Francuska je zamotana....joj ne, to se sarma mota.....šalim se.

Čak sam bila tako dooobra domaćica pa sam ispekla i najdražu tortu mom Najanaj....

E sad, pretpostavljam da očekujete komentar na Bigbruder. Mislim da je izbor i pobjednik bio fer. Jest da sam bila za onu malu. K tome, njenom pobjedom bi i svi ostali dobili malo para...no Cigo je odradio pošteno svih onih kolikoveć dana. K tome, kako je jučer pisalo u dnevnoj štampi: nema bolje reklame za romsku zajednicu od njega. Zgodan (za neke), pametan, da ne velim čist, šminker (ne zavaravajte se, on je imao na sebi samo "marke")....eto. I to je svršilo.

Saga o dočeku nove godine: za sada imamo dogovoreno s frendovima iz naše male zajednice (s njima smo bili zajedno i prošle godine i bilo je jaako dobro, opušteno....i razišli smo se u razumno doba iza ponoći)

Stižu nam gosti i iz Metropole....no uz moj potpuni blagoslov. S njima se družimo na izletima u Paklenicu...oni stižu s dvoje djece i Haskijem...tako da će biti veselo..

Od kuma ni slike ni tona.

I za kraj, želim vam puno dobrih i radosnih trenutaka u slijedećoj godini.

Ipak smo mi mali ljudi koji živimo od malih radosti....

Samo par riječi prije spavanja:

Bigbruder je tak dosadan da ne bih dala onu milju nikome....nit Cigi, nit Dalmošu (velikom Rvatini, kladim se da je stariji da ne bi ratovo već se skrivao po samostanima na zapadu, a sada nam prodavo bozu..), niti kajsuonorekli - nije Zagorac već nešto drugo, ali ja ga zovem Zagorac...eventualno onoj maloj samozatajnoj mački koja će tak i tak najpametnije lovu potrošiti na daljnje školovanje....

Jedva izvukla živu glavu iz Metropole...em ljetne gume, em snijeg, em ne koči, em ne može krenuti već proklizava...ni Niki Lauda ne bi bolje odvezao (doduše u prvoj - drugoj)....

Al zato kod nas nije strašno...bar za sada....we shall see tumorov kad ću morat odgrtat voiture (to bi značilo vozilo na francuskom, wau što sam pametna..)

I da ne seruckam dalje (jerbo je veš-mašina prestala, a zapravo kratim vrijeme dok ona ne svrši) jerbo će bi Jebač zaspati....

Glupi pinovi, passwordi i sl. sranja...

Naravno da ne mogu svugdje staviti isti password, pa imam na istu temu varijacije....
I onda ukucam onu stranicu za slike, pa lijepo upišem password, pa jok...
Pa drugu varijaciju (očito iz drugog sličnog uslužnog programa), pa jok...

I tako ste vi danas ostali bez slikice, a ja baš dobila cedeju sa sprženim slikama iz Amsterdama...(jer sam imala posuđeni mali digitalac na putu, kojeg sam bdw skoro izgubila u nekom fency restoranu gdje ostadosmo gladni za puste pare, ali pošto je ostala samo futrola, istu sam idući dan dobila nazad)

No da, trenutno zatišje u kući. Ližemo rane, peglamo veš i mijenjamo posteljinu nakon odlaska gostiju.

Sapunica zvana doček nove godine je u mirovanju....ja mudro šutim i ništa ne pitam...

Dosta mi je i blagdana....i gostiju....i njihovih filozofija....





Općenito, ljudi ne vide svoje mane i sole ti pamet o odgoju djece (njihova su najnaj!), životu i svemu ostalome....sva sreća da još malo pa gotovo.

Mi ljudi smo čudna stvorenja. Zapravo nismo svjesni kako nam je lijepo, dok nam se ne dogode neka sranja, što u obliku boleština, što u obliku familije u gostima...he he. Da povućem paralelu između ovih navedenih? Zato volim one što dođu, razj*ebu ti kuću i odu doma još isti dan...a ja rintaj prije, rintaj poslije njih...

Da me krivo ne shvatite, jako su mi falili...i nakon što odu, opet ću ih se brzo zaželjeti....

A slika pojašnjava pojam mju.


