Srkijeve Škrabotine
petak, 20.03.2009.
Killer Coke
Propisi koji kontrolišu ispravnost vode iz česme su mnogo strožiji od propisa koji regulišu kvalitet flaširane vode.
Reklame za nove marke flaširane vode nam poručuju da ćemo biti lepo građeni, seksipilni i zdravi, čak i odgovorni prema prirodnoj sredini, samo ako pijemo vodu iz plastičnih flaša.
Tu vodu nazivaju izvorskom, iako je u najvećem broju slučajeva ispumpana iz podzemnih rezervoara i čiste planinske izvore je videla samo na nalepnici.
Flaširana voda je više od 1000 puta skuplja od vode iz česme.
Fabrike svake godine proizvode preko milion i po tona plastike za potrebe flaširanja vode i tako pune atmosferu groznim otrovima, a same flaše se skoro nikada ne recikliraju već završavaju kao đubre koje zagađuje prirodu.
Najveće punionice vode iscrpljuju izvore od kojih svi zavisimo, a pri tom se nikada ne postavlja pitanje, koju količinu vode jedna firma koja se bavi flaširanjem ima prava da ispumpa iz naših zajedničkih izvora?
Da li znate na koji način država i lokalna vlast štite izvore i rezerve vode u vašem kraju?
“I ko je, na kraju krajeva - vlasnik naše vode?”
Koka Kola je najveći oglašivač na svetu, pa najveći broj medija odbija da se bavi kritikom ove firme, jer se plaše da ne izgube važnog klijenta
Koka Kola je izmišljena krajem XIX veka, kao lek namenjen stimulaciji nervnog sistema.
Ova mešavina listova koke i kola-oraščića zaslađena šećerom postala je vrlo popularna, pa je počela da se prodaje kao osvežavajuće piće.
Vremenom je kokain postao nelegalan, pa su listovi koke zamenjeni kafeinom, da bi piće nastavilo da deluje stimulativno.
I kafein i šećer izazivaju zavisnost, a to su osnovni sastojci Koka Kole.
U Americi se od 1985. godine Koka Kola zaslađuje visoko fruktoznim kukuruznim sirupom koji je jeftiniji od šećera.
Veliki broj naučnika kritikuje ovu praksu, jer je kukuruz od kojeg se pravi slatki sirup genetski modifikovan.
Diet Coke je, sa svoje strane zaslađena veštačkim šećerom pod nazivom Aspartame kojeg proizvodi kontraverzna Monsanto korporacija
Aspartame je najnapadaniji aditiv u istoriji proizvodnje hrane i naučnici ga povezuju sa takvim bolestima kao što su rak i leukemija.
Kada pojedemo ili popijemo veliku dozu šećera, nivo glukoze u našoj krvi naglo poraste i obuzima nas osećaj elana.
Međutim toliki nivo glukoze izaziva i veće lučenje insulina koji glukozu uklanja iz krvi i pretvara je u mast.
Rezultat ovog procesa je sniženi krvni pritisak, pad energije i loše raspoloženje.
U tom trenutku, naš organizam želi da se ponovo oseća onako dobro kao onda kada se napunio šećerom.
To je razlog zbog kojeg zaslađena pića stvaraju zavisnost.
O ovoj vrsti zavisnosti se ne uči u školi, iako je široko rasprostranjena i vrlo opasna.
Kao i kod svih stimulanata, uzimanje šećera prati kratki nalet euforije, nakon kojeg dolazi osećaj depresije i kajanja.
Šećer je apsolutno nepotreban u ljudskom organizmu, i u istoriji nikada nije bio posmatran kao hrana već uvek kao luksuz.
Sve što šećer radi je DIZANJE, i iako ga vlasti širom sveta proglašavaju za hranu, on je u stvari narkotik, isto kao i spid ili kokain.
Kafein stimuliše centralni nervni sistem tako što privremeno otklanja umor, povećava budnost i pojačava volju..
Ljudi priznaju da ih kafein "diže" i da im pomaže da obavljaju monotone poslove, a opet, istraživanja pokazuju da kafein smanjuje brzinu reakcija na vizuelne i zvučne stimulanse i umanjuje sposobnost za obavljanje poslova koji zahtevaju preciznost i uvežbanost.
Ovu mrežu je ispleo trezan pauk, a ovu pauk koji se nalio kafeinom.
