subota, 19.09.2015.
Ko te šiša?
(Preporuka za uz čitanje frizura)
Cijeli život imala sam ravnu, dugu kosu koja je, na oduševljenje moje majke, većinom bila u repu. Zašto stalno u repu? Operem kosu, odem na trening pa ju moram zavezati, nakon treninga skidam gumicu, a preko kose crta od gumice. Ma kakva crta, brazda na oranici. I što ću drugo nego natrag u rep. Onda sam otišla na otok. Na poslu naravno kosa u rep. Nakon posla more, sunce, sol… Na kraju dana kosa kao metla. I tu se prelomilo. Šišam se na kratko! Nisam ništa prepuštala slučaju pa sam preporuku za dobar salon u Splitu tražila od gospođe Balić. Bolje polovice nekadašnjeg golmana Hajduka. I ovom joj se prilikom još jednom zahvaljujem jer je frizerka stvarno napravila super posao. Tri puta me pitala jesam li sigurna da želim skroz kratko. Predomislila sam se, dvaput. Sa 50 na 5 cm.
Zašto sam pobogu mislila da je lakše održavati kratku kosu? Svako jutro strši neki vrag. Moj djed je cijeli život spavao sa zimskom kapom na glavi i tek sad shvaćam da nije bio lud.
Iza svakog dobrog gela/silikona/kreme stoji još bolja cijena. Sreća pa imam brata. A pronaći dobrog frizera je premija. U svom gradu imam najboljeg frizera za svijetu. (I najzgodnijeg.) Redovito ide na tečajeve, seminare i kojekakva usavršavanja što u Lijepoj što van nje. Nebitno je li kosa duga ili kratka, muška ili ženska frizura sve mu ide. Uz to je i odličan vizažist. Mana mu je što nema klonove u svakom gradu. Jbg nitko nije savršen. I tako sam bila primorana naći mu zamjenu. Kad je ona prva kratka kosa izrasla do te mjere da mi se najstroža šefica u hotelu opalila smijati u facu shvatila sam da je vrijeme za šišanje. Na malom otoku nije bilo previše izbora. Otišla sam u najbolji salon u centru grada. Odmah preko puta trajekta. Uvijek pun. Pomislih da onda mora biti i dobra frizerka. Krivo. Ošišala me kao ministra Šukera. Drugi pokušaj šišanja možemo staviti pod naslov „Jelšanski masakr mašinicom za šišanje“. Znači žena me porezala po vratu do te mjere da mi je išla krv. Ne znam što je više boljelo sam pokušaj atentata ili kada mi je izlila pola litre etanola na ranu.
„Skužaj šinjorina, cili dan šišan muške, a ti imaš nižnu kožu.“ Skužala sam i skužila da pun salon ne čini dobru frizerku. Prije puta za Njemačku rezervirala sam termin kod mog Najboljeg i to pet do dvanaest ne bi li mi što duže izdržala u belom svetu. Očito je i nju oprala nervoza jer je rasla kao luda i nisam se ni okrenula već je bila za šišanje. U shoping centru simpatičan salon s još simpatičnijim natpisom „Sve za 16e“. Prodano! Sjedam na stolicu i metodom "slabo divanim njemački, nešto malo, a i to s greškom. Tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom" objašnjavam što i kako. Ošišala me bez greške. Ali ljudi moji što sam se straha nauživala. Ona je mene riješila u 10 minuta (pranje kose, šišanje, feniranje i geliranje). Zbog traume od mašinice odabrala sam šišanje isključivo škarama. U jednom trenutku počela je objašnjavati nešto kolegici kraj nje gledajući u njenom pravcu, ali škare su i dalje letale oko moje glave. I taman kad sam se pomirila s činjenicom da uši mogu zaboraviti bila sam gotova. Hvala najljepša na divnoj frizuri, ali nikad više ni kod Azijatkinje.
Jesu li muški ipak bolji frizeri?
Objavljeno u 12:47 • Pucaj (17) • Isprintaj • #