Ps. i dalje mi nad glavom visi noćna mora zvana doček nove godine...čitajte par postova prije...

Update: ma stvar je u tome što ja previše i predobro pamtim dane oddavno.... pa tako i neka sranja što su nekad davno izrečena...a onda, kad bih bila manje pristojna, i izgovorila ista, bilo bi uvreda, suza i tkoznačega....ili da ih spomenem...

Gadno je kad muljaš vlastitu familiju. Ma joj, zapravo mi je drago da su satima leta udaljeni od nas....

I dalje luuudo u kući....

Dojče familija luduje, ali svi veseli čekamo da Njemačka krila polete za par dana....juhuuu.....

Jučer smo združenim dojče-kroatiše snagama pekle tuku...doduše, kod nas se tako ne zove, ali nam je taj naziv baš bio simpatičan....

Zalijevali:

- otopljenom kockom za juhu
- govedskom juhom
- vodom
- pivom.....

Mrak!

Još i polu-domaći mlinci......mmmmm.

E da, znam da čekate i odgovor što mi je Isusek donio pod bor...jedan mali mju....svijetloplavi...

Blagoslovljen Božić svima.....

Specijalno onima koji su pod bor dobili samo jabuku....

Specijalno onima koji nisu mogli dobiti ništa jer nemaju dom, pa ni bor...

Specijalno onima kojima je ljubav i toplina nešto što nemaju, a najpotrebnija im je....


I molim, molim lijepo da mi ne šaljete one glupave sms poruke...

Ukradoh malo komp. Naravno, još uvijek nisam spojila moju novu portabel kantu na internete...

Nemam vremena, puna mi kuća Dojč-gostiju. Doletiti Njemačkim krilima...pa ih sad bedinam...

No, ne žalim se. Drago mi je da mogu malo ove nervoze u ovo predblagdansko doba podijeliti s najbližom rodbinom. Nek i oni pate kad vrištim i urličem po kući...he he...

Malac tak i tak niš ne kuži, pa se lijepo sporazumjevamo. Ja njemu "Ja", a šoginica kose čupa šta sam mu dozvolila neku piz*ariju...he he...

I tako, u veselom tonu, na dojče - kroatiše....

Šifili!!

Dragi kume,

Ne, ne želim da dodješ k meni slaviti Novu.
Ne želim biti nečija služavka cijelu noć.
Ne želim da mi tuđa djeca okrenu kuću naglavačke.
Ne želim da mi gosti čitaju novine.
Ne želim da mi gosti troše moje impulse na internet.
Ne želim da mi moji gosti biraju teve program.
Ne želim dan ranije čistiti, kuhati i pripremati.

Zato što smo sada i mi "dobri".
A prije par godina bili su neki drugi bolji.

Uostalom, užasno sam mrzovoljna ako ne legnem do 02:00 u SVOJ čisti, topli i ugodni krevet!

Bez gostiju.

Davit ću ja vas još neko vrijeme s Amsterdamom...

Ovo je "must have" u gradu s kanalima. Što šarenije, to bolje..po mogućnosti dvobojno svijetlo/tamna kombinacija.

No, pošto se kod nas ta moda iz bijelog svijeta obično pojavljuje sa zakašnjenjem, ili ju preskočimo, bilo bi blesavo da sam jedne kupila i špilala se u njima po svom selu...(nije da kaubojke nisu prvenstveno bile "seoske" čizme).

Strpali bi me u najbližu (a fakat nam je blizu) ludnicu....

U nedostatku slika iz Amsterdama, ima ipak tulipana i u mom vrtu....




Slike su od ovog proljeća, a ja ko prava štreberica ove jeseni sam ih progustila novim lukovicama.




Nadam se da vam se sviđaju boje. Ne volim selsku kombinaciju žuto - crveno.



I mi konja za trku imamo....

Znam da neki od vas čekaju priču o dijamantnom prstenu od 15.000 eura koji se kočeperio na mom prstu dobrih nekoliko minuta....i bi vraćen prodavaču....

Igrom slučaja (pisalo da je muzej dijamanata) uletili u radionicu/rezaonicu/prodavaonicu Coster Diamonds usred Amsterdama.