Preterana doza kafeina izaziva nemir, lupanje srca i napade panike.
Nakon prestanka uzimanja , organizam zapada u krizu koja se ispoljava kroz glavobolje, letargiju i smanjenu motivaciju.
Redovna konzumacija kafeina podiže prag tolerancije i izaziva želju za sve većim dozama.
Kafeinska žrtva postaje emocionalo i mentalno zavisna od svoje dnevne doze kafeina, i nesposobna je da se odrekne šolje kafe ili limenke soka.
C3 je robot koji se kreće na svojih šest nožica i opremljen je senzorima kojima je u stanju da opaža i pronalazi kapljice Koka Kole u svojoj okolini.
Kada C3 naiđe na baricu Koka Kole, on je usisava kroz električnu pumpu, i zatim je prska svuda po sebi.
Fosforna kiselina iz Koka Kole zatim razjeda omotač robota, prolazi do električnih instalacija i izaziva kratak spoj.
Robot je napravljen tako da traži i pije Koka Kolu dok se ne pokvari.
Isidor Segundu Hil, radnik u punionici Koka Kole u Kolumbiji, ubijen je na svom radnom mestu.
Hil je bio vođa sindikata i plaćenici su ga ubili na kapiji fabrike u kojoj je radio.
Iste večeri je zgrada u kojoj su se nalazile prostorije sindikata spaljena do temelja, a sledećeg jutra je grupa naoružanih plaćenika ušla u fabrički krug i okupila radnike kojima su poručili da imaju 4 sata da napuste sindikat.
Rukovodioci Koka Koline punionice su istog dana raskinuli kolektivne ugovore i iskusne radnike koji su zarađivali oko 300 evra mesečno zamenili sa novim snagama koje mesečno dobijaju samo 100 evra.
Navode o ubistvima, slučajevima kidnapovanja i mučenja radnika, kao i članova njihovih porodica potvrdili su Amnesty International i druge nezavisne komisije.
Zbog toga je međunarodni fond za radnička prava podneo tužbu protiv kompanije Koka Kola u kojoj se rukovodstvo ove korporacije i njihovi poslovni partneri optužuju za udruživanje sa paravojnim plaćenim ubicama radi uništavanja radničkih sindikata.
Sad zamislite da ste u Indijskoj državi Kerala.
Koka Koli su se toliko dopali ovi predeli bogati vodom, da je tu izgradila najveću punionicu u Indiji.
Fabrika je uskoro počela da dnevno izbacuje preko milion flašica, za šta je iz zemlje svakog dana morala da ispumpa preko milion i po litara vode.
Za samo sedam godina, Koka Kola je uspela da potpuno iscrpe podzemne zalihe vode što je uništilo lokalnu poljoprivredu i tako je dovela više hiljada ljudi na ivicu gladi.
Pre dolaska Koka Kole, lokalni poljoprivrednici su za navodnjavanje svojih useva koristili ručne pumpe i bunare duboke oko desetak metara a sada ne mogu dosegnuti vodu ni na dubinama većim od 100 metara
Zbog toga je indijska država Kerala zatvorila ovu fabriku, ali su poledice ostale, i Koka Kola još uvek nije nadoknadila štetu lokalnoj zajednici.
Ali sve ovo nije razlog da sa Koka Kolinih, pređete na Pepsi ili Nestle proizvode.
Umesto da svaki put kupujete novu plasticnu flašu, kada idete van kuće - nabavite termos i napunite ga vodom iz česme.
Ako je iz nekog razloga - na primer zbog loših instalacija - voda iz vaše česme neispravna – ona se lako prečišćava upotrebom relativno jeftinih filtera.
Korisni Linkovi:
lucidmovement.com
archive.org/details/Pearloft1955
archive.org/details/always_tomorrow
www.westonaprice.org/modernfood/highfructose.html
www.dorway.com
marshallbrain.com/science/sugar-in-soda.htm
health.howstuffworks.com/caffeine.htm
www.youtube.com/watch?v=HwtZAQuCYk8
www.lycaeum.org
erowid.org
conservation.unibas.ch/team/zschokke
www.caffeineweb.com/?p=15
www.swamp.nu/projects/cokeisit1.html
pbs.org/frontlineworld/fellows/colombia0106/index.html
www.colombiasolidarity.org.uk
www.sinaltrainal.org
www.karmabanque.com
indiaresource.org
killercoke.org
