Srkijeve Škrabotine

subota, 28.03.2009.

kontrakulture 5

Pripadanje nekoj supkulturi se, pre svega, ogleda u individualnoj odluci baziranoj na slobodi izbora.

Poklonici supkultura obično sami unose nove elemente u kulturu i menjaju je prema svojim sklonostima, radije nego li da se pridržavaju ranije zacrtanih tabua.

Iako su ozbiljni uspesi u elektronskoj muzici napravljeni još polovinom prošlog veka, tek su osamdesete godine i digitalna tehnologija dovele do toga da neki pravac elektronske muzike ima svoju supkulturu.

Za to je zaslužan Tehno zvuk iz Detroita i House muzika iz Čikaga.

Britanski pravac Acid house se pojavio tek krajem osamdesetih / početkom devedesetih, ali je značajno doprineo popularizovanju nove elektronske plesne muzike za noćne klubove.

Da bi se opisala novonastala supkultura, uveden je izraz Rave.

Rave žurke su bile inspirisane URADI SAM kulturom i u početku su organizovane po napuštenim skladištima i fabrikama, ili još češće u prirodi – van velikih gradova.

Vreme i lokacije žurki na kojima se slušala nova muzika su često držane u tajnosti do poslednjeg trenutka jer je britanska vlast uz pomoć policije ovakve dogadjaje strogo zabranjivala.

Zvanični mediji su po naređenju lansirali lažne optužbe protiv rejv kontrakulture koje su se odnosile na navodno nasilje prouzrokovano zloupotrebom sintetičkih droga.

Optužbe za masovno korišćenje supstanci poput ekstazija, MDMA-a i amfetamina su bile više nego tačne, ali nasilje baš nikad nije bilo prisutno na rejv žurkama

Pravi razlog za zabranjivanje žurki je taj što organizatori nisu plaćali porez državi, kao ni reket kriminalcima i policiji za droge - koje su se koristile ni manje ni više nego u u legalnim noćnim klubovima.

Sa prelaskom u mejnstrim muziku, Rave žurke su mahom prerasle u festivale,
gde država ponovo dolazi do poreza i gde se besomučno promoviše PIVO na koje se plaća porez, iako rejveri najviše vole da piju samo običnu vodu.

Devedesete godine obeležava lansiranje elektronske muzike u mejnstrim kulturu i pojava mnogih podpravaca i podžanrova, kao što su jungle, drum’n’bass, trance, electro, breakbeat, trip hop, progressive house, goa trance, psytrance i drugi.

U Rave kulturi je zapaženo prisustvo daleko većeg broja sredovečnih ljudi, nego li što je to uobičajeno za druge muzičke supkulture.

Krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, pojavljuju se nove kontrakulture, sačinjene isključivo od fanova jednog benda.

Maggots ili Crvi su fanovi benda Slipknot.

Slipknot je bazično metalski bend, ali njihova muzika obuhvata razne druge muzičke stilove, ukomponovane u kompleksne aranžmane, sa čestim drastičnim prelazima u tempu.

Bend broji devet članova koji uvek nastupaju odeveni u padobranska odela obeležena brojevima od nula do osam, i svaki član ima svoju karakterističnu masku za lice.

Crvi su zaluđeni bendom, muzikom, tekstovima pesama i identitetima članova benda, od kojih su neki još uvek neotkriveni.

Fanovi često i sami nose maske, napravljene po ugledu na omiljenog lika iz benda.

Murderdolls su prijateljski bend sa Slipknotom, sa kojim čak dele i bubnjara.

Odlikuju ih tekstovi pesama koji se bave nekrofilijom, kopanjem grobova, transvestijom i raznim drugim horor temama.

Fanovi Murderdollsa su Ghoulscouts.

Po ugledu na bend, šminkaju se i oblače u crno i crveno.

Supkultura Juggalo je nastala početkom devedesetih, a često sebe nazivaju i Juggalo Familijom.

Njihov omiljeni bend je hororcore/rap duo - Insane Clown Posse, mada su uopšte odani bendovima izdavačke kuće Psychopatic records.

Filozofija supkulture je sadržana u šest povezanih albuma Insane Clown Posse-a, u kojima je ispropovedana mitologija Tamnog karnevala.

Uobičajeno je da fanovi farbaju lica u stilu Insane Clown Posse-a i drugih Psychopatic records umetnika.

Takođe, karakteristična je sklonost, i benda i fanova, ka jeftinom bezalkoholnom osvežavajućem piću Faygo.

Okupljanje Juggalo-a je uobičajen godišnji događaj, koji se smatra nekom vrstom Porodičnog Okupljanja.

Trekeri ili Trekkies su fanovi naučno-fantastičnog filmskog serijala Star Trek, odnosno Zvezdane staze.

Zvezdane staze su poznate po tome što je nemoguće pobrojati koliko ima snimljenih filmskih nastavaka, koliko televizijskih serijala, a koliko televizijskih epizoda.

Trekeri su zaluđenici koji znaju detalje iz serijala koje su i sami autori zaboravili.
Njihovo znanje obuhvata poznavanje svih likova iz serijala, svih rasa, svih planeta, letelica, oružija, jezika i uopšte naslova, radnji i scenarija svih epizoda.

Često se međusobno takmiče u poznavanju serijala, a nije im strano ni šminkanje i oblačenje kostima njihovih omiljenih rasa i likova.

Za Trekere se misli da nemaju svoj sopstveni život, te je u jednom periodu bilo vrlo nepopularno pripadati ovoj supkulturi.

Njihova fanatičnost je izrodila druge grupe obožavalaca serijala kao što su Ratovi zvezda ili Gospodar prstenova.

Kraj devedesetih godina i početak dvehiljaditih obeležava pojava novih supkultura, koje nisu toliko vezane za muziku, koliko za modu ili društveni status.

Takav je, na primer, modni trend koji je nastao sredinom devedesetih među japanskim devojkama – Ganguro ili Gyaru, što u bukvalnom prevodu znači ’’crno-lice’’.

Osnovu njihovog izgleda čini ofarbana plava, srebrna ili zlatna kosa i
taman ten postignut odlascima u solarijum.

Tendencija je da se postigne izgled preplanule, plavokose devojke sa kalifornijske plaže.

Ganguro devojke idu u solarijum tokom cele godine da bi održavale tamno-smeđi ten.

Napadno se šminkaju, koristeći beli karmin, belu senku oko očiju i šljokice ili lažne suze po obrazima.

Glavni deo njihovog uličnog kostima su cipele ili sandale sa platformama od minimum petnaest centimetara, što ih čini višim od prosečnih Japanaca.

Ganguro moda se suprotstavlja bazičnim japanskim načelima ženske lepote, po kojima ten treba da bude što je više moguće beo.

Međusobno slične supkulture predstavljaju Čavsi u Britaniji i Lansi u Nemačkoj.

Čavsi su opterećeni američkom Hip hop modom, zlatnim nakitom i markiranom odećom koja koristi elemente ulične mode britanske radničke klase.

Za Čavse se smatra da generalno nemaju poštovanja prema društvu, te da su novopečeni bogataši bez obrazovanja i vaspitanja.

Lansi su supkultura u Nemačkoj koju su u početku činili pripadnici nacionalnih manjina iz Turske i istočne Evrope.

Međutim, na opšte iznenađenje nemačke javnosti, grupe nemačkih ksenofobičnih huligana i ekstremno desničarskih bandi su prisvojile aspekte Lan kulture.

Karakteriše ih mišićav, istenirani izgled i ponosito pokazivanje statusnih simbola, u vidu skupih automobila, odeće, mobilnih telefona, itd.

Pripadnici Lan supkulture su kritikovani od strane nemačke javnosti da su agresivni, mizoginisti i da nemaju poštovanja prema nemačkoj kulturi i narodu.

Što se tiče Srbije, devedesete godine prošlog veka su bile na ulice izbacile dizelaše i sponzoruše, supkulture karakteristične za ovo podneblje.

Dizelaši su ime dobili po robnoj marki DIZEL, čiji su proizvodi u to vreme bili neznatno skuplji od konkurentskih i čeznuli su za statusnim simbolima poput luksuznih automobila i zlatnog nakita.

Propagirali su pravoslavnu veru, nacionalizam i kriminal, nisu putovali van svoje zemlje, a uporište su našli u turbo-folk muzici.

Šišali su se na tarzanke i uvlačili dukseve i jakne u farmerke ili trenerke, a na nogama su neizbežan detalj bile patike Air Max 2.

Bili su ksenofobični, agresivni i opasni po okolinu.

Devojke su se oblačile slično, mada još i seksualno napadno i vulgarno.

Dobile su naziv sponzoruše, zbog težnje da imaju svog sopstvenog sponzora.

Arhi-neprijatelji Dizelaša su bili Padavičari, odnosno sve mlade osobe koje nisu pripadale njihovoj supkulturi.

Dizelaši i Sponzoruše danas više ne postoje u prvobitnom obliku iz devedesetih, ali daleko od toga da ih više nema.

Oni su naprosto preuzeli vlast i iz supkulture su postali dominantna kultura.

Korisni linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Talking_Heads
davidbyrne.com
kraftwerk.com
en.wikipedia.org/wiki/House_music
en.wikipedia.org/wiki/Techno_music
en.wikipedia.org/wiki/Rave
www.ravehistory.co.uk
hyperreal.org
en.wikipedia.org/wiki/Electronic_dance_music
en.wikipedia.org/wiki/Free_party
www.fantazia.org.uk
partyvibe.com
slipknot-maggots.deviantart.com
slipknot1.com
http://web.archive.org/web/*/http://gznetwork.net/
insaneclownposse.com
psychopathicrecords.com
juggalogathering.com
faygoluvers.net
en.wikipedia.org/wiki/Trekkies
en.wikipedia.org/wiki/Portal:Star_Trek
en.wikipedia.org/wiki/Ganguro
http://japanlinked.com/Japanese-Culture/gyaru-gal-styles.html
en.wikipedia.org/wiki/Chavs
uncyclopedia.org/wiki/Chav
en.wikipedia.org/wiki/See_You_in_the_Obituary

28.03.2009. u 18:51 • 0 KomentaraPrint#

kontrakulture 4

Proučavanje supkultura se obično svodi na proučavanje simbola prisutnih u odeći, muzici i drugim vizuelnim osobenostima pripadnika supkulture, ali takođe se proučava i način na koji pripadnici dominantne kulture tumače te iste simbole.

Hip hop supkultura nastaje u Njujorku početkom sedamdesetih, namenjena pre svega rasnim manjinama u Americi, dakle crncima i hispanosima.

Sa popularnošću koju stiče devedesetih godina, Hip hop se istovremeno širi i na američku belu rasu, kao i na celokupnu svetsku populaciju.

Hip hop se prvi put pojavljuje na žurkama u Bronksu, a začetnikom se smatra jamajčanski DJ Kool Herz, koji je izdvajao bitove iz fank i disko pesama i od njih pravio posebnu muziku, preko koje je povremeno rimovao da bi animirao publiku.

To rimovanje je uskoro preraslo u repovanje i započela je era old school hip hopa.

Tih godina je izmišljen skreč, a teme kojima su se bavili tekstovi su bile aktuelne i ticale su se manjina, popularne kulture i svakodnevnog života.

Krajem osamdesetih godina, na Zapadnoj obali se pojavljuje Gangsterski rep, čiji predstavnici u tekstovima svojih pesama promovišu nasilje, rasizam, homofobiju i mizoginiju.

