Dosta mi je i blagdana....i gostiju....i njihovih filozofija....





Općenito, ljudi ne vide svoje mane i sole ti pamet o odgoju djece (njihova su najnaj!), životu i svemu ostalome....sva sreća da još malo pa gotovo.

Mi ljudi smo čudna stvorenja. Zapravo nismo svjesni kako nam je lijepo, dok nam se ne dogode neka sranja, što u obliku boleština, što u obliku familije u gostima...he he. Da povućem paralelu između ovih navedenih? Zato volim one što dođu, razj*ebu ti kuću i odu doma još isti dan...a ja rintaj prije, rintaj poslije njih...

Da me krivo ne shvatite, jako su mi falili...i nakon što odu, opet ću ih se brzo zaželjeti....

A slika pojašnjava pojam mju.


Ps. i dalje mi nad glavom visi noćna mora zvana doček nove godine...čitajte par postova prije...

Update: ma stvar je u tome što ja previše i predobro pamtim dane oddavno.... pa tako i neka sranja što su nekad davno izrečena...a onda, kad bih bila manje pristojna, i izgovorila ista, bilo bi uvreda, suza i tkoznačega....ili da ih spomenem...

Gadno je kad muljaš vlastitu familiju. Ma joj, zapravo mi je drago da su satima leta udaljeni od nas....