petak, 11.09.2015.

Sretan ti rođendan!

(Preporuka za uz čitanje eee da..)

Jedenje jabuka mi je postao užasan problem, a ja stvarno volim jesti jabuke. Zlatni delišes, petrovače, kisele, slatke sve su mi sada postale gorke. Postalo mi je bolno i samo gledanje jabuke. Dovraga, više ni Crvenu jabuku ne slušam.
Jabuka je bila naša stvar. Mogla sam u sobu unijeti kavijar, pravu pravcatu talijansku pizzu, čokoladu direktno iz Švice, ništa nije moglo privući njegovu pažnju. Jabuka je bila ravnopravna trampa za poljubac, pokoji lijepi cvrkut... Jabuka je naša stvar.

Tweety nije neka maza, tvrdoglav je i ne voli ljude, a ispostavilo se ni pse. Nervira ga kada pričam na telefon, kada mu netko dira zvonce i ne voli glasnu glazbu. Podsjeća na nekog starog, čangrizavog djedicu koji cijeli dan sjedi na klupi u parku i negoduje na sve.



Nije oduvijek bio takav. Bio je mazan i prekrasno pjevao, a onda sam ga iznevjerila i otišla. Dugo me nije bilo. Kada sam se vratila Tweety više nije bio isti. Ni ja više nisam bila ista. Nikada mi to nije oprostio. I dalje dolazi na moje rame i gricka mi kosu, ali sada smo oboje na distanci. Sada znamo da je svaki naš susret samo privremen.

.

Objavljeno u 22:17 • Pucaj (13) • Isprintaj • #