Iako kontroverzan, Gangsta rap je uveo Hiphop u mejnstrim kulturu u kojoj su se fantazije o luksuznom životu mafijaša pokazale kao ultrakomercijalni koncept.

Nakon eskalacije nasilja medju perjanicama žanra, a naročito nakon ubistava najvećih zvezda kao što su su Tupac Shakur i Notorious B.I.G. - mnogi Gangsta reperi su promenili stil, umekšali zvuk i zaplovili stazama popularnosti.

Sa novim milenijumom i erom političke korektnosti, Hip hop biva izjednačen sa pop, odnosno MTV kulturom.

Uprkos komercijalizaciji, ovo je muzika koja deklariše ugnjetavanu manjinu, i stoga u skoro svim zemljama sveta postoje hip hop supkulture.
Umetnici kao što su Talib Kweli, Mos Def, ili Blackalicious, veličaju induvidualne veštine i aktivizam nasuprot materijalnom bogatstvu i nasilju.

Definisana su četiri osnovna elementa koji čine Hip hop kulturu, a to su: MC-ing (ili repovanje), DJ-ing (to jest produciranje i skrečovanje), street art (ili grafiti umetnost) i ples (odnosno breakdancing).

Hip hop moda se uglavnom sastoji od kratkih frizura sa raznim vrstama kačketa, kapa i marama na glavama, sportske odeće, kao što su patike i trenerke, i raznih vrećastih majica i pantalona.

Velika količina nakita, poput debelih, zlatnih kajli sa krstačama i zlatnih satova, minđuši i prstenja, kao i opšti šareniš u oblačenju, stereotipi su Hip hop mode.

Počeci Gotik supkulture se pronalaze u Velikoj Britaniji, ranih osamdesetih godina.

Sa pojavom muzičke gotik rok scene, bivši Pankeri su postali Darkeri, koji su se okupljali u klubu Batcave, u londonskom Sohou.

Batcave je bio dekorisan uz upotrebu standarne rekvizite iz horor filmova, kao što su dimovi i magle, gumeni šišmiši i paučije mreže.

Morbidne, natprirodne i okultne teme su postale zapažen element supkulture.

Veza između horora i gotik kulture je učvršćena u prvim danima, vampirskim filmom Glad Za Krvlju, koji počinje scenom iz darkerskog kluba u kom bend Bauhaus svira gotik-himnu Bela Lugosi’s Dead.

Nakon kratkog života Gotik roka Gotik supkultura se najpre sjatila oko novog, mašinski-bučnog elektronskog pravca iz Nemačke poznatog kao Industrial.

Ubrzo je nastao i belgijski oblik Industriala, prilagođen za klubove i igranje, poznat kao Electronic Body Music.

Danas, Gotik muzika obuhvata veliki broj različitih stilova, koji svi imaju zajedničku težnju prema melanholično-ozbiljnom, mističnom zvuku i izgledu.

Muzički pravci vezani za gotik supkulturu varijaju od death roka, preko industriala i sintpopa do ambijentalne i eksperimentalne muzike.

Ni gotik metal, ni bilo koji drugi pravac metala nemaju nikakve veze sa gotik kulturom.

Gotik moda je stereotipizirana kao mračna, ponekad morbidna, eroticizirana vrsta oblačenja.

Tipičan izgled podrazumeva crno ofarbanu kosu, tamnu šminku na izbeljenom licu i nokte ofarbane u crno.

Veza između Gotika i horor fikcije je postala maltene kliše, sa mnogim Darkerima koji se oblače poput likova iz horor romana ili filmova

Izdvaja se veliki broj stilova, kao što su sajberpank, androgeni, srednjevekovni, vampirski, renesansni i viktorijanski.

Darkeri uglavnom nisu nasilna, već pre čak tolerantna kultura.

Gotik Lolita je japanski oblik Gotik kulture, iniciran i popularizovan od strane Visual Kei bendova.

Uprkos prvim uticajima, sledbenici pravca slušaju razne vrste muzike, i generalno su više modna, nego li muzička supkultura.

Stil oblačenja je kombinacija viktorijanskog i edvardijanskog kostima sa slatkim i detinjastim izgledom Lolite.

Često se teži imitaciji izgleda viktorijanske porcelanske lutke.

Sledbenici pravca se nazivaju Elegantnim Gotik Lolitama i Elegantnim Gotik Aristokratama.

Bliska Gotik kulturi, pojava modernog doba je supkultura ljudi koji prati životni stil vampira, stvorenja zasnovanih na predanjima drevnih naroda, koja su vrlo popularna u horor književnosti, filmu, stripu i televiziji.

Sledbenici ove kulture veruju da su i sami ne-mrtvi, prinčevi i princeze noći, te u skladu s tim, ne izlaze na sunčevo svetlo i piju ljudsku krv (ali je pre upotrebe dobro istestiraju na sidu, hepatitis i druge, čak i za vampire, nezgodne bolesti).

Folklor je supkultura mladih ljudi koji dele interes u očuvanju kulturne baštine svog naroda.

Poznati su kao mladi, zdravi i neporočni ljudi koji kroz oblačenje narodnih nošnji, ples i drevne običaje, na najmiroljubiviji način šire svoju tradiciju, sprečavajući je da padne u zaborav.

Pripadnici drugih supkultura folkloraše često smatraju i nazivaju ‘seljacima’, uglavnom iz puke neupućenosti i nerazumevanja.

Grunge je podvrsta Hardkor pank muzike, koja nastaje u Sijetlu krajem osamdesetih godina.
Sijetl - depresivan, kišni grad je proizveo muzičku scenu po svom karakteru.
Nihilizam i melanholija, uz distorziran gitarski zvuk i melodične glasove daje Grunge muziku.
Za pojam Grunge se često vezuje heroinska zavisnost..
Kultna ličnost supkulture bio je Kurt Kobejn, frontmen grupe Nirvana.
Njegovo samoubistvo na vrhuncu slave, ubrzo je dovelo do gašenja pokreta.

Izgled Grandžera je bio manje-više pankersko-korovska modna mešavina, sa naglaskom na neobaveznom izgledu, a prihvaćeni stereotip u oblačenju je karakteristična Grandžerska karirana košulja.

Pojam Emo nastaje sredinom osamdesetih da bi se opisala vašingtonska scena Hardkor pank muzike.

Danas je Emo supkultura koja obuhvata različite muzičke pravce, a daleko je više okarakterisana izgledom, ponašanjem i osećajnošću svojih pripadnika.

Emo je skraćeno od emocionalan, pošto su Emo-i mlade i melanholične osobe, depresivnog karaktera sa suicidalnim mislima.

Emo se često koristi i kao izraz poruge, od strane pripadnika drugih supkultura, koji Emo-e doživljavaju kao vrlo iritantne i tugaljive osobe, prepune samosažaljenja.

Čest je slušaj da članovi drugih kultura napadaju i tuku Emo-e.

Tipičan Emo izgled se sastoji od naočara sa debelim crnim okvirom i ispravljene kose ofarbane u crno, sa dugim šiškama začešljanim preko jedne strane lica.

Tu su i uske crne farmerke i majice sa printovima bendova, pocepane starke ili neke druge iznošene patike, i kaiševi sa velikom kopčom.

Vezana za Emo, ali opet potpuno drugačija je japanska supkultura koja uzima sve više maha u poslednje dve decenije.

Hikikomori su mladi Japanci (i mnogo ređe Japanke), koji su svojevoljno izabrali alijenaciju iz društva.

Uzrasta su od kasnih tinejdžerskih do ranih tridesetih godina i žive u domovima svojih roditelja, tačnije u svojim sobama, iz kojih gotovo nikada ne izlaze.

Mnogi od njih čak ni ne obeduju sa svojim ukućanima, već im se hrana ostavlja pred vratima ili na stepeništu.

Danas se procenjuje da supkultura broji oko milion članova samo u Japanu, iako se simptom ove ’društvene bolesti’ proširio i na druge zemlje.

Mnogi pojavu Hikikomorija tumače kao formu ekstremnog, pasivnog otpora protiv nametnutih društvenih kodova koji zahtevaju neprikosnovenu posvećenost karijeri i domovini.

Korisni linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Talking_Heads
davidbyrne.com
b-boys.com
stylewars.com
en.wikipedia.org/wiki/Hip_hop
en.wikipedia.org/wiki/Old_school_hip_hop
en.wikipedia.org/wiki/Golden_age_hip_hop
en.wikipedia.org/wiki/New_school_hip_hop
en.wikipedia.org/wiki/Gangsta_rap
en.wikipedia.org/wiki/Hip_hop_culture
en.wikipedia.org/wiki/Hip_hop_fashion
en.wikipedia.org/wiki/Goth_subculture
en.wikipedia.org/wiki/Batcave_(London_nightclub)
www.wave-gotik-treffen.de
en.wikipedia.org/wiki/Gothic_fashion
vamp.org
darkfashionlinks.com
en.wikipedia.org/wiki/Death_rock
en.wikipedia.org/wiki/Industrial_music
en.wikipedia.org/wiki/Electronic_body_music
en.wikipedia.org/wiki/Gothic_lolita
en.wikipedia.org/wiki/Visual_kei
lolita-handbook.livejournal.com
http://en.wikipedia.org/wiki/Vampire_lifestyle
www.kolo.org
en.wikipedia.org/wiki/Grunge_music
wegotpowerfilms.com
en.wikipedia.org/wiki/Riot_Grrrl
en.wikipedia.org/wiki/Emo
whatsemo.com
fourfa.com
en.wikipedia.org/wiki/Emo_fashion
http://web.archive.org/web/*/www.habri.co.uk
en.wikipedia.org/wiki/Hikkikomori
shuttingoutthesun.com

28.03.2009. u 18:49 • 0 KomentaraPrint#

četvrtak, 26.03.2009.

Kontrakulture3

Supkulture je ponekad teško identifikovati, jer masovne kulture imaju običaj da usvajaju određene stilske odrednice supkultura radi komercijalizacije.

Rezultat ovog procesa kulturne otimačine, ogleda se u izumiranju ili u evoluiranju supkultura.

Rokabili muzika je mešavina kantri i rokenrol muzike, i jedan je od prvih rokenrol pravaca s početka pedesetih godina, sa centralnom figurom u formi Kralja Roka, Elvisa Prislija (Elvis Presley).

Smrt Kralja izaziva nostalgiju, te krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, Rockabilly doživljava povratak iz mrtvih i oko njega se formira značajna supkultura.

U Engleskoj je to značilo povratak Tedi bojsa na scenu, koji su se, sa britvama kao uličnim oružjem, pretvorili u arhi-neprijatelje Pankera, dok su se u Americi ponovo pojavili Rokeri, ali ovog puta ušminkani i sa briljantinom u kosi.

Osnovne odlike Rokabilija su postale ‘pompadur’ frizure sa nabujalim zulufima i kožne jakne.

Američki fanovi su usvojili i košulje za kuglanje, kaubojske i havajske košulje.
U modi je takođe i kombinacija ružičaste i crne boje, sa dodatkom lepoardove kože.

Psihobili muzika i prateća supkultura su mešavina Panka i Rokabilija.

Njihova zainteresovanost je usmerena ka tematici bliskoj horor filmu, nasilju, filmovima eksploatacije i drugim tabu temama.

Termin Psychobilly potiče od benda The Cramps, koji su na flajerima za koncerte svoju muziku reklamirali kao psihobili vudu.

