Srkijeve Škrabotine
srijeda, 25.03.2009.
Kontrakulture2
Za sve pripadnike određene supkulture zajedničko je da članovi dele ista uverenja, običaje i vrednosti, čije karakteristike mogu biti estetske, religiozne, klasne, etničke, političke ili seksualne prirode.
Članovi supkultura često svoju pripadnost naglašavaju specifičnim i simboličnim načinom oblačenja, ishrane, ponašanja i moralnih normi.
Šezdesetih godina na Jamajci, uz razvoj ska i rocksteady muzike, nastala je supkultura Rude boy, što je u jamajčanskom slengu značilo kul.
U getoima Kingstona, organizovane su tzv. sound-system žurke.
DJ bi natovario generator, gramofone i ogromne zvučnike u kamion i napravio bi žurku na ulici.
DJ-evi su angažovali besposlene urbane momke da upadaju na suparničke žurke i rasturaju ih.
Ova i druge forme uličnog nasilja, postale su sastavni deo rudeboy životnog stila.
Sa sve većim brojem emigranata, rudeboy supkultura se proširila i u Velikoj Britaniji.
Oblačili su se po poslednjoj modi – odela, tanke kravate i plitki šeširići, a sa sobom su doneli i svoju muziku – rocksteady i ska, koja je našla svoju publiku i u drugim potkulturama, kao što su Modsi i Skinhedsi.
Šezdesete godine u Americi je obeležila pojava supkulture Hipika, koji su još nazivani i Decom Cveća.
Hipi pokret su činili mladi ljudi koji su se opirali vladavini institucija, kritikovali vrednosti srednje klase i protivili se nukleranom naoružanju i ratu u Vijetnamu.
Živeli su u komunama, zalagali se za seksualne slobode i promovisali upotrebu psihoaktivnih droga radi proširenja granica ljudske svesti.
Osnovni Hipi simbol je Peace – simbol mira, kao i slogan ‘Vodite ljubav, a ne rat’.
Hipici oba pola su favorizovali prirodnu, dugu kosu, a muškarci i bradu i brkove češće nego što je u to vreme bilo uobičajeno.
Hipici su nosili šarenu odeću neobičnih stilova i psihodeličnih boja, koju su najčešće sami pravili.
Ukrašavali su se indijanskim nakitom, maramama, perlicama i cvećem.
Često su putovali, te je drečavo šareni VolksWagen minibus još jedan od Hipi stereotipa.
Šezdeset deveta godina je ujedno i vrhunac Hipi pokreta (sa pola miliona ljudi na Vudstok festivalu), ali i njegov krah (sa zločinima Čarlsa Mensona (Charles Manson) i Anđela Pakla).
Prvi Skinhedsi su potekli iz supkulture Modsa.
Bili su poznati kao tvrdi Modsi iz radničke klase.
Za razliku od Modsa, šišali su kosu, verovatno iz praktičnih razloga – da im ne bi smetala u tuči i na poslu u fabrici.
Elegantnost Modsa su prilagodili svojim mogućnostima: čizme sa čeličnim vrhom, džins, polo majice i obavezni tregeri.
Kao i Modsi, vozili su skutere i prevashodno slušali muziku sa Jamajke - ska, rockstedi i rani rege.
Početkom sedamdesetih godina Skinsi lagano nestaju, raštrkavajući se po drugim podkulturama, da bi se u drugoj polovini decenije vratili iz revolta prema komercijalizaciji pank-rok muzike.
Formirali su Oi!, mešavinu ranog panka, ranog britanskog roka, navijačkih pesama i pab roka.
Takođe, tih godina nastaje i Two Tone, britanska ska muzika koja je miksovala tradicionalni jamajčanski ska i pank muziku.
Po ugledu na originalne Skinse koji su slušali izvorni ska, novi Skinsi prihvataju Two Tone.
