Sava je poplavila Zagreb.
Sava je poplavila Zagreb.
Vodostaj Save, 26.10.1964. u 8 sati ujutro, iznosio je +514 cm.
Vodeno “more” koje je tom prilikom nastalo bilo je dugačko 14 km,
poplava je uz ogromnu materijalnu štetu odnijela i 17 ljudskih života.
Nadležne službe nisu htjele „širiti paniku”,
pa nitko nije obavijestio građane da dolazi poplava !
Dida Mato je otvorio vrata sobe i zbudio malog unuka :
„Diži se poplava je „
„ŠTO ?”
„Pogledaj kroz prozor”
Mali Mato pogleda kroz prozor. Imao je što vidjeti : ogromno more sa valovima mutne vode, preko bakinog vrta,
brzo se približavalo kući !
Hitro se obuče i izjuri na hodnik.
„Gore, na tavan” zapovijedi dida, dok je stavljao krpe pod prag ulaznih vrata, da ne ulazi voda.
Mali unuk brzo se popne po lojtrama na tavan, tu su već bili bratić i teta. Plakali su od straha.
Mali Mato je volio svog bratića i tetu. Sa bratićem se uvijek lijepo igrao, a dobra teta ih je čuvala, dok su roditelji bili na poslu.
Sada su kroz otvor tavana gledali didu Matu kako se bori sa poplavom. Krpe nisu baš dobro diftale i kroz pukotine ispod vrata voda je nadirala !
Voda je došla u kuću sve do razine od 1 metra. Dida je sam hodao do pojasa u vodi, i dalje spašavao i dizao na tavan važne stvari.
Tek tada su došli roditelji sa posla, te su počeli i oni dizati svoje stvari na tavan.
Ali puno njima skupog namještaja, i skupih stvari su ostali u vodi.
Bilo je hladno, kišovita hladna jesen 26.10.1964.
Mali unuk Mato je bio gladan, te je počeo vikati i plakati da je gladan i žedan !
Mama je počela kritizirati sve zašto nisu uzeli hranu i vodu.
Voda se je počela dizati iznad razine prozora prizemnice, sve do stropova.
Promrzli jadni ljudi su se počeli bojati da će voda doći i na tavan.
Dida Mato je skinuo nekoliko crijepova sa krova i napravio rupu u krovu.
„Ako se voda još digne, ići ćemo kroz ovu rupu na krov !” rekao je dida
Svi su se divili didi Mati, i svi su ga sada slušali.
Dida Mato se popeo kroz rupu na krov. Sjedio je na krovu i gledao uokolo.
„Svugdje je voda, samo krovovi kuća vire iz vode !”
Nisu imali čamac, i nikoga nije bilo na vidiku da ih spasi !
Dida je čuo da su mu unuci gladni, pa se je vratio sa krova na tavan.
Iza dimnjaka je izvadio torbe sa hranom i vodom.
„Evo kruha, špeka i 2 flaše pitke vode !” veselo poviče dida
Svi su govorili : „Svaka čast dida „
Kad su se svi najeli špeka i kruha , i napili vode, počeli su raspravljati kako se spasiti.
„Treba ići na krov i mahati da nas vide” rekao je dida Mato
„Skidaj gaće „ kaže dida baki.
„ Kaaaj ? Kaj si poludel stari jarac !” pobuni se baka
„Skidaj gaće, tvoje su najveće, bijele su, pa će se bolje vidjeti,”
„Kaaaj ? Neću, stari jarče „
„ Stavit ću ih na štap, pa ću mahati, da dođu spasioci. A tebi i tako ne trebaju jer su tanke”
„Evo dam ja svoje gaće, samo nisu bijele, malo su posmeđile” reče tata Vinko
„Moje gaće su male, bakine su najveće „ reče dida Mato
Svi su se počeli smijati i šaliti. Stric i strina su počeli pričati viceve. Mali mato je volio strica i strinu jer su se uvijek smijali i šalili.
„Evo dajem ja svoje gaće, da vas sve spasim” reče važno Štefica, skine gaće i da ih didi Mati.
Dida zaveže gaće za veliki štap i popne se opet na krov.
Pogledao je okolo, svuda velika voda,samo je krov kuće virio.
Odjednom Mato ugleda čamac na tom velikom mutnom moru !
Počeo je mahati i vikati „U pomoć, u pomoć !”
Nisu ga čuli, i čamac je otplovio između krovova kuća, u daljini.
Dida je bio bijesan.
„Da bar imam svoj čamac. Čim ovo prođe kupujem čamac na napuhavanje”
Vremenski putnici su lebdjeli iznad didinog krova, nevidljivi u svom letećem vremeplovu.
„Ovo ne bu dobro”, reče Johnny, vremenski putnik.
„Da baš je velika voda” reče Popi.
„I loš je horoskop” reče vremenski putnik Mato
Pogleda on na skener horoskopa : „ retrogradni saturn u drugom polju, u kvadratu sa retrogradnim jupiterom, i neptunom i merkurom, ali i u opoziciji sa marsom, a ostale planete su također sve u kvadratima, jao, moramo im pomoći”
„Kako ? Vremenska policija neda da se miješamo „ reče Johnny
„Neće nitko znati, samo ćemo dozvati čamac da ih spasi” reče vremenski putnik Mato
„Ok „ reče Johnny , isključi nevidljivost i uključi jaki reflektor da svijetli prema autoputu, gdje su bili čamci .
Ljudi iz čamca ugledaše jako svjetlo, kako lebdi iznad krova Matine kučice.
Zato krenuše veslati prema njima.
Johnny opet uključi nevidljivost i sakrije lebdeći vremeplov.
Čamac je došao do krova i počeli su vikati : „Ima li koga ?”
Stari dida Mato poskoči, popne se kroz rupu na krov i poviče : „Ovdje smo, spašavajte molim vas, ima djece i žena”
Ljudi iz čamca poguraše debelu dasku na krov : „Hajde, jedan po jedan, u čamac”
Čamac je bio velik, jak i dugačak. Svi su iz tavana izašli na krov, a sa krova preko daske u čamac.
Kada su se ukrcali, čamac je polako, veslima došao do autoputa, do suhe zemlje. Tu su čekali kamioni i odvozili ljude na sigurno.
„Ne bi vas vidjeli da niste imali tak jaki reflektor !” reče vojnik iz čamca didi Mati
„Reflektor ? To su bile gaće, na štapu. Gaće od snahe !” reče dida Mato
Svi su se nasmijali.
|