Fanovi su prihvatili termin i stvorili imidž dementnih i poremećenih ličnosti.

Kao i većina pravaca koji su potekli u vreme politički angažovanih i međusobno raslojenih Pankera i Skinsa, i Psihobiliji su izabrali da budu apolitični.

S obzirom da Psihobili kultura nikad nije bila masovno popularna, fanovi su pribegli organizovanju vikend zabava na kojima bi po ceni jedne karte nastupalo nekoliko bendova.

U muzici se uglavnom koristi kontrabas umesto električne bas gitare, te je vremenom postao stereotipni simbol Psihobilija.
Modni stil Psihobilija je najviše pod uticajem Panka, ukombinovanog sa Rokabili stilom iz pedesetih i sa dodatkom horor motiva.

Na glavama i muških i ženskih Psihobilija dominantna je kombinacija ‘pompadur’ i ‘čiroki’ frizure.

Početkom osamdesetih u Americi nastaje brža i teža verzija Panka – Hardcore. Karakteristika Hardkora je URADI - SAM ideologija.

Obzirom da većina bendova nije imala načina da dođe do bilo kakvih izdavača ili menadžera, bili su prinuđeni da sami snimaju i izdaju ploče, štampaju fanzine i organizuju koncerte.

Prateća supkultura i JEDAN OD životnih stilova Hardkora je Straightedge.

Veza sa Pankom tu počinje da nestaje, jer je Strejtedž u potpunoj kontri u odnosu na Pank.

To je progresivni životni stil za razliku od ideologije ‘živi brzo, umri mlad’.

Konzumiranje nikotina, alkohola i svih vrsta narkotika deo je pankerske samodestruktivne svakodnevice, a Strejtedž propoveda apstinenciju od ovih suspstanci.

Među sledbenicima Strejtedža često ima i vegetarijanaca i vegana, onih koji izbegavaju kafein i onih koji su protiv promiskuitetnih seksualnih odnosa.

Takođe, prvi pripadnici Strejtedz supkulture su bili ateisti koji su verovali da religija, poput narkotika, slabi volju i kontroliše um.

Još jedan pravac koji je proistekao iz Panka, početkom osamdesetih, je New Wave kod nas poznatiji kao Novi Talas ili Novi Val.

New Wave muzika je u pocetku definisana kao komercijalna verzija Panka, a ime je uvedeno kao referenca na francuski filmski pokret iz šezdesetih godina, jer su mladi muzičari zastupali iste stavove kao i filmski stvaraoci dvadeset godina ranije.

Bili su anti-korporativni, otvoreni za svaku vrstu eksperimenta i kritički nastrojeni prema muzici na kojoj su odrasli.

Pripadnici New Wave supkulture su po stilu oblačenja bili najsličniji Modsima, ali sa jasnim odmakom od praćenja trendova.

Komercijalizacijom Novog Talasa nastao je pokret Novi Romantizam čije su pristalice prihvatile upotrebu sjajnih boja i sintetičke biseksualne kostime.
Jugoslovenska New Wave scena je bila prilično zapažena osamdesetih godina, i to je zapravo jedina kontrakultura koja je ikada zaživela na ovim prostorima.

Mada, treba napomenuti da su Novi Talas ubrajani bendovi i fanovi raznih usmerenja - od klasičnog Roka, do veoma razvijene Pank supkulture.

U vreme vladavine Panka, pojavili su se i Hard rokeri koji su Pank doživeli kao izazov da budu brži, tvrđi i opakiji.

Nosili su duge, raspuštene kose, usvojili su crne, kožne jakne kao neku vrstu uniforme i dali sebi ime prema pojmu iz literature Vilijema S. Barouza (William S. Burroughs)– Hevi Metal.

Ključni elementi Heavy Metal muzike su električna gitara odnosno gitarska solo deonica, glasan zvuk i virtuoznost muzičara.

Na koncertima su opšte prihvaćeni vidovi zabave preuzeti od Pankera, kao što su šutke i skakanje sa bine u masu, ali i novi, metalski potezi, kao što je slemovanje glavom odnosno ’headbanging’, i pokazivanje rukom ’đavoljih rogova’.

Tipičan izgled Metalaca vuče korene iz bajkerske i rokerske supkulture.

Heavy Metal moda, pored kožnih jakni uključuje i kožne pantalone, teksas jakne i prsluke (često ukrašene bedževima i nitnama), plavi ili crni džins, i bajkerske čizme.

Crna majica sa printom omiljenog benda jedan je od osnovnih elemenata metalske uniforme.

Karakterističan izgled mišićavog i dugokosog Metalca aludira na skandinavske ratnike – vikinge, odnosno na bogove iz nordijske mitologije.

Pored paganizma, u Metalu su duboko ukorenjeni i elementi Satanizma, natprirodnog i okultnog.

Generalno, Metalci nisu politički angažovani, ali su usmereni protiv dominatne, potrošačke kulture. Od stimulanata, Metalci najviše vole alkohol, ali im ni razne druge droge nisu strane.

Glam Metal, nazivan još i „sweet“ metal je prvi podžanr koji se izdvojio i postao vrlo popularan u okvirima hevi metal muzike.

Pripadnici ove podgrupe metalaca neguju teatralan izgled i koriste veliku količinu šminke, pa se ubrzo pojavila i reakcija na ovakav izgled pojavom novih muzičkih podžanrova, koji su danas sve brojniji.


Trash Metal se pojavljuje ranih osamdesetih sa revolucionarnim, agresivnim muzičkim stilom poznatim kao speed metal.

Fanovi Trash Metal-a su prvi odbacili dugu kosu kao obeležje i često se šišaju na kratke, vojničke frizure.

Takođe su uveli duboke, basket patike kao modu među metalcima.

Iz Treša se izrodio Death Metal, pravac koji je usvojio i poseban značaj dao elementima blasfemije i dijaboličnosti.

Fanovi Death Metala su takođe izignorisali teatralnost ranijih stilova, radije se opredelivši za svakodnevni izgled kožne jakne i pocepanih farmerki.

Death Metal je upotrebio brzinu i agresivnost treš metala i pridodao tekstove okupirane temama Satanizma i nasilja iz slešer filmova, mada ima i dosta bendova koji se inspirišu drevnim, paganskim mitologijama.

U Skandinaviji je ova kontrakultura dobila ime Black Metal i za nju je karakteristična bila crno-bela šminka, kojom se postizao izgled ne-baš-svežeg leša.

Blek metal je ozloglašen po dešavanjima vezanim za norveški Inner Circle, tajnovitu skupinu nekolicine pojedinaca iz različitih bendova, koji su praktikovali okultizam i satanizam, i verovali u rasnu superiornost.

Samoubistvo jednog od pripadnika je započelo slomove unutar grupe, koja je doživela propast kada je jedan član ubio vođu i osnivača.

Počinilac je uhapšen i kod njega je pronađen spisak drugih zločina koje je grupa počinila, koji se uglavnom svode na paljenje crkava po Norveškoj.

Sredinom osamdesetih se u Americi pojavio Doom Metal, pravac koji je odbacio brzi ritam prethodnih generacija metala.

Doom se usmerava na melodiju, melanholični tempo i zagrobno raspoloženje.

Devedesetih godina se izrodio evropski pandan pravca, poznatiji kao Gothic Metal.

Poznavaoci Metala smatraju da je Gotik prvenstveno namenjen ženskoj publici.

U dvadeset prvom veku se nameću novi bendovi svrstani u Nu Metal pravac, koji kombinuje metal sa raznim drugim muzičkim žanrovima, koji varijaju od panka i hardkora, preko fanka do hip-hopa.

korisni Linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Talking_Heads
davidbyrne.com
en.wikipedia.org/wiki/Rockabilly
rockabilly.nl
rockabillyhall.com
en.wikipedia.org/wiki/Psychobilly
wreckingpit.com
thecramps.com
psychobillyhall.com
www.psychobilly-online.de
en.wikipedia.org/wiki/Hardcore_punk
killfromtheheart.com
en.wikipedia.org/wiki/Straight_edge
straightedgeink.com
en.wikipedia.org/wiki/New_Wave_music

en.wikipedia.org/wiki/New_Romantic

en.wikipedia.org/wiki/Yugoslav_New_Wave
www.getthrashed.com
en.wikipedia.org/wiki/Heavy_metal
en.wikipedia.org/wiki/List_of_heavy_metal_genres
en.wikipedia.org/wiki/Mano_cornuto
en.wikipedia.org/wiki/Heavy_metal_fashion
en.wikipedia.org/wiki/Glam_metal
en.wikipedia.org/wiki/Thrash_metal
en.wikipedia.org/wiki/Death_metal
en.wikipedia.org/wiki/Black_metal
en.wikipedia.org/wiki/Black_Metal_Inner_Circle
en.wikipedia.org/wiki/Doom_metal
en.wikipedia.org/wiki/Gothic_metal
www.slipknot1.com

26.03.2009. u 09:17 • 0 KomentaraPrint#

srijeda, 25.03.2009.

Kontrakulture2

Za sve pripadnike određene supkulture zajedničko je da članovi dele ista uverenja, običaje i vrednosti, čije karakteristike mogu biti estetske, religiozne, klasne, etničke, političke ili seksualne prirode.

Članovi supkultura često svoju pripadnost naglašavaju specifičnim i simboličnim načinom oblačenja, ishrane, ponašanja i moralnih normi.

Šezdesetih godina na Jamajci, uz razvoj ska i rocksteady muzike, nastala je supkultura Rude boy, što je u jamajčanskom slengu značilo kul.

U getoima Kingstona, organizovane su tzv. sound-system žurke.

DJ bi natovario generator, gramofone i ogromne zvučnike u kamion i napravio bi žurku na ulici.

DJ-evi su angažovali besposlene urbane momke da upadaju na suparničke žurke i rasturaju ih.

Ova i druge forme uličnog nasilja, postale su sastavni deo rudeboy životnog stila.

Sa sve većim brojem emigranata, rudeboy supkultura se proširila i u Velikoj Britaniji.

Oblačili su se po poslednjoj modi – odela, tanke kravate i plitki šeširići, a sa sobom su doneli i svoju muziku – rocksteady i ska, koja je našla svoju publiku i u drugim potkulturama, kao što su Modsi i Skinhedsi.

Šezdesete godine u Americi je obeležila pojava supkulture Hipika, koji su još nazivani i Decom Cveća.

Hipi pokret su činili mladi ljudi koji su se opirali vladavini institucija, kritikovali vrednosti srednje klase i protivili se nukleranom naoružanju i ratu u Vijetnamu.

Živeli su u komunama, zalagali se za seksualne slobode i promovisali upotrebu psihoaktivnih droga radi proširenja granica ljudske svesti.

Osnovni Hipi simbol je Peace – simbol mira, kao i slogan ‘Vodite ljubav, a ne rat’.

Hipici oba pola su favorizovali prirodnu, dugu kosu, a muškarci i bradu i brkove češće nego što je u to vreme bilo uobičajeno.

Hipici su nosili šarenu odeću neobičnih stilova i psihodeličnih boja, koju su najčešće sami pravili.

Ukrašavali su se indijanskim nakitom, maramama, perlicama i cvećem.

Često su putovali, te je drečavo šareni VolksWagen minibus još jedan od Hipi stereotipa.

Šezdeset deveta godina je ujedno i vrhunac Hipi pokreta (sa pola miliona ljudi na Vudstok festivalu), ali i njegov krah (sa zločinima Čarlsa Mensona (Charles Manson) i Anđela Pakla).

