Dragi moji,

Lijepi pozdrav iz Dubrovnika!

Osim što sam skoro zakasnila na avion jer nisam računala s gužvom na naplatinim kućicama i krkljancem na check-inu jer istovremeno leti nekoliko aviona, pa je na aerodromu gužva kao na kolodvoru (prije par godina dvije moje kolegice popušile popodnevni avion zbog iste), let je prošao ok.

Naravno da sam se snašla na način da sam ispitivala ljude što su ispred mene čekali kuda lete i svakog zamolila da me pusti ispred sebe.

Na kraju je ispalo da imam business klasu i da sam mogla predati kufer i na brži i jednostavniji način. Bez živciranja oko ukrcaja, jer sam stvarno stigla u posljednji čas. Fuu...

Zato smo u avionu dobili sokiće, novine, klopu i cugu (naravno pivce za živce), za razliku od ostatka naroda. Kako smo zapravo tamo dospijeli? Samo zato što nije bilo mjesta u ekonomskoj klasi, pa nam dozvolili ovo malo finije putovanje.

Stigli se promuvati i po Stradunu, te večerati u staroj luci u Peškariji. Prefini crni rižoto. Simpatična mlada konobarica je predložila jednu porciju kao dovoljnu za mene i kolegicu. I malo crnjaka.

Muški kolege su bili malo pa ih nismo ni tražile.

Sutra je prvi radni dan. We'll see...