Sad je već puuno bolje...

Sjedim vani na teraci i gledam zelenilo oko sebe. I (relativna) tišina.

Jučer me izluđivao susjedov pas. Jedan od dva.

Prvi je mali patuljasti maltezer koji je u kući. Njega vodaju sa sobom, šetaju, valjda im i spava među nogama...

Drugi je seoski đukac sa lovačkim genima. Njema tu i tamo maltretiraju, kada ga puste iz neke bukse van na dvorište. I dobacuju mu neku loptu koja skviči kad se stisne.

Inače, baš zato što je cijele dane zatvoren, pas je strašno agresivan i bojim se dana kada će slučajno ostati u dvorištu i (eventualno) preskočiti ogradu za nekim djetetom. Koma. Pas izgleda jaako prijeteće.

No da, jučer je siroti pas bio (opet) zatvoren. Zajedno sa faking lopticom. I onda se čulo (kao i sada siroti sitno zavija - mislim da je žedan) skvičanje dobrih pola sata.

Htjela sam ja osobno ići i pregristi dotičnu lopticu.

Onda je stigla i gazdarica (inače, žena od 30-ak godina i 100 kg koja nikoga ne pozdravlja, niti ne klimne glavom, fak i takvi susjedi), pa je pustila psa u dvorište i primila u ruku dotičnu lopticu...

Onda sam imala volje i njoj pregristi grkljan, ali sam se suzdržala sranja i svađe sa prvim susjedima....

Grrr....