Nedjelja 25.10.1964. Zagreb, da li bu poplava ?
Anđeo je šapnuo Mati datum i doveo mu ruku do upravljačke ploče vremeplova.
Mato je naštimao datum 25.10.1964. Pojavili su se iznad Zagreba .
Bila je jesen kišovita. Sletjeli su nevidljivi na livadi u naselju Trnje.
Popi, Johnny i Mato krenuli su u izviđanje u vremenskim skafanderima, u kojima su bili nevidljivi. Tri vremenska putnika mogli su vidjeti aure oko ljudi, zračenja podzemnih voda, antena, zračenja sa planeta iz svemira ...
Sava je bila visoka.Mati je proradilo sjećanje : bit će poplava u Zagrebu !
Morao je upozoriti svoje roditelje! Krenuo je prema najmanjoj kućici u ulici Trnjanske struge.
Bila je nedelja, njegov tata Vinko i stric su se kartali, mama i strina su kuhale i prale veš na ruke.Baka Anka je štrikala veste za zimu. Stari dida Mato je popravljao kućanske stvari u svojoj maloj radionici.
Mato vremenski putnik je pogledao na skener horoskopa :
aura od tate Vinka je bila slaba, titrava i crvena sa desne strane tijela zbog planete Marsa u 12. polju, a 12. polju približavao se i crni Saturn u dnevnom horoskopu !
Tata Vinko je bio Ovan, sa lošim planetama u lošim položajima.
Mama Štefica je imala tanku, oštru crveno crnu auru sa lijeve strane, zbog planeta Marsa i Saturna u 3. polju komunikacije, a tu je bio i crni Saturn u dnevnom horoskopu !
Nevjerojatno loši horoskopi !
Baka Anka je imala crvenog živčanog Marsa u 2. polju, a tu se nacrtao i ludi Mars u dnevnom horoskopu, a zli Saturn dnevni u 8. polju zdravlja !
Strašno, Nevjerojatno loši horoskopi !
Imam opravdanje, za neopravdano ponašanje!
Jedino je dida Mato stari, imao dobar horoskop rođenja i skladnu auru.
Ali imao je dnevni horoskop loš : svadljivog Marsa u polju doma, a štetnog Saturna u polju uspjeha.
Trenutno je bio u svađi sa ukućanima zbog nervoznog Marsa u polju doma, i u kvadratima sa živčanim Merkurom.
Vremenski putnik mladi Mato odlučio je komunicirati sa starim didom Matom.
Ali bojao se da ne preplaši starog Matu.
„Sa sobom ni na čistini, nisam načisto.” pomisli vremenski putnik.
Mladi Mato je napisao poruku : „Mato dođi na nasip, Sava je visoka, bit će poplava ! Tvoj prijatelj. ”
Prišuljao se, nevidljiv i tih, ka drvenoj šupici, u kojoj je bila mala radiona.
Stari dida Mato je osjetio da netko hoda, čuo je šutanje lišća po dvorištu.
Već je htio sakriti bocu sa rakijom, ali nikog nije bilo !
Tada ugleda, na neobičnom papiru, poruku. Štrecne ga u srcu.
„Ipak bu poplava !” pomisli Mato.
Stari majstor Mato sjetio se neobičnog prijatelja, za kojeg je radio specijalne kondenzatore i posebne baterje.
Stari Mato ostavi nepospremljen alat na panku, i žurno se zaputi na savski nasip.
Hodao je po nasipu sve do željezničkog mosta.
Tada iz žbunja izađe njegov stari poznanik, za kojega je radio kondenzator.
Čovjek je bio obučen u čudnu odjeću sa puno đepova, a u ruci je držao kacigu.
„Bok stari Mato kako je ?” upita neobični prijatelj
„ Evo dižem kredit, da besplatno školujem djecu!
A od sreće što imam posao, radim za džaba!
Ne mogu da progutam sve gluposti
koje mi doma ukućani serviraju.
