Baš mi je drago da ste se zakačili za ovaj - recimo to kao srcedrapateljsku forwardušu, kada je trava bila zelenija, kada nam je sve bilo lijepo, kada smo bili mladi (i naivni), puni elana.....

Ne velim da danas nismo. No, sad smo svi - više manje - "starci" koji kenjaju o tome kako su bili puuno bolji (jer nije bilo kompjutora, interneta, televizije - osim ona dva jadna programa, mobitela, mp3 i ostalih čuda tehnike), s šlaufom oko struka, proširenim venama i povišenim tlakom.

I malo slabije vidimo. Zapravo, malo si odmaknemo papir od očiju, ali ne, ne, ne trebaju nama (još) naočale. Nismo mi tako stari. Nedajbože...

A djeca su nam teenageri (oni koji su ih napravili u neko doba kad se djeca i rade) ili malci s mrvicu starijim roditeljima...

I kad se sjetimo što smo mi radili sa 16 - 17 -18 ili mrvicu više, ali ovim svojima nećemo ni mrtvi priznati da su zapravo suho zlato u odnosu na naše ludosti...