Prvi Skinhedsi su potekli iz supkulture Modsa.

Bili su poznati kao tvrdi Modsi iz radničke klase.

Za razliku od Modsa, šišali su kosu, verovatno iz praktičnih razloga – da im ne bi smetala u tuči i na poslu u fabrici.

Elegantnost Modsa su prilagodili svojim mogućnostima: čizme sa čeličnim vrhom, džins, polo majice i obavezni tregeri.

Kao i Modsi, vozili su skutere i prevashodno slušali muziku sa Jamajke - ska, rockstedi i rani rege.

Početkom sedamdesetih godina Skinsi lagano nestaju, raštrkavajući se po drugim podkulturama, da bi se u drugoj polovini decenije vratili iz revolta prema komercijalizaciji pank-rok muzike.

Formirali su Oi!, mešavinu ranog panka, ranog britanskog roka, navijačkih pesama i pab roka.

Takođe, tih godina nastaje i Two Tone, britanska ska muzika koja je miksovala tradicionalni jamajčanski ska i pank muziku.

Po ugledu na originalne Skinse koji su slušali izvorni ska, novi Skinsi prihvataju Two Tone.

Međutim, sa pojavom ekstremno desničarskih organizacija u Britaniji, kao što je Nacionalni front, mnogi Skinsi postaju fašisti, što dovodi do cepanja unutar potkulture.

Izdvajaju se Oi! ili tradicionalni Skinsi i White power ili Nazi Skinsi.

Dugogodišnja dominacija Nazi Skinsa u Engleskoj učinila je da danas postoji uvreženi stereotip da su svi Skinsi nacisti, čemu ide u prilog veliki broj neo-nacista u Americi, a pogotovo u Rusiji gde se procenjuje da ih ima oko pedeset hiljada.
Ipak, nasuprot neo-nacistima, stoje SHARP Skinhedsi koji se bore protiv rasnih predrasuda.

Protiv nacističkog ološa bore se i grupe ekstremnih levičara poznatije kao Red Skins odnosno Crveni Skinsi.

Daleko od svakog fašizma stoje i tradicionalni ili Trojan Skinsi, koji oživljavaju stil i muziku prvih skinheds grupa iz šezdesetih.

I, na kraju, tu su i Gay Skinheds, osobe gej seksualne orijentacije koje seksualno privlače Skinheadsi i koji i sami usvajaju neke odlike Skins supkulture.

Dosta paradoksalno i rizično, s obzirom da su sve druge podgrupe Skinsa izuzetno homofobične.

Krajem šezdesetih godina, jamajčanski ska i rokstedi dobijaju slavnog naslednika, muziku svetske popularnosti – Rege.

Bob Marli (Bob Marley) je rege muzičar, zahvaljujući kome je pokret postao opšte poznat.

Rege je usko povezan sa rastafarijanskom religijom, zbog čega je u periodima sedamdesetih i osmadesetih godina napadan kao rasistička muzika koja veliča netrpeljivost prema belcima.

Rasizam jeste bio prisutan u rastafarijanstvu u prvoj polovini dvadesetog veka, ali je ubrzo najveći broj rastafarijanaca odbacio ideologiju o nadmoćnosti crnaca.

Izgled prirpadnika rege kulture podrazumeva dredove - dugu kosu ulepljenu voskom u bičeve i odeću, kao i simbole u rasta-bojama – žutoj, crvenoj i zelenoj.

Spori ritam rege muzike, i uopšte životni stil, duboko je povezan sa kulturom konzumiranja kanabisa.

Od sredine sedamdesetih, većina velikih američkih gradova, imala je razvijenu disko scenu koja se odvijala u diskotekama, noćnim klubovima i po privatnim žurkama.

Disko moda se sastojala od tankih, vazdušastih haljina za žene i sjajnih košulja od poliestera sa špicastom kragnom za muškarce, koje su se najčešće nosile raskopčane u predelu grudi.

Disko muzika nastala je iz soul odnosno MOTOWN muzičke scene kao i kroz rad poznatih producenata Đorđa Morodera (Giorgio Moroder) i Žan-Marka Čeronea (Jean-Marc Cerrone).

Uz scenu disko klubova, bila je uobičajena i upotreba droga, pogotovo stimulanata koji bi pojačali doživljaj igranja uz glasnu muziku i svetlucavu rasvetu.

Najzastupljeniji su bili kokain i amil nitrat, poznatiji kao popers.

Masovna upotreba droga je dovela do novog kulturnog fenomena disko ere, a to je nekontrolisani promiskuitet i seks u javnosti.

Najčuvenija diskoteka je bila u Njujorku.

Nalazila se na Menhetnu i zvala se Studio 54.

U ovaj klub krcat kokainom i ozloglašen po hedonizmu su mogle ući samo najsjajnije obučene mušterije.

Početak sedamdesetih u Engleskoj, period post-hipi ere, obeležava fenomen Glem roka.

Kao kontrast odrpanoj hipi hordi, Glem rok muzičari, kao i fanovi (koje su nazivali Klincima sjaja) oblače naučno fantastične/holivudski glamurozne/biseksualne kostime.

Seksualna ambivalentnost je u to vreme bila u modi i ispostavila se kao efektna šok-taktika.

Neki od bendova su se pojavljivali obučeni kao transvestiti, ali je većina izvođača i fanova forsirala izgled ‘vanzemaljske’ persone.

Najbolji primer Glem vanzemaljca je Dejvid Bouvi (David Bowie) tokom svoje Ziggy Sturdust faze.

Tematski, u prvom planu Glem rok muzike je seks, ali su narkotici, naučna fantastika i ‘tinejdžerska revolucija’ takođe ključni elementi.

Pod snažnim uticajem Glem roka, ali i pod pritiskom velike stope nezaposlenosti, siromaštva i beznađa, u Londonu se izrodio prvi muzičko-sociološki pokret pod imenom Pank.

Treba napomenuti da je Pank istovremeno nastao i u Njujorku, ali ne kao sociološki pokret, već kao revolt dominantoj, komercijalnoj disko kulturi.

Pobunjeni protiv tradicionalnih vrednosti i autoriteta, Pankeri se zalažu za individualne slobode i anarhiju.

Javnost je bila šokirana pojavom ove omladine koja nije pokazivala poštovanje ni prema kome.

Članovi kultnog bends Sex Pistols, prvi su ljudi koji su opsovali na britanskoj televiziji.

Pankeri su nosili iscepane majice, prišivene zihernadlama ili selotejpom, tartan pantalone i Dr. Martens cokule.

Prisutna je i velika količina tetovaža i nakita u vidu lanaca, psećih ogrlica, zihernadla i špenadli.

Popularne su neobične frizure ofarbane u neprirodne, drečave boje, kao što su čiroki ili šiljci na glavi.

Zloupotreba svih vrsta narkotika i nasilje sastavni su deo Panka oduvek.

Pankeri su se okupljali na koncertima gde je atmosfera ličila na omanju pobunu.

Tuče među publikom su bile neizbežne na svakoj svirci.

Pankeri su izmislili šutke i pogo dens kao i stejdž dajving.

Pank se u izvornom obliku kratko zadržao na sceni, ali, s druge strane, inspirisao je mnoge druge supkulture i uvukao se u sve oblike umetnosti.

Korisni Linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Talking_Heads
davidbyrne.com
en.wikipedia.org/wiki/Rudeboy
en.wikipedia.org/wiki/Reggae_sound_system
en.wikipedia.org/wiki/Dancehall
downbeat-special.co.uk
en.wikipedia.org/wiki/Ska
en.wikipedia.org/wiki/Rocksteady
en.wikipedia.org/wiki/Hippie
hippiemuseum.org
www.lib.virginia.edu/small/exhibits/sixties
en.wikipedia.org/wiki/Skinhead
en.wikipedia.org/wiki/Made_in_Britain

en.wikipedia.org/wiki/Oi
oioioi.ru
en.wikipedia.org/wiki/2_Tone
www.madbutcher.de
www.sharpskins.co.uk
www.redskins.co.uk
trojanrecords.net
agskins.nl
en.wikipedia.org/wiki/Reggae
niceup.com
en.wikipedia.org/wiki/Rastafari_movement
reggaetrain.com
en.wikipedia.org/wiki/Entheogen
en.wikipedia.org/wiki/Disco
discomusic.com
dance-hits.com
en.wikipedia.org/wiki/Motown_Sound
en.wikipedia.org/wiki/Philly_soul
en.wikipedia.org/wiki/Giorgio_Moroder
en.wikipedia.org/wiki/Jean-Marc_Cerrone
www.doremi.co.uk/glam
en.wikipedia.org/wiki/Androgyny
tilldawn.net
davidbowie.com
5years.com
en.wikipedia.org/wiki/Punk_subculture
en.wikipedia.org/wiki/Protopunk
en.wikipedia.org/wiki/Punk_ideologies
en.wikipedia.org/wiki/Punk_fashion
punkvinyl.com

25.03.2009. u 20:54 • 0 KomentaraPrint#

utorak, 24.03.2009.

Kontrakulture1

Grupe ljudi koje se po svojim načelima i uverenjima razlikuju od masovne kulture kojoj pripadaju, nazivaju se supkulturama.

Dok VEĆINA ljudi pasivno usvaja stilove i shvatanja koja su komercijalno nametnuta, MANJINE aktivno teže vrednostima koje smatraju subverzivnim.

Pre judaističko – hrišćansko - islamske dogme da je sakrivanje ljudske golotinje u javnosti stvar morala i časti, veći deo sveta je ličio na veliki nudistički kamp.

Stari Grci i Rimljani nisu bili opterećeni stidom od ljudskog tela, već su nosili odeću samo kada im je bilo neophodno.

Nudisti veruju da golo ljudsko telo treba prihvatiti, poštovati i voleti.

Pojam nudizam ne podrazumeva da se obnažene aktivnosti izvode u seksualnom, već u porodično-prijateljskom kontekstu.

Nudizam se smatra za jednu od prvih poznatih supkultura, s obzirom da je Park Slobodne Svetlosti - prvi zvanični nudistički klub, osnovan 1903. godine u blizini Hamburga.

Nemački nudistički pokret je cvetao do početka dvadesetih kada je ugušen od strane nacističke partije.

U prvoj polovini dvadesetog veka, pojavljuje se prve supkulture - džez i swing.

Paćukosi i Crne Udovice su bili mladići i devojke meksičkog porekla u Americi tridesetih godina.

Kao etnička manjina, živeli su na margini, te su često poistovećivani sa bandama.

Slušali su swing i išli na igranke, govorili sopstvenim slengom i nosili specifična ZOOT odela.

Stupivši u drugi svetski rat, američka vlada je donela zakon o zabrani zoot odela, zbog velike količine tkanine koja se utroši pri izradi.

I Francusku omladinu je neposredno pred drugi svetski rat zahvatila manija swinga i zoot odela.

Po ugledu na Paćukose nastaje anti-nacistička supkultura Zazu.

Činilo ju je nekoliko stotina mladih ljudi iz svih društvenih slojeva, a odeća karakteristicna za njih se sastojala od predugačkih kaputa, cokula i mini suknji.

Swing jugend odnosno swing omladina je kontrakultura sastavljena od nemačkih tinejdžera više-srednje klase koji su obožavali džez i swing, žudeli za američkim načinom života i protivili se vladajućoj nacističkoj partiji, pogotovo grupaciji Hitlerove omladine (Hitlerjugend).

