Došlo je i to doba godine...

Kad mi je - doduše nitko me na to ne prisiljava - puna kuća djece...

Neki su se već unaprijed najavili (nećaci) za određene termine. He he, neće baš ići. Zgiljaću i ja na more, ako Bog da...

Trenutno je tu mali kumić, kompić moje Male. Dijete je totalno neuhranjeno (jer jede slatkiše između obroka, odnosno isključivo slatkiše bez obroka), tako da sam si dala zadatak da ga malo dovedem u red. Tako se lijepo doručkuje, mali sendvićak (oko 10), ruča, nešto slatko popodne, večera u 6 (kuhani obrok) i po izboru prije spavanja...

Mališa (11 1/2) se dobro drži. Jučer sam ga odbila, nakon što je sat i pol poslije ručka (nešto je brčkao roštilj, juhu ne voli ) svečano stigao u kuhinju - "Kuma, ja sam gladan". Nakon jedno pola sata dobili su tanjur voća (i malo keksića, Maloj je bio niski šećer, a nema smisla ni da gosta maltretiram baš previše, ipak je on dijete).

A kako je tek frajer kad izađe s 13-14-godišnjakinjama, Malinim prijateljicama u šetnju.

Anyway, ovih skoro pa tjedan dana odmora nisam ništa pametno napravila. Osim jutarnjih šetnjica s košaricom (kao Crvenkapica ) u grad na kavu, pa po kruh i potrepštine za kuhanje, popodnevnih "beauty sleep"-ova, malo muvarenja po Zagrebu i samo nešto sitno posla (a imala sam veelikih planova, ehh, labilne li ličnosti ), ako ne računamo Halida i još par piva-party-a, mogu se mirne duše opako baciti na posao...

Nekako me stra'....

No, nema smisla da ovako lijep post završim s nekim stvarima s posla... Jel tako??