderima , tajanstvenim podzemnim hodnicima...
Održavali su stalnu radio vezu, mahali su skenerima, a ručnim baterijama su svijetlili ispred sebe..
„Kako ide Popi ?“ pitao je Johnny preko radija.
„Evo hodamo ja i Jules, već me bole noge“ reče Popi.
U stvari oni su sjedili na podu hodnika i odmarali.
„Ok za sat vremena se vraćamo u vremeplov na odmor i gablec“ reče Johnny
Johnny je molio Boga da čim prije pronađe kontrolnu sobu. Johnny je radio brze skice prostora kuda je sve prolazio i
bilješke. Usput je slikao fotoaparatom. Odjednom se nađe pred jednim vratima. Nije znao kako dalje, nije ih znao
otvoriti, makar je pokušavao na sve načine.
Dani su prolazili, prošli su kilometre hodnika, ali nisu našli kontrolnu sobu.
Brod je bio prevelik.
Jednog dana Mato naiđe na hibernacijsku staklenu komoru. U njoj je spavala žena.
Mato se odmah zaljubio u lijepu usnulu ženu i javio preko radija :
„Ona spava“
„Tko spava ?“ trgne se Popi koji je sjedio u jednom hodniku i drijemao naslonjen na Julesa.
„Ona, kraljica kometa“ reče Mato
Uskoro su se svi našli oko hibernacijske komore.
„Tiho, ona spava“ reče Mato čudnim glasom
„Ali probudiće je propast svijeta“ reče Popi
„Kad vidiš da se netko odmara, pomozi mu” reče Mato
„Tu su neka slova“ reče Johnny i poslika tekst.
„Možda su upute za upotrebu“ reče Jules
„Jasno je kao dan, da smo glupi kao noć” reče Popi
„U svijetu glupih, budi pametniji, i pridruži im se” reče Mato
„Ograničena pamet ima neograničene mogućnosti” reče Jules
„Imaš pravo, poslat ću slike našem kompjuteru, neka ih on prevede.“ reče Johnny
Uskoro je kompjuter poslao podatke :
„ Brod komet zove se "sveti Mihael", vlasništvo je Nine Nane, sa zvijezde Anka, iz sazviježđa Feniks.
Zvijezda Anka je udaljena 85 svjetlosnih godina od planete Zemlje.
Svemirski brod je teretni, nadsvjetlosni, ali kod orbite Plutona je prešao na podsvjetlosne brzine.
Pogrešna putanja svemirskog broda može se tumačiti moždanim udarom glavnog kompjuera, ili kratkim spojem umjetne
inteligencije, ili nekom vrstom psihičke bolesti umjetne inteligencije, možda zbog radijacije jakog neutrinskog zračenja iz
svemira.
Umjetna inteligencija je programirana za efikasnost i profit, a ne za ljubav, pomaganje, empatiju.
Možda je ljudska posada natjerana na hibernaciju zbog profita.
Kontrolu sada mora preuzeti čovjek, koji je prilagodljiv za nove situacije, ili će svemirski brod – kometa od 15
kilometara duljine pasti na planetu Zemlju.“
„Skrati priču kompjuteru, kako da probudimo člana posade iz hibernacije ?“ poviče Johnny na radio vezi sa
kompjuterom.
„Evo šaljem protokol za buđenje napismeno, na tvoj mobitel“ reče kompjuter.
Johnny pogleda na ekran, na rukavu svog skafandera.
„Evo dečki stižu upute na našem jeziku, probudit ćemo ljepoticu Ninu Nanu “ reče Johnny
Johnny postupi po uputama kompjutera, otipka neke tipke na upravljaču hibernatora.
Uskoro se djevojka počela buditi. Pokrov stakleni se otvori i Nina , polako izađe iz hibernatora.
Malo zatetura i Mato je prihvati da ne padne.
Nina počne micati ustima, ali nikakav glas nije izašao.
„Evo pive, daj si malo gucni“ reče Popi i pruži joj flašu.
Nina gucne i popije cijelu flašu pive.
Automatski prevoditelj je počeo prevoditi njezine kratke riječi :
„Što je ? „ malo kašlje, pa opet reče
„Tko ste vi ?“
Johnny predstavi svoju posadu : „Ja sam Johnny astronaut, ovo kaj te drži je Zemljanin Mato, ovaj mali zeleni kaj ti je
dao pivu je Popi, a ovaj bradonja je Jules Verne pisac iz Pariza.“
„Dobro, zakaj ste me zbudili ? Uvjek ste dobro došli da odete.“
„Pa tvoj svemirski brod komet je pogriješio putanju, sudarit će se sa planetom Zemljom za 60 zemaljskih dana.“ reče
Johnny
„Oh, Bože, opet kvar. Gdje je moj Marsi ?“ reče Nina još uvijek nestabilna i u naručju Matinom, koji ju je posjeo na
pod.
„Tko je Marsi ?“ upita Popi
„Moj pomoćnik, asistent, robot , mali robot, “ reče još pospana Nina Nana.
„Svi su roboti isključeni, i neka čudna vrata se nedaju otvoriti“ reče Johnny
„Ah da , greška, kvar glupog brodskog kompjutera. Moram ga resetirati, trebam se sjetiti lozinke za resetiranje“ reče
Nina
„Evo ti još pive „ reče Popi
„Fino, hvala vam, baš sam žedna“ Nina Nana opet popije pive, i zagrne se plavim ogrtačem koji je prekriven
svjetlucavim zvijezdama.
„Zašto nosite skafandere, kaj ne dišete kisik ?“ upita Nina
„Bojimo se virusa, i ostalih iznenađenja“ reče Johnny
„Kako se zove astronaut bez kacige ? Donator organa“ reče Popi
„U pravu ste, baš se osjećam prehlađeno“ reče Nina
„Pa i ja bih se prehladio da spavam gol“ reče Popi
„Ne bih vas požurivao, ali ovaj brod – komet će pasti na Pariz, ako ga ne skrenemo“ reče Jules
„Da, za sada Bog drži upravljač, a on nije baš uvijek svemoguć, i po našem ukusu „ reče Johnny
„Ali zato ima vas da radite za njega „ reče Nina Nana
„sam Bog vas je poslao da spasite mene i planetu Zemlju.“
|