Međutim, sa pojavom ekstremno desničarskih organizacija u Britaniji, kao što je Nacionalni front, mnogi Skinsi postaju fašisti, što dovodi do cepanja unutar potkulture.
Izdvajaju se Oi! ili tradicionalni Skinsi i White power ili Nazi Skinsi.
Dugogodišnja dominacija Nazi Skinsa u Engleskoj učinila je da danas postoji uvreženi stereotip da su svi Skinsi nacisti, čemu ide u prilog veliki broj neo-nacista u Americi, a pogotovo u Rusiji gde se procenjuje da ih ima oko pedeset hiljada.
Ipak, nasuprot neo-nacistima, stoje SHARP Skinhedsi koji se bore protiv rasnih predrasuda.
Protiv nacističkog ološa bore se i grupe ekstremnih levičara poznatije kao Red Skins odnosno Crveni Skinsi.
Daleko od svakog fašizma stoje i tradicionalni ili Trojan Skinsi, koji oživljavaju stil i muziku prvih skinheds grupa iz šezdesetih.
I, na kraju, tu su i Gay Skinheds, osobe gej seksualne orijentacije koje seksualno privlače Skinheadsi i koji i sami usvajaju neke odlike Skins supkulture.
Dosta paradoksalno i rizično, s obzirom da su sve druge podgrupe Skinsa izuzetno homofobične.
Krajem šezdesetih godina, jamajčanski ska i rokstedi dobijaju slavnog naslednika, muziku svetske popularnosti – Rege.
Bob Marli (Bob Marley) je rege muzičar, zahvaljujući kome je pokret postao opšte poznat.
Rege je usko povezan sa rastafarijanskom religijom, zbog čega je u periodima sedamdesetih i osmadesetih godina napadan kao rasistička muzika koja veliča netrpeljivost prema belcima.
Rasizam jeste bio prisutan u rastafarijanstvu u prvoj polovini dvadesetog veka, ali je ubrzo najveći broj rastafarijanaca odbacio ideologiju o nadmoćnosti crnaca.
Izgled prirpadnika rege kulture podrazumeva dredove - dugu kosu ulepljenu voskom u bičeve i odeću, kao i simbole u rasta-bojama – žutoj, crvenoj i zelenoj.
Spori ritam rege muzike, i uopšte životni stil, duboko je povezan sa kulturom konzumiranja kanabisa.
Od sredine sedamdesetih, većina velikih američkih gradova, imala je razvijenu disko scenu koja se odvijala u diskotekama, noćnim klubovima i po privatnim žurkama.
Disko moda se sastojala od tankih, vazdušastih haljina za žene i sjajnih košulja od poliestera sa špicastom kragnom za muškarce, koje su se najčešće nosile raskopčane u predelu grudi.
Disko muzika nastala je iz soul odnosno MOTOWN muzičke scene kao i kroz rad poznatih producenata Đorđa Morodera (Giorgio Moroder) i Žan-Marka Čeronea (Jean-Marc Cerrone).
Uz scenu disko klubova, bila je uobičajena i upotreba droga, pogotovo stimulanata koji bi pojačali doživljaj igranja uz glasnu muziku i svetlucavu rasvetu.
Najzastupljeniji su bili kokain i amil nitrat, poznatiji kao popers.
Masovna upotreba droga je dovela do novog kulturnog fenomena disko ere, a to je nekontrolisani promiskuitet i seks u javnosti.
Najčuvenija diskoteka je bila u Njujorku.
Nalazila se na Menhetnu i zvala se Studio 54.
U ovaj klub krcat kokainom i ozloglašen po hedonizmu su mogle ući samo najsjajnije obučene mušterije.
Početak sedamdesetih u Engleskoj, period post-hipi ere, obeležava fenomen Glem roka.
Kao kontrast odrpanoj hipi hordi, Glem rok muzičari, kao i fanovi (koje su nazivali Klincima sjaja) oblače naučno fantastične/holivudski glamurozne/biseksualne kostime.
