Danas je nekako šugav dan. Direktno s vrata sam se bacila u krevet.

I sada, nakon par sati (no da, to se samo tako kaže, ne radi se tu o satima već minutama, no meni i to dosta!) "okrepljujućeg" sna - osjećam se kao nova! No dobro, lagano mamurna. Obično kad spavam popodne, nikako da se do kraja trgnem i razbudim..

Ipak, nekako mi je puuno puuno bolje nego prije.

No, da vam ne bi bilo jako dosadno, jedna mala crtica s jučerašnjeg sastanka:

Sjedimo moja kolegica, jedna druga (ženska) predstavnica "vanjske" firme, naravno ja i - naš muški kolega i sastančimo.

I sad mi - usaglašavali smo neke planove rada po danima i sve ostalo što se uz dolazak stranaca s nekim specijalnim alatom može zakomplicirati, uključujući npr. carinu, s jedne teme na drugu. S jednog problema na drugi (s istovremenim zivkanjem preko moba dotične strance), pa što ćemo raditi prvi dan, pa što za tri dana..

I onda tip veli - "stanite, ne mogu ja tako preskakati i paralelno raditi tri stvari. ja sam ipak samo muško".

A nas tri u smijeh.

Da vam ne velim da je uletio i drugi tip, sa zakašnjenjem i bez isprike, koji nam je zakomplicirao (svojim pogledom na stvari i način kako da se one odrade) život, te produljio sastanak za brat-bratu sat i pol.

A nas tri bi sve lagano dogovorile u pola sata.

I tko kaže da nam je život tužan bez muškaraca??