6:44
Fale mi ona ranojutarnja javljanja...

Svako malo mi se neke navike, bile one dobre ili loše promijene. Nekad sam u miru sjedila ujutro u kuhinji, pila nes, nešto malo pogledala šta ima novo na blogu, napisala post..

Sada mi malo dijete, mračnjak koji me tjera da se na vrijeme svako jutro dignem na posao, "dahće" za vrat, sjedi pokraj mene u kuhinji, viri mi preko ramena (trenutno sam ju zabavila dozvolom da i sebi skuha nes - par zrna u velikoj šalici), ispituje me neke meni totalno preteška pitanja tipa "zašto se zemlja vrti oko svoje osi" i sl.

"Ma šta ja znam rano ujutro. Vidiš da mi ispada četkica za zube iz ruku, kefa se kotrlja i klengeće po podu. Pusti me da u miru pijem nes i pokušavam otvoriti kapke...."

Pa onda odlazak na posao preko (totalno na kontra stranu) prolaska pokraj njezine škole. Šta li tamo radi dobrih sat vremena prije početka nastave - Bog će ga znati...

Uglavnom, dijete je svako jutro budno, orno i spremno za novi dan..

A vani neka kenja, mračno i jadno... Ufff...

Pozdrav!

Update: A kakav je dan bio.. Javlja se Guzda - sudjelovao je u sudaru. On u jednoj grabi, tip u drugoj. Kriv? My Man.

Hitna ih prevezla (obojicu u istim kolima ), bez obzira što im nije bilo ništa u (relativno) obližnju bolnicu. Pod rotirkama. Ehh...

U tom je trenutku Rudarka ostavila sve na poslu i krenula po Guzdu u dotičnu bolnicu. Hitna te ne vraća na početni položaj .

Šteta? Neprocjenjiva...