Nosili su duge kose i šešire, dugačke kapute sa elegantnim šalovima i kišobrane.

Organizovali su džez koncerte, festivale i igranke na kojima se uzvikivalo Swing
Heil!

1941. godine Gestapo i Hitlerjugend započinju brutalnu represiju Swing jugenda, uhapsivši više od trista članova.

Većinu su potšišali i vratili u škole, ali su neki od vođa završili u koncentracionim logorima.

Nakon drugog svetskog rata nastaje bi-bap – moderan džez baziran na harmoniji, improvizaciji i brzom tempu.

Iz bi-bapa se izrodila bit generacija.

Hipster je bio ljubitelj bi-bapa, koji je prihvatio životni stil džez muzičara:

od oblačenja, slenga, uživanja marihuane i drugih droga, do lagodnog odnosa prema životu, sarkastičnog humora, siromaštva po sopstvenom izboru i neobaveznih seksualnih odnosa.

Bit generacija je bila grupa američkih pisaca koji su proživeli četrdesete kao hipsteri, neprekidno putujući sa jednog na drugi kraj zemlje.

Pisac Džek Keruak je uveo termin Bit Generacija da bi opisao sebe i svoje prijatelje, ali i kao globalni termin koji definiše anti-konformističku, andergraund omladinu koja se u to vreme okupljala u Njujorku.

Bitnik je pojam plasiran od strane medija koji je pripadnike bit generacije opisivao kroz najpovršnije stereotipe, kao što su: jareća bradica i naočare za sunce.

Bit generacija je temelj svih formi alternativnih kultura do danas.

Takođe, izvršili su direktan uticaj na rokere, uzgajivši imidž buntovničke rok-zvezde.

1948. u Fontani, Kalifornija, osnovani su Anđeli Pakla - klub za motoriste koji su tragali za uzbuđenjima u posleratnoj dosadi.

Vremenom su postali najpoznatija i najozloglašenija bajkerska banda.
Osnovna vizuelna identifikacija člana motorističkog kluba su njegove ‘boje’, odnosno kožni prsluk sa prišivenim oznakama na kojima su logo i naziv kluba, kao i grad i država gde je taj bajker učlanjen.

Boje Anđela Pakla su crvena i bela.

Kroz, više od pola veka dugu, istoriju Anđela Pakla, neizbrojivo je mnogo situacija u kojima su ovi bajkeri skandalizovali javnost svojom agresivnošću.

Tu spadaju i premlaćivanje demonstranata u maršu protiv vijetnamskog rata kao i Kvebeški Bajkerski Rat između montrealskih mafijaških familija sa jedne, i kanadskih Anđela Pakla sa druge strane.

Rat je izbio kada su Anđeli hteli da preuzmu monopol nad celokupnom distribucijom narkotika i u periodu od osam godina stradalo je oko sto šezdeset ljudi, među kojima i dosta nevinih civila.

Bosozoku su japanske tinejdžerske moto bande.

Bave se dizajnom modifikacija za motore, kao što je podešavanje izduvne cevi da bude ekstremno glasna, ne bi li proizvodili što stravičniju buku, dok se u ogromnim grupama sporo i preteći voze kroz predgrađa.

Članovi bosozoku grupa se smatraju maloletnim kriminalcima i regrutnim mesom za jakuze, što vrlo često nije istina, jer se vozači uglavnom penzionišu, kad napune dvadeset godina, i vraćaju se u društvo kao normalni građani.

Bosozoku motoristi su često obučeni u vojničke uniforme kakve su nosile kamikaze.

Ukrašavaju ih vojnim sloganima i Mandji svastikama, a čest detalj su i dugačke trake vezane oko čela, kao i hirurške maske.

Pedesetih godina se džez kultura, preko ritma i bluza transformisala u rokenrol.

Stigavši u Britaniju, rokenrol je pokrenuo novu supkulturu.

Tedi bojs su bili ulični klinci koji su se muvali po posleratnim ruševinama u urbanim zonama.

Nosili su odela inspirisana edvardijanskim periodom, te otud i njihov naziv – Tedi skraćeno od Edvard.
Izgled je podrazumevao vrećasti kaput širokih ramena, sužene pantalone, džombaste cipele – i ulaštene frizure sa bujnim zulufima a la Elvis Prisli.
U to doba je ideja da momci provode dosta vremena pred ogledalom bila društveno šokantna.

Među Tedsima je bilo i formiranih bandi koje su bile ozloglašene zbog brutalnih sukoba sa suparničkim grupama, ali najveći broj Tedsa su vise zanimali odeća i muzika.

Do kraja pedesitih godina, veliki broj Tedi bojsa su sebe opisivali kao Rokere.

Šezdesete u Engleskoj je obeležio konflikt između dve tada dominantne supkulture – Modsa i Rokera.

Modsi su u početku mahom pripadali srednjem staležu.

Opsesivno su pratili nove modne i muzičke stilove, kao što su moderni džez i ritam i bluz i oblacili italijanska usko strukirana odela.

Izlazili su u klubove i često konzumirali amfetamine, radi celovečernjeg provoda. Vozili su skutere, jer su bili najzgodniji za povratak iz noćnog provoda.

Mod kultura je, sa sve mnogobrojnijim pristalicama, prihvatila i afro-američki soul i jamajčanski ska, a razvili su i posebnu vrstu britanske r’n’b / bit muzike.

Rokeri su poticali iz radničke klase.

Njihovo primarno interesovanje bili su motorcikli, te su preuzeli mačo-imidž bajkera iz američkih filmova.

Kupovali su standardne, fabričke motore i modifikovali ih u brze mašine.

Rokeri nisu bili rado viđeni u pabovima i klubovima, uglavnom zbog načina odevanja i generalno prašnjavog izgleda.

Težili su ruralnijim krajevima, gde su mogli slobodnije da se trkaju po vangradskim putevima i obilaze usputne kafeterije.

Nisu uzimali droge, čak ih nisu ni razlikovali. Verovali su da su sve droge iste i da ih upotrebljavaju slabići.

Rokeri su prezirali Modse, doživljavajući ih kao feminizirane snobove, dok su ovi njih videli kao prljave i primitivne.
No, već do kraja 1966.-e godine, obe ove supkulture su izbledele iz javnog života, a oči javnosti su već bile uperene u dve nove grupacije – hipike i skinhedse.

Korisni Linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Talking_Heads
davidbyrne.com
enaturist.com
nakedeurope.org
inf-fni.org
naturistholiday.info
nudistbeaches.info
en.wikipedia.org/wiki/Pachucos
en.wikipedia.org/wiki/Swing_music
en.wikipedia.org/wiki/Zoot_suit
heptown.com/links
en.wikipedia.org/wiki/Zazou
en.wikipedia.org/wiki/Swing_Kids
en.wikipedia.org/wiki/Swing_Kids_(film)
www.return2style.de/swheinis
libcom.org/history/articles/edelweiss-pirates
libcom.org/history/1940-1945-the-zazous
en.wikipedia.org/wiki/Bebop
http://en.wikipedia.org/wiki/Hipster
www.vlib.us/beats
en.wikipedia.org/wiki/Beat_generation
kerouac.com
en.wikipedia.org/wiki/Beatnik
hells-angels.com
http://web.archive.org/web/20070929201051/http://www.realdealnews.com/
en.wikipedia.org/wiki/Hells_Angels
en.wikipedia.org/wiki/Bosozoku
en.wikipedia.org/wiki/Yakuza
en.wikipedia.org/wiki/Zoku
www.teddyboy.co.uk
en.wikipedia.org/wiki/Teddy_boy
haroldhill.org
www.teddygirl.co.uk
rockabillyeurope.com
en.wikipedia.org/wiki/Mods_and_Rockers
en.wikipedia.org/wiki/Mod_(lifestyle)
geocities.com/target99uk
modculture.co.uk
mrpophistory.com
history-of-rock.com
the59club.com
en.wikipedia.org/wiki/Rocker_(subculture)

24.03.2009. u 14:59 • 0 KomentaraPrint#

subota, 21.03.2009.

Urbani Israzivaci

Prvi organizovani odlazak i istraživanje neke napuštene građevine izveli su Dadaisti 1921.godine.
Cilj njihovog istraživanje bila je malo poznata crkva Saint Julien le Pauvre u Parizu.
Promovišući događaj, najavili su seriju poseta neobičnim mestima, a posebno onim koja više nemaju razlog za svoje postojanje.

Stanovnici vrlo funkcionalno koriste svoj grad: kreću se s jasnim ciljem, uvek prolazeći istim putem.
Ali, te navike ukalupljuju njihovo znanje o okruženju.
Zato i nije čudno da se uzbudljiva strana gradskog života može pronaći skrivena na neočekivanim mestima.

Psihogeografija je termin koji su prvi put upotrebili Situacionisti 1950. godine.

Savremeni umetnici se kroz psihogeografiju bave projektima koji utiču na odnos ljudi prema geografskom okruženju.

Conflux je festival psihogeografije tokom koga umetnici kroz primenu novih tehnologija žele da daju drugi identitet gradu i ljudima koji u njemu žive.

Da li ste ikada istraživali podzemne tunele noću ili ste se uspinjali uz oblakodere samo uz pomoć konopca?
Ako je odgovor ne, onda je pravi trenutak da se upoznate sa urbanim istraživačima.
Cilj istraživanja je izazov.
Lokacije mogu biti skriveni ili napušteni delovi ljudske civilizacije - katakombe, groblja, vojne ustanove, silosi za čuvanje atomskog oružja, bolnice i sanatorijumi...
Iako je tačno da su neki aspekti ovog ekstremnog sporta nelegalni , važno je ne pomešati reči nelegalan i nemoralan.

Na sajtu infiltration.org jasno se ističe etička strana ove aktivnosti.
Pravi urbani istraživač nije vandal i nikad ne ostavlja đubre iza sebe.
Ipak, ponekad se mogu naći tagovi ili poruke koje jedni istraživači ostavljaju drugima.

Džef Čepmen (Jeff Chapman), alias Nindžališs (Ninjalicious) je osnivač i dugogodišnji urednik sajta Infiltrejšn (Infiltration), kao i izdavač istoimenog fanzina.
Njegova knjiga Pristup Svim Zonama (Access All Areas) - vodič namenjen umetnosti urbanog istraživanja predstavljala je i zvaničan početak popularnosti ovih aktivnosti.

Ispod užurbanih ulica leže čitavi gradovi - skriveni u spletu neistraženih podzemnih tunela.

Pariske Katakombe su dugo vremena predstavljale Sveti Gral među urbanim istraživačima.
Nekadasnji rudnici krečnjaka su u 18. veku, po nalogu tadašnjeg policijskog komesara de Krosna, pretvoreni u masovne grobnice.
Razlog tome bila je bolest koja je počela da se širi Parizom, kao posledica nesavesnog sahranjivanja na okolnim grobljima koja su bila stara i prebukirana.
Problem je rešen tako što su kosti krišom, noću, prebacivane u katakombe.
Od 1955. godine zabranjeno je svako neovlašćeno ulaženje u katakombe i tada scenu stupaju katafili - istraživači tunela.