Mačka na ulazu se ispričavala (što u tom trenutku nismo baš skužili) kako nema vodiča, osim onog koji govori engleski. Poslije nam je tip lijepo objasnio da "naših" tamo ima, da kupuju čak i kešom i da smo mi, sve u svemu mala bogata zemlja, tako da oni imaju vodiča koji govori "našim" jezikom....ma moš mislit.

Ispričao vodič priču o kamenu, brušenju, bla bla....rezanje, briljanti...ma znate već sve... i ostavio nas usred dućana onako jadne pohabane...

Pa smo malo razgledavali. Vidim neki mali mićini kamenčić u tankom prstenu...i nedajvražedaspava...tražim da mi ga pokažu. Ma, i nije tako skup, nekoliko stotina eura...pih..

Onda smo se razbahatili i razgledavali malo skuplje, veće ili hrpu manjih briljanata...

Uglavnom, taj što se igrom slučaja našao na mom prstu je bio srkoz naokolo pun relativno malih briljantića, onako, u nekoliko redova....ma sve u svemu, zgledaj je ko biža..

Velim ja tipu: pa moje prijateljice s kojima idem na kavu nakon obilaska subotnjeg placa će misliti kako imam prsten kupljen na štandu...

I tako sam se ja vratila u svoj svijet...

Pokušala sam razmisliti da li me se nešto takvo dojmilo... osim što sam sve žive i mrtve (uključujući i vas) udavila ovom, za mene totalno egzotičnom pričom...mislim da se uopće ne palim na nešto takvo...

Ali zato onaj mali, za dvijesto i nešto eura...eee, taj je već bliže mom svijetu....

...u krutu stvarnost...













Eto, vratih vam se iz zemlje tulipana. Naravno, htjedoh kupiti nekoliko lukovica (koje se prodaju ko suveniri skoro svugdje, uključujući i duty free shopove, a ne samo na tzv. "cvijetnoj tržnici"), ali avaj, pošto nismo u junajtidjunjn...nisam htjela riskirati prekapanje po kuferu usred aerodroma Pleso, pa ih nisam donijela (doduše, bila sam i pomalo skeptična o njihovom moći klijanja nakon takve kupovine na štadnu na cesti)...

No da, sveukupni dojam o Amsterdamu je jako ugodan, pošto su svi jako susretljivi...

Opći dojam o "želji" da postanemo dio EU je definitivno negativan. S obzirom na poreze prema toj navedenoj zajednici pustih naroda, sve je užasno skupo...tako da primjerice tehnika a la minijaturni najjeftiniji MP3 ili neki bezvezni prastari parfem, na super extra ponudi košta više nego puna cijena tih proizvoda usred Metroa u našoj Metropoli...

Da malo skrenem s teme, da "odam" jednu malu tajnu: prošle godine počastila dečke s posla s oriđiđi viskijem nakon puta u GB s flašom iz Metroa, jer je ta ista boca "gore" koštala četiri do pet puta skuplje...

Naravno, ispričaću vam i priču o prstenu od 15.000 eura koji sam imala nataknuto na vlastiti prst, jedno dobrih nekoliko sekundi (hrpa malih-velikih briljanata tj. dijamanata brušenih u oblik briljanta)...no, o tome slijedeći put....

Upravo stigoh s svecane vecere za zapravo 38 eura, ali nam oteli 40...dogovorena je bila zajednicka poslovna vecera (naravno, u stilu - svaki sam placa) u Indonezanskom restacu. Voditelj nas je lijepo uvukao u pricu da na nasih 38 eura (slijed jela je kostao 29 eura i popilo se nekoliko piva i puuno vode, koja nije po glavi prisutnih mogla kostati jos 10 eura) na 2 vise, da se lijepo zaokruzi, pa je On sam platio s kreditnom karticom.....a mi ostali pusionicari....no da, what a fuck...

A sta da kazem: jedno novo iskustvo....posto imam neka losa iskustva iz eng. pakistanskog restaca, jela sam mrvice....

Da malo otracam kolege na seminaru:

posto je to sto sam dosla odslusati workshop, a ne simpozij...predavacu su vec prije odredjeni...frajeri nemaju niti 80 (mislim godina), ali su blizu....jako blizu...

