kantuni maste

četvrtak, 14.07.2011.

Garant je do mene

S plaže san otišla popit kavu od deset kuna, s pogledon na jos malo mora, i nisan primjetila neku razliku, od one niki dan, od sedan kuna. Prošla priko pazariča, doteglila lubenicu, i zaključila da sto posto mora bit da je do mene. Da baš svaki put naletin na neke karačone i luđake, ja ovako mirna i stentana – biće da privlaćin nike sile….

Ma evo ukratko ću van reć - jučer sam s mora, neuspjeli pokušaj da se okupam, otišla na policijsku, vratit jedne tablice, jednog auta, koje je počelo propadati kad i moj poslić… ispred parkinga znak – „ samo za vozila…..“, pa sam išla na parkiralište iza, i naravno platila pet kuna. Od uvik iman neku averziju na redove, čekanje, gužvu, a bogami i našu totalnu nekulturu. Svaki put kad mi se neko zalipi uz leđa dok na šalteru ispisujem ili plaćam niku opomenu, ja dobijen mali nervni napad i redovito se posvađan sa svima. Uglavnon ja počnem blago i ponudin očale dotičnoj osobi, jer prvo pretpostavin, da more bit da ne vidi di je ona žuta crta, ali kako se uvik naroguše na tu moju ljubaznu ponudu da in prosvitlin pamet, onda in prifino provan objasnit, da je ta crta tu iz nekog jebenog razloga, a jedan od njih je i zašita mog integriteta i privatnosti i da ako baš oče vidit šta pise na mome računu da možda ne bi bilo loše i da ga plate………..

Ali ima još nešto, šta me totalno izbaci iz takta ( a inače san vrlo taktična osoba op.ur.).

Kad čekan, prilično strpljivo,( i samo oni koji me dobro znaju, mogu po mom lupkanju nogom i bisnom pogledavanju prema službenici zaključit da mi je priša ), a u potiljku osjetin znak upozorenja i u salu uđe neki pametnjaković, koji na razne furbaste načine misli proć sve nas i ka fol – samo ću nešto pitat - opravi posal, dok mi ka pizde stojimo u redu i gledamo kako sa kurbinskim osmjehon na licu ide ća. E tu ja, inače mirna i staložena podivljan i obično bude neka manja barufa, ali bitno je da se najčešće to završi kako i triba i persona non grata, stane di joj je i misto, na kraj reda, Uglavnom, već ima nekih butiga, banaka i (naročito) državnih institucija di stoji upozorenje, da ako me primjete da ulazin stave sve službe u stanje pripravnosti. Šta mislin da in je skroz bezveze.

E tako san juče otišla u policijsku, i pristojno uzela broj, bacila oko u salu sa šalterima i kako se većina normalnog svita kupala, gužve nije bilo i ja san stentano i nonšalantno stala uz oni zidić i čekala da zazvonca oni displej s brojen. Bila je to jedna iznimno ok situacija. Isprid mene je bilja samo jedan par, on je lipo otiša po taksene ona stala i ispunjavala one formulare i sve je bilo pod kontrolon. Onda mi je zazujalo u potiljku. Vrata su se traskon otvorila, na vratima, u oblaku dima od przine s parkiralista, sta je jedan problematičan lik. Ispod sunčanih cvika oči su mu brzo skenirale situaciju, a ruka lagano treskala fasciklon o bedro.Ja san počela cupkat livon nogon. On se je naslonija na šalter i nehajno krenija vadit papire iz fescikle i blagin - kovasjebe pokreton, učinija jos jedan korak. Ja san blago pitala- aaaa , a koji vi ono broj imate? Okrenija se brzinon munje i prostrilija me pogledon, pa procidija – samo ću nešto pita.

Aaaa. Biće mi s brojevima čekamo psihijatra?

Papiri su već bili u rukama revne službenice, koja me priko oka pogledala i rekla – još samo ovi gospdin, pa ja iden na pauzu.

Onda san ja popizdila…………………………….



Posli san sila u svoj, na parkiralištu za pet kuna ura bez trunke lada, sprženi auto i išla svojoj kući.

Ali nisan van to tila reč. Danas san se išla okupat. Lipo san se uputila tamo di san godinama prije znala ić, kad bi se tako na brzinu išla točnit i jutro je baš bilo lipo i ja sva sritna.

( Ostali detalji oko tog mog toćavanja, predmet su druge rasprave.) taman san se smistila na sunce osušit, kad je mir razbila dreka i urlanje - jednog dičijeg glasa, jednog muškog izbezumjenog i ka beksaund lajanje maloga pasa, vrste – nabaterijeodvoltaipo.

Kako san ja bila niže, doli na maloj plaži, cili mi je događaj bija sakriven oku, ali između drečanja uspila san razabrat da je pas ugriza maloga, ili ga krenija ugrist, did je iša pasa cipnit nogon, vlasnica o pasa je počela urlat na dida, did na pasa i na nju, mali je reva na sav glas, did je trča u auto po prvu pomoć, pa opet nazad, njoj se napit krvi i „ubiču ti toga pizdolisca“, ona je vikala da neka se on ne dere na nju i da će mu zvat policiju… mali je svatija da mu nije ništa i presta urlat i sa zidica pratija dida kako trči okolo i derna se ……neka ekipa slavonaca iz kombija, šta ljetuju na paži, izmilila je vani vidit pitome Splićane, baba se pojavila u kadru sa još jednin unukon, manijn, koji se odozgo ita stinicama u mome pravcu…pa mi je počela šapjat kako je ona mala koza i da šta ima vodi pizdolisca na more….

Onda san ja popizdila…………………………….

<	srpanj, 2011					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Lipanj 2012 (2)
Siječanj 2012 (1)
Prosinac 2011 (1)
Studeni 2011 (1)
Rujan 2011 (1)
Srpanj 2011 (2)
Lipanj 2011 (4)
Travanj 2011 (8)
Ožujak 2011 (2)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?