«Mexican Perforation» je francuski umetnički pokret koji izražava svoje ideje kroz nelegalno okupiranje podzemnih lokacija.
U septembru 2004. godine francuska policija je imala vežbe u katakombama ispod Trokadera, kada su otkrili skrovište u jednoj od pećina.
Zatekli su podzemni bioskop, a u sporednoj odaji nađen je dobro opremljeni bar i kuhinjska oprema.Telefon i struja su takođe bili uvedeni.
Kada se policija vratila da spovede formalnu istragu, sva oprema je nestala, a na podu je bila poruka - Ne pokušavajte da nas pronađete!

Osnivač grupe «Kopači podzemne planete» je Vadim Mihalkov, koji se u podzemlje zaljubio kao dečak pošto je dosta putovao moskovskim metroom.
Grupa je utvrdila da se ispod Moskve nalazi 15 spratova na dubini od 700m. Za sada je istražen samo manji deo.
Pored tajnih odaja za mučenje iz doba Ivana Groznog, pronađeni su i artefakti novije istorije - 250kg radioaktivnog materijala ispod Moskovskog državnog univerziteta i Staljinova dugo skrivana podzemna železnica, koju je partija koristila da bi se u slučaju opasnosti mogla brzo prebaciti do podzemnog grada Ramenkoje.

Industrijska arheologija se bavi proučavanjem materijalne kulture prošlosti, ali sa fokusom na industrijske objekte.
Urbani istraživači i industrijski arheolozi žele da sačuvaju i istraže zaboravljeno.

Bunkeri iz Drugog svetskog rata su tek krajem 20. veka postali zanimljivi istraživačima.
Najpoznatije su napuštene sovjetske podmorničke baze, kao i Hitlerovo tajno sklonište, ali ništa manje zanimljivi nisu ni ostaci zvučnih ogledala, koja su početkom dvadesetog veka imala funkciju radara i služila su za osluškivanje pokreta neprijateljskih vojski, kao i za usmeravanje artiljerije.
Najočuvanija zvučna ogledala nalaze se u Engleskoj.

Početkom prošlog veka, Luisvil u Kentakiju, imao je najveću stopu smrtnosti u Americi.
Tada je otvorena najmodernija privatna klinika za lečenje tuberkuloze - Vejverli Hils (Waverly Hills) .
Lečenje je u to doba bilo dosta primitivno, što je praktično značilo da je većina pacijenata tu došla da umre.
Legenda kaže da je ovde umrlo 63 000 ljudi.
1943. godine , otkriven je streptomicin čime se zauvek stalo na put tuberkulozi, ali se priča o klinici Vejverli nastavila.
Ovo mesto je jedna od najozloglašenijih ukletih kuća na svetu.
Godinama je opsedaju lovci na duhove i urbani istraživači u potrazi za ostacima prošlosti.

Alan Robert (Alain Robert), popularno nazvan Spajdermen, popeo se 22. novembra 2006.godine na Empajer Stejt Bilding u Njujorku, bez ikakve zaštitne opreme i pomoćnih konopaca.
Uhapšen je odmah nakon silaska na zemlju.
Razlog je nelegalno prisustvo i posedovanje nedozvoljenih supstanci.
Iako je reč bila o tabletama namenjenim sprečavanju epileptičnih napada, proveo je dva dana u zatvoru.
Iz čistog inata, 20. decembra se popeo na Kristalni toranj u Parizu, pošto nisu povučene optužbe protiv njega iako je kao dokaz svoje nevinosti doneo lekarski recept.

Ovaj ekstremni način istraživanja zgrada naziva se bildering.
Njegovo praktikovanje je zabranjeno.
Naravno, od tada su svetski oblakoderi postali najveći izazov visinskih istraživača.

Parkur (Parkour) je disciplina francuskog porekla.
Označava premeštanje iz tačke a u tačku b uz minimum utošene energije, koristeći se svim raspoloživim mogućnostima ljudskog tela.
Sudeći po osnivaču ove discipline, Dejvidu Belu (David Belle), ideja je da se iskoristi brzo razmišljanje sa okretnošću kako bi se pobeglo iz neke naizgled bezizlazne situacije, što je jedna od tehnika koju koriste urbani istraživači.

Još jedan oblik testiranja sopstevnih snaga je ekstremni sport koji obuhvata pentranje i peglanje.
Cilj je izabrati neku nepristupačnu lokaciju i ispeglati nekoliko komada odeće.
Neke od lokacija su - raskrsnica u popodnevnom špicu, vrh spomenika, šuma, vrh planine ili ratna zona.
Tvorac ovog neobičnog sporta je Hans Meimban iz Engleske, koji je na ideju došao vraćajući kući posle napornog dana na poslu.
Poželeo je da uradi nešto potpuno drugačije i iskombinovao je dve stvari- omiljeni sport i omraženu kućnu aktivnsot.
Najveći rekord do sada drži tridesetdevetogodišnja Luis Terevavas, koja je avgusta 2006. godine ispeglala majcu na 137 metara dubine u Crvenom moru blizu obale Dubaija.

Ako želite da se posvetite istraživanju uzbudljivije strane života, možete otići na neke od najpoznatijih sajtova urbanih istraživača, na kojima se nalaze predlozi novih i starih skrovitih mesta koja bi svakako vredelo posetiti.

Korisni Linkovi:
www.ubu.com
en.wikipedia.org/wiki/Dada
en.wikipedia.org/wiki/Situationist_International

en.wikipedia.org/wiki/Psychogeography

confluxfestival.org
ikatun.com
en.wikipedia.org/wiki/Urban_Exploration
www.forbidden-places.be
infiltration.org
en.wikipedia.org/wiki/Ninjalicious
http://infiltration.org/aaa.html
en.wikipedia.org/wiki/Catacombs_of_Paris
zonetour.org
en.wikipedia.org/wiki/Mexican_Perforation
urban-resources.net
diggers.ru
http://outside.away.com/magazine/0997/9709under.html
www.subbrit.org.uk
darkpassage.com
http://web.archive.org/web/20031029164439/http://www.secreturbanexplorationninjamafia.com/main.html
en.wikipedia.org/wiki/Industrial_archaeology
soundmirrors.org
louisvilleghs.com
alainrobert.com
en.wikipedia.org/wiki/Buildering
en.wikipedia.org/wiki/Parkour
extremeironing.com
themovieafter.com
deathtunnel.com
urbanexplorersfilm.com
koyaanisqatsi.com

21.03.2009. u 16:23 • 1 KomentaraPrint#

petak, 20.03.2009.

Killer Coke

Propisi koji kontrolišu ispravnost vode iz česme su mnogo strožiji od propisa koji regulišu kvalitet flaširane vode.

Reklame za nove marke flaširane vode nam poručuju da ćemo biti lepo građeni, seksipilni i zdravi, čak i odgovorni prema prirodnoj sredini, samo ako pijemo vodu iz plastičnih flaša.
Tu vodu nazivaju izvorskom, iako je u najvećem broju slučajeva ispumpana iz podzemnih rezervoara i čiste planinske izvore je videla samo na nalepnici.

Flaširana voda je više od 1000 puta skuplja od vode iz česme.

Fabrike svake godine proizvode preko milion i po tona plastike za potrebe flaširanja vode i tako pune atmosferu groznim otrovima, a same flaše se skoro nikada ne recikliraju već završavaju kao đubre koje zagađuje prirodu.

Najveće punionice vode iscrpljuju izvore od kojih svi zavisimo, a pri tom se nikada ne postavlja pitanje, koju količinu vode jedna firma koja se bavi flaširanjem ima prava da ispumpa iz naših zajedničkih izvora?

Da li znate na koji način država i lokalna vlast štite izvore i rezerve vode u vašem kraju?

“I ko je, na kraju krajeva - vlasnik naše vode?”

Koka Kola je najveći oglašivač na svetu, pa najveći broj medija odbija da se bavi kritikom ove firme, jer se plaše da ne izgube važnog klijenta

Koka Kola je izmišljena krajem XIX veka, kao lek namenjen stimulaciji nervnog sistema.
Ova mešavina listova koke i kola-oraščića zaslađena šećerom postala je vrlo popularna, pa je počela da se prodaje kao osvežavajuće piće.
Vremenom je kokain postao nelegalan, pa su listovi koke zamenjeni kafeinom, da bi piće nastavilo da deluje stimulativno.
I kafein i šećer izazivaju zavisnost, a to su osnovni sastojci Koka Kole.
U Americi se od 1985. godine Koka Kola zaslađuje visoko fruktoznim kukuruznim sirupom koji je jeftiniji od šećera.
Veliki broj naučnika kritikuje ovu praksu, jer je kukuruz od kojeg se pravi slatki sirup genetski modifikovan.
Diet Coke je, sa svoje strane zaslađena veštačkim šećerom pod nazivom Aspartame kojeg proizvodi kontraverzna Monsanto korporacija
Aspartame je najnapadaniji aditiv u istoriji proizvodnje hrane i naučnici ga povezuju sa takvim bolestima kao što su rak i leukemija.

Kada pojedemo ili popijemo veliku dozu šećera, nivo glukoze u našoj krvi naglo poraste i obuzima nas osećaj elana.
Međutim toliki nivo glukoze izaziva i veće lučenje insulina koji glukozu uklanja iz krvi i pretvara je u mast.
Rezultat ovog procesa je sniženi krvni pritisak, pad energije i loše raspoloženje.
U tom trenutku, naš organizam želi da se ponovo oseća onako dobro kao onda kada se napunio šećerom.
To je razlog zbog kojeg zaslađena pića stvaraju zavisnost.
O ovoj vrsti zavisnosti se ne uči u školi, iako je široko rasprostranjena i vrlo opasna.

Kao i kod svih stimulanata, uzimanje šećera prati kratki nalet euforije, nakon kojeg dolazi osećaj depresije i kajanja.
Šećer je apsolutno nepotreban u ljudskom organizmu, i u istoriji nikada nije bio posmatran kao hrana već uvek kao luksuz.
Sve što šećer radi je DIZANJE, i iako ga vlasti širom sveta proglašavaju za hranu, on je u stvari narkotik, isto kao i spid ili kokain.

Kafein stimuliše centralni nervni sistem tako što privremeno otklanja umor, povećava budnost i pojačava volju..
Ljudi priznaju da ih kafein "diže" i da im pomaže da obavljaju monotone poslove, a opet, istraživanja pokazuju da kafein smanjuje brzinu reakcija na vizuelne i zvučne stimulanse i umanjuje sposobnost za obavljanje poslova koji zahtevaju preciznost i uvežbanost.
Ovu mrežu je ispleo trezan pauk, a ovu pauk koji se nalio kafeinom.
Preterana doza kafeina izaziva nemir, lupanje srca i napade panike.
Nakon prestanka uzimanja , organizam zapada u krizu koja se ispoljava kroz glavobolje, letargiju i smanjenu motivaciju.
Redovna konzumacija kafeina podiže prag tolerancije i izaziva želju za sve većim dozama.
Kafeinska žrtva postaje emocionalo i mentalno zavisna od svoje dnevne doze kafeina, i nesposobna je da se odrekne šolje kafe ili limenke soka.

C3 je robot koji se kreće na svojih šest nožica i opremljen je senzorima kojima je u stanju da opaža i pronalazi kapljice Koka Kole u svojoj okolini.

Kada C3 naiđe na baricu Koka Kole, on je usisava kroz električnu pumpu, i zatim je prska svuda po sebi.
Fosforna kiselina iz Koka Kole zatim razjeda omotač robota, prolazi do električnih instalacija i izaziva kratak spoj.
Robot je napravljen tako da traži i pije Koka Kolu dok se ne pokvari.