A u skladu s godinama i nacin predavanja, ukljucujuci i slajdove, folije i ine prahistrorijske artefakte. Bas danas odgledali na teveju (kojeg su dovukli hotelski tipovi) neki video iz ranih osamdesetih...

No, anyway...skvadra je raznolika, pa smo tako zajednickim snagama usaglasili stavove da su punice, teenage kceri, zene....i sve ostalo pritty similar u argentini, hrvatskoj, belgiji i italiji....

Meksikanac, inace prof. je stigao sa "zenom", ali po mojim slobodnim procjenama, macka je malo premlada za zakonitu....

Ma, mislim da vam je to dosta. Ne mogu reci da nisam sopingirala (makar su cijene ko i kod nas, ali nekako, covjeka veseli trositi u bijelom svijetu)....sva sreca da ovo ne cita moj Zakoniti....

Pivo je u svakom kaficu drugacije, tako da mi je totalno bezveze...a lijepo sam pocela sa tocenim Heinekenom prvi dan...

Sorry, ali moje middleage drustvo bas i nije za probe po Coffie-shopovima, pa ce me se neki odreci....jebi ga, moram nesto ostaviti za slijedeci put...

I na kraju, uz rudarski "Sretno".....vidimo se doma....

He, he...

Ko je reko da se necu javiti?

Samo da znate, posto sam u fency hotelu, ovo me kosta luuudo....no, anyway,...

Amsterdam je diiiivvvaaannn i krasan. Kud god kren`o, svi govore engleski, od vozaca tramvaja, prodavacica u malim ducancicima....ma, mrak. Svi su ljubazni...ma da ih vise ne hvalim.

Ne bi bila ja ja da nisam gurnula nos na pocetak Red District. Posto je pao mrak, atmosfera nije bas bila da dvije babe hodaju okolo, pa smo brzo pobjegle.... Tako da, sto se mene tice, mogu sravniti s zemljom kvart.

Apropo Red District, bila ja i u Pizzi (doduse, toranj se jos nije obrusio), i na mostarskom starom mostu (avaj, njega vise nema)...

Sta jos da napomenem? E da, sobe nisu bile spremne u pola 12 (na moru bi nas stranci odrali), taksista nas je vozo malo okolo (skuzili po nekoj ludoj staklenoj zgradi u obliku broda), u jednom kaficu (doduse usred knjizare) nisu nas fermali ni pol posto jedno dobrih petnaestak minuta i da nam nije pao nivo kofeina u krvi davno bi otisle....sve u svemu, mi smo mrak zemlja za provode i turiste....

Eto. Mislim da bi vam to moglo biti dosta. Ako se odlucim jos na neko ovako ikspensiv javljanje....cut cete jos o Amsterdamu.

Bye, rudarka

Eto, perem, peglam, pospremam.....da mi siročići ne budu zgužvani, zmazani, gladni...

I pakiram se...he he....

Nadam se da ću se uspjeti javiti. Znam frendove koji su nekih davnih dana šetali po Amsterdamu i slikali se pokraj nekakvog aparata nasred ceste.

"Pa šta je to?"
"Ma to nasred ulice možeš očitati mail"....

Ili tako nekako. Znam da sam bila začuđena jer smo mi još uvijek bili čudo što smo doma imali modem i vezu sa svijetom...

I mislit ću na sve vas. (Šteta samo što ću propustiti sanjinu emisiju o blogu i blogerima). Vozdra!

Neću se osvrtati na dnevnu političku situaciju jer mislim da je sve namješteno i dobro režirano da se desi baš sada iz tko zna kojih pobuda. Jedan dio naše familije je užasno razočaran situacijom jer mu je to bila jedina kakva-takva garancija da NE uđemo u Junajtidjurop...ovako kenja.

I zato pjevam: "Medu moj i šećeru..."

Pošto mi je u životu sve sj*** i atmosfera na poslu je loša, da sve zaboravim, a vama natjeram sline na usta slijede mala uputstva o kuhanju ručko-večere.

Ovaj post je posvećen našem najdražem Kuhar-u.

Danas imamo za večeru (remember: Mala je dijabetičar i mora večerati u šest sati, nakon pikanja inzulinom kuhani obrok):

- mahune na salatu (s češnjakom, bućinim uljem i par kapi octa)
- faširance (bakin recept: mljeveno meso s dodatkom razmočenog starog kruha)
- pire krumpir (ne znam koliko ide uz gore navedeno, no Mala baš i nije fan kuhanom povrću).

