VREMEPLOV i PIRAMIDE
VREMEPLOV i PIRAMIDE
„Želim vidjeti svoju Topi“
reče plačljivo Popi, a velike oči su mu bile suzne.
„I meni je dosta putovanja Popi. I ja želim vidjeti svoju Tonku“
kimne glavom Johnny
„Jebeš sve vremeplove, da su od zlata,
i sva vremena svih planeta,
meni treba moja djevojka Topi“ zaplače Popi.
„Dobro Popi, idemo doma“ reče Johnny
Johnny je objasnio Mati situaciju. Ako ne budu išli doma, nebu dobro.
Razboljet će se psihički, a onda i fizički. Već su dugo na vremenskim putovanjima,
kroz vremenska bespuća, na dalekim planetima.
„Razumijem te Johnny, i meni nedostaje Spony. Kad krećemo doma, u naše vrijeme, pa na planetu Atopiju?“
„Pa možemo odmah obaviti pripreme za putovanje“ reče veselo Johnny
Tročlana posada vremeplova radosno je obavila pripreme
za putovanje natrag u svoje vrijeme.
Stari astronaut Mato je bio zadužen za vremensku kontrolnu ploču,i vremensko
putovanje,
a mršavi plavokosi Johnny za pilotsku ploču sa instrumentima za let i svemirsko
putovanje.
Mali zeleni Popi je bio zadužen za logistiku, zalihe i kuhinju.
Sve je bilo u redu, obukli su skafandere i poletjeli sa planete Zemlje u svemir u
orbitu. Kompjuteri su pokazali da je sve bilo spremno za vremensko putovanje.
„Mato možeš uključiti vremenske motore, vraćamo se u svoje vrijeme“reče Johnny
„Idemo doma!“ poviče Popi
Mato polako uključi instrumente, tahionska vremenska polja , i tahotunele.
Odjednom ih je počelo silovito bacati i tresti !
„Uzbuna, opasna vremenska oluja u vremenskim poljima i tokovima“ počeo je vikati
brodski kompjuter.
„Svi su instrumenti poludjeli“ vikao je Mato
Johnny je brzo razmišljao, izgubili su kontrolu nad kretanjem u vremenu.
„Isključi vremenske motore !“ poviče Johnny
Izašli su iz poludjelih vremenskih polja u mirni svemirski prostor.
Letjelica se nekontrolirano vrtjela, i Johnny je smiri sa pomoćim raketnim motorima.
Pogledao je instrumente, svi su pokazivali normalne vrijednosti, osim jednoga.
„Mato pogledaj instrumente vremenskog stroja“
Mato pogleda i otvori usta od čuda.
„Johnny vratili smo se 12 000 godina u prošlost Zemlje!“
„Sranje. Sa ovim strojem ni na čistini nisi na čisto!“ Popi procjedi koprcajući se na
podu.
„Što radiš na podu Popi ?“ upita Mato
„Nešto sam izgubio“
"Što?“
„Pa ravnotežu“ ljutito će Popi
„Imam opravdanje za neopravdano ponašanje, vremenske oluje mogu biti
nepredvidljive“reče Mato
„A tahovremenski radar za vremenske tokove?“ upita Johnny
„Glupi brodski kompjuter je trebao predvidjeti turbulencije u vremenskim tokovima „
Reče ljutito Mato
„Nemam takta za vaš ton. Jesi li ti uopće polagao ispit za astronauta ?“ reče
uvrijeđeno kompjuter
„Sigurno više puta nego ti“ reče Mato
„Nemojte kompjutera vrijeđati, opet će mi skuhati lošu kavu“reče Popi
„Eto ne zna ni kavu skuhati, rekao sam ti da je pokvaren“reče Mato i nastavi :
„Iako smo izgubili svemirsko vrijeme, doći će naših pet minuta“
„Tko je mene pročitao, taj je skroz nepismen“ reče kompjuter
„Dobro, dobro, nitko tebe ne krivi. Nego reci kompa koji je tvoj savjet“
Smiruje situaciju Johnny.
Brodski kompjuter uvrijeđeno i čudno zazuji te reče :
„Vremenska oluja je ispraznila baterije vremenskog stroja. Treba se spustiti na
planetu i napuniti baterije.“
„Dobro, hvala kompa“ reče Johnny
„Sreća da mi krče crijeva, zaglušuju mi buku u glavi“ reče Popi
„Spuštamo se na panetu Zemlju“ reče Johnny
Vremenske prilike nisu dopustile da se spuste oko Zagreba. Tada se Mato sjeti da
prije 12 000 godina Zagreb nije postojao.
Tražili su prostor gdje nema loših vremenskih uvjeta, a da je blizu voda i da je ravna
površina.
Johnny je upravljao letjelicom. Našao je pogodno mjesto tek u Africi, pored rijeke Nil.
Popi ugleda piramide :
„Gle Johnny civilizacija, možda nam mogu pomoći „
Mato reče :
"Da ali oni su u kamenom dobu, kako će nam napuniti baterje ?“
Kada su se spustili, prašina se slegla, obukli su vremenske skafandere, i uzeli oružje.
„12 000 godina u prošlosti nije šala. Mi smo stranci u opasnom okruženju.“ Reče
Mato
Popi je gledao kamerama oko njihove letjelice. U daljini je vidio piramide.
Učinilo mu se da je pored piramide ugledao neobičnu stranu letjelicu,
kako se uzdiže !
„Dečki nešto sam možda vidio, neku letjelicu“ reče Popi
„Da? 12 000 godina u prošlosti ? Tvoja priča ne drži vodu, žudi za akoholom, he, he.“
nasmiješi se Mato.
|
