Tužno je to i žalosno kad ti muž strada i ostavi udovicu s nekoliko male djece s posebnim potrebama. Da sad tu ne rastežem priču o tome što mislim o motorima i motoristima (nema smisla pošto se i Guzda bavi nekim jaako divljim adrenalinskim sranjima) i frajeru koji ostavi iza sebe hrpu kredita nejakoj čeljadi...

No da..

Ali, kada dvoje ljudi, s nekoliko djece, živi zajedno, a zapravo je tip već godinama s nekom mladom studenticom, službeno, otvoreno, javno - a žena to trpi - i ne znam što čeka - e to je pitanje!

Doduše, priča ide ovako - mačka je bila na prvoj godini faksa kada su se skompali, kao balavci (hihotanje, držanje za ruku) - on je već tada bio "stara ćuka", a ona je zapravo bila 18-nja balavica. I napravi su bebu. Pa se oženili. Pa je ona rodila. Pa nastavila faks (jedan veoma ozbiljan i respektabilan ne-zajebantski faks!!). Pa rodila još jedno. Pa diplomirala. Pa se zaposlila...

On?

Radio je on tu i tamo. Od hobija napravio posao. Muvario se....

Ona je ulagala u (njegovo nasljeđe) kuću, odgajala djecu, hranila i oblačila (doduše i njezini starci)....

I što bi sad vi učinili???

Otišli? Tražili pravdu na sudu? Stisli zube?.....