Seksualna ambivalentnost je u to vreme bila u modi i ispostavila se kao efektna šok-taktika.
Neki od bendova su se pojavljivali obučeni kao transvestiti, ali je većina izvođača i fanova forsirala izgled ‘vanzemaljske’ persone.
Najbolji primer Glem vanzemaljca je Dejvid Bouvi (David Bowie) tokom svoje Ziggy Sturdust faze.
Tematski, u prvom planu Glem rok muzike je seks, ali su narkotici, naučna fantastika i ‘tinejdžerska revolucija’ takođe ključni elementi.
Pod snažnim uticajem Glem roka, ali i pod pritiskom velike stope nezaposlenosti, siromaštva i beznađa, u Londonu se izrodio prvi muzičko-sociološki pokret pod imenom Pank.
Treba napomenuti da je Pank istovremeno nastao i u Njujorku, ali ne kao sociološki pokret, već kao revolt dominantoj, komercijalnoj disko kulturi.
Pobunjeni protiv tradicionalnih vrednosti i autoriteta, Pankeri se zalažu za individualne slobode i anarhiju.
Javnost je bila šokirana pojavom ove omladine koja nije pokazivala poštovanje ni prema kome.
Članovi kultnog bends Sex Pistols, prvi su ljudi koji su opsovali na britanskoj televiziji.
Pankeri su nosili iscepane majice, prišivene zihernadlama ili selotejpom, tartan pantalone i Dr. Martens cokule.
Prisutna je i velika količina tetovaža i nakita u vidu lanaca, psećih ogrlica, zihernadla i špenadli.
Popularne su neobične frizure ofarbane u neprirodne, drečave boje, kao što su čiroki ili šiljci na glavi.
Zloupotreba svih vrsta narkotika i nasilje sastavni su deo Panka oduvek.
Pankeri su se okupljali na koncertima gde je atmosfera ličila na omanju pobunu.
Tuče među publikom su bile neizbežne na svakoj svirci.
Pankeri su izmislili šutke i pogo dens kao i stejdž dajving.
Pank se u izvornom obliku kratko zadržao na sceni, ali, s druge strane, inspirisao je mnoge druge supkulture i uvukao se u sve oblike umetnosti.
Korisni Linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Talking_Heads
davidbyrne.com
en.wikipedia.org/wiki/Rudeboy
en.wikipedia.org/wiki/Reggae_sound_system
en.wikipedia.org/wiki/Dancehall
downbeat-special.co.uk
en.wikipedia.org/wiki/Ska
en.wikipedia.org/wiki/Rocksteady
en.wikipedia.org/wiki/Hippie
hippiemuseum.org
www.lib.virginia.edu/small/exhibits/sixties
en.wikipedia.org/wiki/Skinhead
en.wikipedia.org/wiki/Made_in_Britain
en.wikipedia.org/wiki/Oi
oioioi.ru
en.wikipedia.org/wiki/2_Tone
www.madbutcher.de
www.sharpskins.co.uk
www.redskins.co.uk
trojanrecords.net
agskins.nl
en.wikipedia.org/wiki/Reggae
niceup.com
en.wikipedia.org/wiki/Rastafari_movement
reggaetrain.com
en.wikipedia.org/wiki/Entheogen
en.wikipedia.org/wiki/Disco
discomusic.com
dance-hits.com
en.wikipedia.org/wiki/Motown_Sound
en.wikipedia.org/wiki/Philly_soul
en.wikipedia.org/wiki/Giorgio_Moroder
en.wikipedia.org/wiki/Jean-Marc_Cerrone
www.doremi.co.uk/glam
en.wikipedia.org/wiki/Androgyny
tilldawn.net
davidbowie.com
5years.com
en.wikipedia.org/wiki/Punk_subculture
en.wikipedia.org/wiki/Protopunk
en.wikipedia.org/wiki/Punk_ideologies
en.wikipedia.org/wiki/Punk_fashion
punkvinyl.com