Eto, nek vam idu sline na usta i mirisi kuhinje u nosnice....

I sad poanta: dobih tzv. prenosno računalo koje bih rado u svom ofisu (čitaj kuhinja) bežićno spojila s bijelim svijetom. Pošto sam na ruteru nafrljila sve moguće zaštite (doduše zapisah sve te passworde), na laptopu vidim tu svoju imenovanu mrežu, ali piše da je zaštićena. Lastane, što da radim?? (neki su mi preporučiti da ruter stiltam i sve počnem odpočetka, što mi je lagano mrsko).Help plizzzz.....

Koliko čujem, navodno se po gornjogradskim zagorkinim ulicama i kuloarima (= fra. hodnici) spominje porez na prazne cedeje, specijalno dividije. Kao, ufatiće oni nas (koji kao pržimo, jebiga, svi prže!) za jaja/jajnike i tako naplatiti onaj tzv. umjetnički porez ili kako li su ga nazvali.

Pitanje prvo: zašto ti vrli umjetnici u svojim poreznim prijavama pišu da nisu (jadni) ništa zaradili, pa ne mogu tj. moraju platiti porez. Dapače, po tim prijavama ispadaju socijalni slučajevi u Mečkama, stančugama na obroncima Medvednice i sl.

Kao drugo: a na šta ću ja pržiti svoje slike, fajlove i sve ostalo? Pa ima nas i kojima komp. ne služi samo kao playstation!

Digresija: nazvala frendica, pa mi odlelujala nit....k vragu. Stvarno sam spremna za sklerozu.

I za kraj: za par dana putujem u Amsterdam pa je svaki savjet dobrodošao! Napominjem da ću imati malo slobodnog vremena, tamo negdje iza 17 h. Guzda očekuje da zaradim neke pare....he he.

Update: I da, još nešto: Opaljena vrati nam se!!! I mi smo ovisnici o Blogu - i to s veseljem!!

Ne bila ja bila ja da ne primjetim da je moju najdražu, da ne velimo i najdosadniju sapunicu Bigbruder zamjenilo bandićevo kopanje nosa...

Pa ljudi moji...On je naš Prvi čovjek Metopole! Vau....

Apropo Bigbrudera... mislim da je krajnje vrijeme da se ovi tamo na rteelu odluče: posljednji Mohikanac, tj. Ja je prestao gledati te bedastoće. Možete mislit kak su dosadni kad sam ih čak i ja (da ne velim u naučne svrhe - da vam mogu prezentirati!) prestala gledati!!!

Tako da više ne znam ko je koga...pošto su jelte izbaciti komade koje bi se u nekoj bliskoj budućnosti, da ne velim već jesu oralisisale i sve ostalo....

Ovako im ostaje da se frajer s frajerom....

O poslu i ostalim gnusobama više ne pišem....basta!

Baš ste mi se lijepo raspisali....

Da, ja JESAM sretna što radim, dapače, što radim ono što volim.

Da, radim zanimljiv posao, ali u kojeg ulažem sve svoje znanje (koje stalno nadopunjavam usavršavanjem).

But, moje vrle kolege, s puno manje znanja, iskustva i mogu se usuditi reći "žice" napreduju.

I meni su u lice rekli da neću dobiti napredovanje tj. više radno mjesto koje je spletom okolnosti slobodno zato što sam Žensko.

I sad mi vi recite da sam sretna...

Pa pjevam....

Sretna vam Sv. Barbara.

Više o njoj kod Siščanke koja je samo na moju zamolbu nešto napisala o toj zaštitnici rudara, topnika i vatrogasaca....

Kad čovjek tj. da naglasim Žena radi u ovakvom blatu...





Ili po noći.....

Onda je sve Pet. Kad treba napredovati...eee, onda je samo i prvenstveno Žensko!

Ps. Imam kacigu, al ne koristi....

PPs. Obečavam da je ovo posljedni pesimistički post!

Opet sam lupila glavnom kroz zid....

I opet je bolilo....jako. Boli još uvijek.

Prepametna?
Prezgodna?
Ili samo, (opet) krivi sex (spol)......