Isidor Segundu Hil, radnik u punionici Koka Kole u Kolumbiji, ubijen je na svom radnom mestu.
Hil je bio vođa sindikata i plaćenici su ga ubili na kapiji fabrike u kojoj je radio.
Iste večeri je zgrada u kojoj su se nalazile prostorije sindikata spaljena do temelja, a sledećeg jutra je grupa naoružanih plaćenika ušla u fabrički krug i okupila radnike kojima su poručili da imaju 4 sata da napuste sindikat.
Rukovodioci Koka Koline punionice su istog dana raskinuli kolektivne ugovore i iskusne radnike koji su zarađivali oko 300 evra mesečno zamenili sa novim snagama koje mesečno dobijaju samo 100 evra.
Navode o ubistvima, slučajevima kidnapovanja i mučenja radnika, kao i članova njihovih porodica potvrdili su Amnesty International i druge nezavisne komisije.
Zbog toga je međunarodni fond za radnička prava podneo tužbu protiv kompanije Koka Kola u kojoj se rukovodstvo ove korporacije i njihovi poslovni partneri optužuju za udruživanje sa paravojnim plaćenim ubicama radi uništavanja radničkih sindikata.

Sad zamislite da ste u Indijskoj državi Kerala.
Koka Koli su se toliko dopali ovi predeli bogati vodom, da je tu izgradila najveću punionicu u Indiji.
Fabrika je uskoro počela da dnevno izbacuje preko milion flašica, za šta je iz zemlje svakog dana morala da ispumpa preko milion i po litara vode.
Za samo sedam godina, Koka Kola je uspela da potpuno iscrpe podzemne zalihe vode što je uništilo lokalnu poljoprivredu i tako je dovela više hiljada ljudi na ivicu gladi.
Pre dolaska Koka Kole, lokalni poljoprivrednici su za navodnjavanje svojih useva koristili ručne pumpe i bunare duboke oko desetak metara a sada ne mogu dosegnuti vodu ni na dubinama većim od 100 metara
Zbog toga je indijska država Kerala zatvorila ovu fabriku, ali su poledice ostale, i Koka Kola još uvek nije nadoknadila štetu lokalnoj zajednici.

Ali sve ovo nije razlog da sa Koka Kolinih, pređete na Pepsi ili Nestle proizvode.

Umesto da svaki put kupujete novu plasticnu flašu, kada idete van kuće - nabavite termos i napunite ga vodom iz česme.

Ako je iz nekog razloga - na primer zbog loših instalacija - voda iz vaše česme neispravna – ona se lako prečišćava upotrebom relativno jeftinih filtera.
Korisni Linkovi:

lucidmovement.com
archive.org/details/Pearloft1955
archive.org/details/always_tomorrow
www.westonaprice.org/modernfood/highfructose.html
www.dorway.com
marshallbrain.com/science/sugar-in-soda.htm
health.howstuffworks.com/caffeine.htm
www.youtube.com/watch?v=HwtZAQuCYk8
www.lycaeum.org
erowid.org
conservation.unibas.ch/team/zschokke
www.caffeineweb.com/?p=15

www.swamp.nu/projects/cokeisit1.html
pbs.org/frontlineworld/fellows/colombia0106/index.html
www.colombiasolidarity.org.uk
www.sinaltrainal.org
www.karmabanque.com
indiaresource.org
killercoke.org

20.03.2009. u 13:29 • 0 KomentaraPrint#

Ima Nas Raznih.....

Da li ste ikada želeli da budete prvi čovek na Marsu, da konačno otkrijete od čega se pravi koka-kola ili da slobodno bacate mobilne telefone što jače i dalje možete?

Ako je odgovor da – treba da upoznate kolektiv monochrom.

Članovi monochrom-a se od 1993. godine bave filozofijom, umetnošću i tehnologijom. odnosno "granicama estetike, pop pristupom, subkulturnom naukom i političkim aktivizmom".

Svoje misije sprovode "u kulturno-arheološkim zahvatima u domenima ideologije i industrije zabave".

monochrom čine Johanes Grencfurtner (Johannes Grenzfurthner), Evelin Firlinger (Evelyn Fürlinger), Harald List (Harald List), Anika Kronberger (Anika Kronberger), Franc Ablinger (Franz Ablinger), Frank Apunkt Šnajder (Frank Apunkt Schneider), Danijel Fabri (Daniel Fabry), Roland Gracer (Roland Gratzer) i Ginter Frajzinger (Günther Friesinger).
Jakob Apelbaum (Jacob Appelbaum) je "zvanični monochrom ambasador".

U toku svog višegodišnjeg delovanja monochrom su napravili više stotina performansa, instalacija, izložbi, veb sajtova i štampanih publikacija.

Bečki kolektiv je 2005. godine odrzao "Veliku turneju po zapadnoj obali SAD i Kanade" pod imenom "Experience the Experience", odnosno "Iskusiti iskustvo"

Oni su ponudili Americi novu vrstu razumevanja kroz zajednička iskustva.

"Iskusiti iskustvo živih sahranjenih" je projekat koji je nudio je mogućnost zainteresovanima da budu živi sahranjeni na 15 minuta. tj. da iskuse kako izgleda biti u pravom kovčegu, bez ikakvih "olakšavajućih okolnosti",
U ovoj akciji, u okviru koje su sahranili 44 žive osobe, dobrovoljci su bili stavljani u kovčege i zakopavani, dok su ostali posetioci mogli da prate situaciju u kovčegu preko kamere za noćno snimanje koja je postavljena na unutrašnjoj strani poklopca.

"Iskusiti iskustvo ilegalne trke u svemiru" je performans u kojem je površina Los Anđelesa tretirana kao presek zapremine sunčevog sistema.
monochrom su napravili makete u odgovarajućim proporcijama svih planeta i samog sunca, i rasporedili ih po gradu u skladu sa orbitama koje imaju u sunčevom sistemu, a posetioci su pozvani da za najkraće vreme obiđu sve planete.
Na žalost, neke unapred postavljene planate su nestale, a pobednik "ilegalne svemirske trke", Majkl Šaub, je obišao ovaj solarni sitem za 3 sata i 33 minuta, što je u relativnim pojmovima značilo da je vozio oko 4 puta brže od brzine svetlosti.

Sledeće iskustvo koje je monochrom ponudio jeste "Iskusiti iskustvo gajenja novca".
"Novac je kondenzovana bilo koja želja, i iz tog razloga kontroliše svet.
Novac se koristi u svim vrstama transakcija, od dnevne kupovine u supermarketu do trgovine ljudima i drogama.
U toku svih tih razmena, naš novac se lako haba, pogotovu manje banknote koje konstantno prelaze iz ruke u ruku.
Novac je prljav, i samim tim predstavlja živo biće - mi ovo shvatamo bukvalno, novac je idealna podloga za razvoj bakterija i drugih mikroorganizama.
Mi ćemo učiniti da se vaš novac razvija i raste.
U odgovarajućoj hranjljivoj tečnosti i ispod jakih lampi želimo da izvučemo što je više života moguće iz vaših dolarskih novčanica!"

Polako postaje opšte mišljenje da je kolektivna memorija čovečenstva i celokupna istorija pohranjena u arhivama, i da je to jedina baza naše kolektivne memorije.
Potpuno se oslanjamo na mogućnosti naših hard diskova da zabeleže i sačuvaju svaki detalj naše lične i zajedničke istorije.
Zato je monochrom pozvao publiku da "Iskusi iskustvo magnetne žurke":
Publika je pozvana da donese svoje uređaje ili magnetne medije kao što su MP3 plejeri, hard diskovi, razne kartice i slične sprave.
Posle razgovora o nestabilnoj prirodi medija na koje arhiviramo svoju istoriju i prirodi kolektivnog pamćenja, monochrom su pomogli dobrovoljcima da uz pomoc magneta potpuno izbrišu svoje ili tuđe podatke
"Danas je nemoguće sačuvati digitalne podatke duže od 10 godina, uz garanciju da će podaci moći da budu pročitani.
Većina magnetnih traka iz 60-ih i 70-ih godina je već toliko oštećena da su postale nečitljive i neupotrebljive.

"Iskusite iskustvo katapultiranja bežičnih uređaja"
monohrom je uputio javni poziv svima da prilože svoje mobilne telefone i slične bežične sprave, kao municiju za katapult.
Pokušaj da se spoje tehnologija poznata još od antičkih vremena, kao što je katapult, sa najnovijom tehnologijom proizvodnje mobilnih telefona bio je još zanimljiviji zbog korišćenja težine 12 primeraka magazina Wired kao kontra-tega, odnosno gravitacionog pogona kinetičke energije koju koristi katapult.

Sigurno ste se makar jednom upitali od čega je napravljena koka-kola?
monochrom je takođe razmišljao o tome, i u javnom događaju "Iskusi iskustvo prevljenja cigle od koka-kole" su rešili da zajedno sa publikom, kuvanjem velike količine ovog pića, dođu do esencije koka-kole.
Kuvanje se završilo kada je suve materije nepoznatog sastava koja ostaje posle kuvanja koka-kole bilo dovoljno da se napravi objekat oblika i veličine cigle.
Ovaj performans je pratila diskusija o istoriji korišćenja šećera u Evropi i Americi, i post/kolonijalnom razvoju globalnih korporacija.

"Iskusite iskustvo jednog signala" predstavljao je pokušaj da se u svetu digitalnih mreža ponovo ispita analogna komunikacija korišćenjem signalnih zastavica, razvijena u Evropi u 18.veku.
Prva mreža semafora, kako su ove mašine originalno nazivane, napravljena je Između Pariza i Lila, i uspevala je da prenese kraću poruku od 36 simbola za nekih pola sata, na daljinu od 200 kilometara.
Nije loše za 18. vek, ali kako sistem funkcioniše u današnjim gradskim uslovima?
Eksperiment se završio neuspehom, jer poruka od 20 karaktera nije uspela da se prenese iz jednog u drugi deo grada, ali su monochrom otišli zadovoljni nazad u Austriju, uz zaključak da je šum u signalu u stvari integralni deo svake komunikacije.

Jedan od nejpoznatijih monochrom proizvoda je kompjuterska igra
Soviet Unterzegersdorf - Sektor 1,
Radi se o avanturi koja se bavi istorijom i razvojem izmišljene "poslednje republike Sovjetskog Saveza.
Ova igra je razvijena na otvorenom kodu, kroz AGS softver, a posle predstavljanja prvog nastavka, Sektor 1 - fanovi i aktivisti su pozvani da se uključe u dalji razvoj igre i kreiraju Sektor 2 i Sektor 3.
Igra je bila proglašena za igru meseca u novembru 2005. od strane poznatog gejmerskog magazina Edž.

Aktuelni monochrom projekat se zove "Međunarodna godina politeizma".
"Ovaj projekat želi da prevaziđe epohu monoteističkih pogleda na svet, i bavi se rekonstrukcijom prvobitnog politeističkog mnoštva, u kojem bezbrojne boginje i bogovi mogu da se međusobno neutrališu.
Politeizam je demokratija, monoteizam je diktatura, čak i u pseudo-sekularnom obliku.
Oslobođen robovanja monoteizmu, svet može da se iskupi u haotičnom prekrštavanju u politeizam. Pored toga, mi verujemo da je mnogoboštvo religija koja najviše odgovara modernoj, dinamičnoj i kosmopolitskoj kulturi mladih."
Na adresi monochrom.at/polytheism se okuplja zajednica blogera koji pokušavaju da obesmisle koncept monoteizma i religije uopšte kroz predstavljanje što većeg broja aktuelnih religija i božanstava

Davne 1999. godine, monochrom je, sa još dve organizacije, shifz.org i Biroom za filozofiju, osnovao festival Roboexotica, sa podnaslovom

Festival za koktelnu robotiku.

