Eto učinio sam ono na što nas je nagovarao Fizikalac.
Ispekao sam plečku i kobasice, i zalio ih mašću.
Pa neka stoji u ostavi do prvih paradajza s vrta.


Jednom dijelu familije su oči bile zacakljene,a mislim
da sam i jednu kotrljajuću suzicu primjetio,kad su se
svi vratili kući, i kad sam im rekao koliko sam mesa,
i koliko sam kobasice ispekao i strpao u tu teglu.


Ja sam se elegantno izvlačio na Fizikalca i rekao sam
svojima da se ne trebaju brinuti, da je stvar provjerena,
i da sam radio po strogim uputama direktnom vezom iz Vrpolja.
Nisu se baš primirili,pa sam morao izvući posljednji,
a time i najjači argument.Rekao sam im da ako nebude
dobro,da ću osobno otići u Vrpolje,i da ću im donijeti
plečku i kobasice...Fizijeve.To ih je umirilo.


I taman kad sam odahnuo svalilo se na mene novo zlo.
Prehladio mi se pas. Počeo jadničak kihat, kašljat,
odbijat hranu...snuždio se, boluje...
I sad imam jednog bolesnika u kući, a taman sam pomislio da
smo ovu godinu zajebali i gripe i prehlade, hunjavice
i temperature...nikad na zelenu granu,naročito zimi...
Eto kad se nema posla napiše se i ovakav post...
k'oda jariče krstim...ccc...
Hajd' nek' vam bude svima bistro...