Pitam se....

Kada je trenutak da digneš ruke od daljnjeg odgoja i pustiš da voda nosi sve...?

Da li je 16-godišnjak, tvrdoglav, pun jedinica kao šipak koštica, na sve kazne imun (malo mu ukinemo sve uključujući obični televizor, malo popustimo....) dovoljno star da ga se pusti.... u p.m.????

Da padne razred?

Da prođe s nekim jadnim ispravcima ocjena?

Da se ova grozna situacija nastavi?

Naime, Guzda i ja smo se posvađali kao pas i mačka, jer sam ja ratovala cijelo jutro sa "mališanom" koji je umjesto učenja

a) bojao kocku za bacanje bojama za avio-modele
b) slušao muziku ležeći na stolu za učenje - pa sam mu otela mob
c) slagao legaće

U tom sam ga trenutku poslala frendovima na ispomoć.

I onda je zvonio njego alarm na mobitelu. Pa je ispalo da si je "mališan" stavio alarm za rukometnu tekmu. Pa ga je Guzda vratio od frendova. Pa smo se Guzda i ja posvađali. Pa sam ja plakala. Pa je Guzda pizdio.

A "mališan" je mrtav hladan gledao televiziju....

I onda je (kao) učio - jedno 15-ak minuta....

Ja sam na rubu živaca. Nisam sigurna da je najbolja opcija da mu pustim sve jer je ipak premalen (ili nije?) i mislim da - učio, neučio - nek trpi kazne (da se razumijemo - to je zabrana na internet i izlasci i dio treninga - već koliko se dokaže tj. kada je prošli tjedan, nakon jednodnevnog učenja dobio pet i povijesti pustili ga dalje). Ako ga to ne urazumi - nek ide za NK šljakera....

I ne tješite me da će to proći....

Jer ću vama opaliti šljagu...

Update: Mogu samo dodati nekoliko sitnica da slika bude bistrija (sada kad sam se malo ohladila): Mali je pametan. Mali je bistar. (što vele i njegovi profesori koji su isto razočarani i uvrijeđeni jer "šnjofaju" dobar materijal koji se ne da..). Trenira s veseljem. Svaki dan. Ne puši. Ne bježi od kuće i posluša sve zabrane. (doduše, duri se. no, svi bi se mi isto tako ponašali) Ako ga natjeramo nešto raditi (osim učenja) - odradi bez pogovora... Jebiga, trudimo se sve mu priuštiti. Trudimo se s njim razgovarati. Trudimo se.... Zato smo i tužni ako profućka svoju budućnost.... Ne velim da je sreća u novcima, ali s faxom, taman kad uđemo u EU - bilo bi mu puuno lakše u životu!!!