To je godišnji svetski sajam robota koji prave koktele, pale vam cigarete i generalno čine da se ljudi osećaju lepo i da budu dobro raspoloženi.
Ustanovljena je i ACRA, nagrada za najbolje robote/spremače koktela, a postoje i kategorije "serviranje", "konverzacija" i razne druge.
Koktelna robotika dokumentuje rastući radikalni hedonizam u komunikaciji između čoveka i mašina.
Živeli!
Korisni linkovi:

http://en.wikipedia.org/wiki/Monochrom
www.monochrom.at/experiences/index.html
www.monochrom.at/experiences/coke.htm
www.monochrom.at/experiences/money.htm
www.monochrom.at/experiences/devices.htm
www.monochrom.at/experiences/alive.htm
www.monochrom.at/experiences/race.htm
www.monochrom.at/experiences/party.htm
www.monochrom.at/experiences/baud.htm
www.monochrom.at/suz-game
www.monochrom.at/polytheism
www.roboexotica.org
www.shifz.org
bureau.philo.at
www.monochrom.at


20.03.2009. u 09:26 • 0 KomentaraPrint#

Pametna Odeća

Pantalone koje počinju da vas greju čim se naježite...
Kaputi koje ispuštaju miris koji privlači suprotni pol...
Košulje koje prate rad unutrašnjih organa i zvone na uzbunu ako neka funkcija otkaže...
Reč je o pametnoj odeći jer nikome više nisu zanimljive jakne sa ugrađenim mp3 plejerom i slušalicama.
Traže se čarape koje vašim stopalima daju miris ljubičice.

Košulja za zagrljaje omogućuje vam da na veliku udaljenost pošaljete zagrljaj.
Osim košulje u koju su ugrađeni senzori koji mere snagu dodira, temperaturu kože i broj otkucaja srca - potreban vam je i mobilni telefon sa ZAGRLI ME softverom koji ove podatke poput sms-a šalje na mobilni telefon osobe kojoj ste namenili zagrljaj.
Udaljena osoba takođe mora da nosi košulju za zagrljaje koja stvara osećaj koji ste poslali.

Kada pomislite na arapske žene – neminovno se susrećete sa dva stereotipa...
Po jednom - žena je potpuno pokrivena čadorom, a drugi ženu predstavlja kao trbušnu plesačicu.
Model Arabija predstavlja karikaturu ove dve slike koje nam nameću mediji.
Model pokreću dva servo motora, a postoji i prekidač kojim se po želji može izabrati jedna od dve ekstremne predstave.
Ženska odeća je kroz istoriju dizajnirana tako da žene postavlja u ranjivu poziciju i onemogućava im kretanje i odbranu.

Egzo elektricni oklop No-Contact namenjen je ženama koje žele da se zaštite od nasilja.
Kada je uključena, sa spoljne strane cele jakne prolazi 80 000 volti koje sprečavaju svaki neautorizovani kontakt sa telom osobe koja je nosi.

Adam Viton (Adam Whiton) je izradio jaknu u kojoj se nalaze senzori sposobni da izmere i kategorizuju jačinu pritiska na telo osobe koja je nosi.
Ukoliko je pritisak prejak – jakna automatski šalje informaciju o nasilju policiji, prijateljima ili nadlležnoj socijalnoj sluzbi.

Intimni Upravljač Igrica namenjen je zanemarenim ženama odnosno muževima ciji muževi odnosno žene igraju video igrice po ceo dan i noć.
Ovu platformu izradili su Dženifer Čouvduri (JennyLC Chowdhury) i Mehmed Sinan Ascioglu (Sinan Ascioglu) sa ciljem da nateraju igrače da dodiruju svoje partnere dok igraju video igrice.
Ženski deo upravljača je ugrađen u grudnjak, a muški u bokserice.

Tim koji stoji iza projekta Afrodita dizajnirao je Platforme za rad u veoma rizičnoj industriji seksa.
Platforme su u isto vreme omaž Afroditinim sveštenicama kao i korisno sredstvo za rad osobama koje se bave prostitucijom.
U platfome je ugradjeno više korisnih spravica, kao što su:
- tajna pregrada za sakrivanje novca, ključeva i kondoma
- Alarm i dugme za automatsko pozivanje pomoci,
- Zvučnici i LCD monitori na kojima se mogu vrteti reklame za privlačenje mušterija i prigodna muzika
kao i
- sistem za globalno pozicionioranje povezan sa internet sajtom koji dokumentuje problematične mušterije i pomaže da se na mapi lociraju kolege, kao i službe koje pružaju medicinsku i pravnu pomoć.

Egzoskelet je naziv za oklope nekih insekata, ali ovo ime se koristi i za tip robota koji briše granicu izmedju čoveka i masine.
Prvobitno razvijane za potrebe američke vojske i policije, ove mašine su postale toliko popularne da su ljudi počeli da izdrađuju uradi-sam modele.
Zbog toga je časopis Servo pokrenuo Tetsuđin (Tetsujin) takmičenje gde se ljudi – mašine nadmeću u dizanju tereta.
Meka (mecha) roboti su posebna kategorija ove vrste mašina.
Ovaj je izrađen za 25 000 dolara i njegov vlasnik se nada da će sa njim pokrenuti novi trend u industriji zabave i ugroziti popularnost predstava sa monstrum –vozilima.

Za sada se najsavršeniji egzoskelet izrađuje na univerzitetu Berkli (Berkeley) - čiji model Bliks poseduje više od 40 senzora koji poput ljudskog nervnog sistema omogućuju pilotu – koji je integralni deo mašine - da upravlja pokretima svog tela, bez ikakvog džojstika.
Senzori beleže impulse na koži pilota koji pokreće mišiće u određenom smeru i zatim
uključuju pripadajuće motore na egzoskeletu.

Powerskip cipele prodaju se u Nemačkoj i koštaju 850 evra, što nije baš jeftino, ali definitivno pomažu da se uštedi na vremenu provedenom na putu.

Slične cipele, koje je pokretao benzinski motor - razvijala je svojevremeno i sovjetska crvena armija.

Internet kišobran Pileus pomaže vam da ostanete vedri tokom kišnih dana.
Unutrašnja strana kišobrana je zapravo veliki ekran, a u dršku su ugrađeni projektor, kamera, gps, digitalni kompas i senzori za pokret.
Kišobran služi kao 3d mapa za navigaciju koja se sve vreme apdejtuje uz pomoć gps-a, i u isto vreme se na njegovu unutrašnju stranu projektuju aktuelne fotografije sa flikera ili video strim sa jutjuba.

Učtivi kisobran je izradila Ju Jun Paek (JooYoun Paek).
Učtivi kisobran poštuje lični prostor svakog čoveka na ulici.
Po želji zauzima manji prostor nego obični kišobrani i povećava manevarski prostor korisnika.

Ne računajući spavanje, već samo zato što trepćemo – godišnje svako od nas provede oko 190 časova, odnosno 8 dana zatvorenih očiju.
Endrju Šnajder (Andrew Schneider) - pokušava da sačuva ove dragocene trenutke uz pomoć svog Blink Kem Šlema koji pravi polaroid snimke svaki put kada korisnik trepne.

Treće Oko je video sokoćalo koje omogućuje onome ko ga nosi da realni prostor oko sebe transformiše u virtuelni i da samog sebe posmatra kao učesnika u video igrici.
Umesto subjektivne tačke gledišta, u prilici ste da sebe objektivno sagledate.
Treće oko se naročito preporučuje religioznim osobama.

Diskomunikacijska mašina omogućuje da dve osobe razmene svoja vidna polja, to jest prisiljava korisnike da vide svet oko sebe kroz pogled druge osobe.
Mašina je izradjena davne 1993. godine, kad je ovom narodu bilo najteže i namena joj je bila stvaranje novog iskustva pri ljubljenju i vođenju ljubavi.

ScreamBody je prenosni prostor za vrištanje. Pomoću njega možete na javnim mestima vrištati koliko želite, a da ne ometate ljude oko sebe.
ScreamBody takodje i snima vaš vrisak kojeg kasnije možete osloboditi gde i kako god želite.

Dizajner Terens Arjo (Terence Arjo) izradio je mantil za pozivanje taksi vozila koji na rukavu ima ugrađene LED diode koje se napajaju kada onaj koji nosi mantil maše rukom i ispisuju reč TAKSI u vazduhu..

Gotovu odeću prošivenu LED diodama možete naručiti na sajtu
enlighted.com
ali na sajtovima
craftzine.com
i
instructables.com
možete naučiti kako u svoju odeću sami ugradite lampice, baterije i prekidače.

Ipak… uprkos novim tehnologijama... ništa još nije pomračilo slavu starog dobrog pletenja
U Njujorku je osnovana čak i crkva ručnog rada, a u svim većim gradovima se osnivaju klubovi u kojima uglavnom mlađi ljudi pletu pletenja radi - bez obzira na konačni ishod i bez ideje da nužno proizvedu nešto što će imati praktičnu funkciju.

Omladinci koji ovako kreativno provode svoje slobodno vreme zaslužuju svaku pohvalu, ali ipak treba naglasiti da je u svetu ručnog rada vez jedina prava avangarda.

Ruzvelt Grir (Roosevelt Grier) je čuveni americki ragbista koji se pri kraju svoje karijere posvetio vezu.
Mačo - ikona Ruzvelt nije brinuo da li će neko da posumnja u njegovu muškost i 1973. godine je izdao knjigu “ Vez za muškarce “

Na mikro revolt sajtu možete videti mnogo sjajnih radova izrađenih uz pomoć igle i konca, ali možete naći i softver koji bilo koju video sliku pretvara u animaciju koja izgleda kao pokretni vez.
Umetnica Ket Maca (Cat Mazza) je ovom tehnikom snimila film koji govori o nehumanim uslovima rada u zemljama u razvoju – gde se šije najvecća količina odeće koju svi nosimo.

Za kraj preporučujemo nekoliko sjajnih sajtova koji se bave ručnim radom, novim materijalima i budućnošću odevanja.

Korisni Linkovi:
husseinchalayan.com
cutecircuit.com
seamless.sigtronica.org
www.ayahbdeir.com
no-contact.com
web.media.mit.edu/~awhiton
jennylc.com
theaphroditeproject.tv
sexygpsshoes.com
en.wikipedia.org/wiki/Exoskeleton
servomagazine.com
neogentronyx.com
bleex.me.berkeley.edu
powerskip.de
pileus.net
jooyounpaek.com
andrewjs.com
takehitoetani.com
www.we-make-money-not-art.com/archives/2005/05/through-the-dev.php
kellydobson.com
arjodesign.com
enlighted.com
en.wikipedia.org/wiki/Roosevelt_Grier
craftzine.com
instructables.com
castoff.info
churchofcraft.org
knittinghelp.com
knitknit.net
microrevolt.org


20.03.2009. u 01:37 • 0 KomentaraPrint#

Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

  ožujak, 2009 >
P U S Č P S N
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

04/2009 (10)
03/2009 (9)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv


Komentari da/ne?

Opis bloga

Ovaj blog sadrži sve i svašta nadam se da ćete uživati

Linkovi

Blog.hr
Blog servis