Prevelik je to zalogaj za mene!" reče stari Mato
Prijatelj se nasmije i reče : "Ja puno putujem,
sreća da mi krče crijeva
pa zaglušuju buku u glavi” pa nastavi :
„Čuj nemam puno energije u baterji, pa se žurim. Upozoravam te da će sutra biti poplava u Zagrebu. Stavi sve stvari i ljude na tavan. Pozdrav Mato” reče čudni čovjek
„Hvala prijatelju” reče stari Mato
Čovjek u neobičnom odijelu stavi kacigu na glavu i nestane !
Stari dida Mato požuri svojoj kući.
Mali unuci su se igrali u blatnjavom dvorištu.
Suton je već padao i dida Mato uđe u siromašnu kuhinju.
Unuci potrčaše za njim.
U kuhinji su već svi bili, i čekali gladni i ljuti večeru.
„Bit će poplava, treba dizati sve kaj je vredno na tavan.” reče dida Mato
“Mislim da bu polava” ponovi glasnije Mato
“Misliti je drek znati.” rekla je Štefica I nastavila vikati na malog Matu
“Jesi na čamcu rođen? Zatvori vrata, ne prisluškuj kaj se velki spominjaju
Kaj se držiš k’o drvena Marija?”
Mali unuk Mato je zatvorio vrata kuhinje, ali galama se čula i u hodniku.
“Ti uživaš k’o pajcek na gmajni.” rekla je Štefica Vinku
“Ne jebi po tavanu!” odgovorio je Vinko
“Bedast si k’o šlapa!” nastavila je Štefica
“Sad si baš dreku pljusku dala!” dere se Vinko
„Znam da bi bilo bolje da sam samo režala.
Ali nisam mogla da ne zalajem!” viče Štefica
„Bila bih ja laka ženska, da nemam
tak tešku narav!” urla Štefica
„U nedostatku argumenta
prava ženska pokaže atribute. Daj mu pokaži ! „ reče stric
“Kaj blejiš k’o tele u šarena vrata?
Kaj se držiš k’o posran golub ?” upita baka Anka malog unuka Matu na hodniku
“Dida Mato je rekel da bu poplava, “ reče žalosno mali Mato
“Krivo si čul . Imaš sluha kak’ da ti je slon prdnul u uho!. Dida Mato je zločest i plaši ljude, “
reče baka Anka
“Nije, dida Mato je jako dobar” reče mali Mato
“Ak’ ti je tak dobar, zemi si ga doma!” reče baka i otvori vrata kuhinje
“Ti bi i kraljevu vosku poplašil Mata “ poviče baka na dida
“Sava je visoka ! Bil sam tam. Kaj ? Kaj se čudiš k’o pura dreku?”
razljuti se dida Mato , jer mu nitko nije vjerovao da će biti poplava.
Svi su počeli istovremeno glasno pričati, i jedno drugo vrijeđati.
Mala kuhinja je bila prepuna ljutitih ljudi. Posvađali su se.
“Koja tica rano peva, pokaka se vu gnezdo! Nisam ja od jučer,
da ne znam kaj me čeka sutra.” zaključi Štefica, jer je imala najjači glas
“Kakva poplava, mi moramo sutra ujutro na posel , vu tvornicu ! Delati sutra treba !” nastavi glasno Štefica
Dida Mato je odustao od nagovaranja zbog svađe. Popili su previše rakije.
Sam je vukao vrijedne stvari na tavan. Nitko mu nije htio pomoći, samo unuci.
Neke stvari je stavljao u veliku pletenu košaru i vukao debelim štrikom, preko koloture na tavan.
Mali Mato je bio umoran jer je cijeli dan trčao po dvorištu i igrao se.
Dobri bratić Boris i mali Mato slušali su preko dana, susjedov radio iza ograde, i glumili da su Bitlsi.
Došla je brzo noć i svi su išli spavati.
Mali Mato je sanjao zmije, pa se budio po noći plačući. Tati Vinku je to išlo na živce, pa ga je opet tukao.
Došlo je jutro i svi su išli na posao.
U noći sa nedjelje 25. 10., na ponedjeljak 26.10.1964. Počeo je pucati savski nasip između željezničkog mosta i savskog mosta.
Ujutro Sava je poplavila Zagreb !
|
