Kao i svaki put skuhal sam kavu i čekal.
U 04:45 je došao Dado.Popili smo kavu,strpali stvari
u auto i krenuli put obilaznice,i Vrbovca.
Krajnje odredište Fuka.
05:45 uvaljen u stolac,s zabačenim štapovima
gledam kako sviće.Dado priča sam sa sobom.
To je njegov ritual.Tako doziva ribe.
Čudno,ali pali...dobro ne baš svaki put ali...pali.
Nakon sat vremena prvi griz i prva riba.Cvergl.
Nije za baciti.Pa još jedan.Dado isto dva.

EVO OVOLIKI SU...



Pokušavamo uloviti križakom male ribice za
postavu na udicu...kedere...
Ni jednog dobrih pola sata.I duže...
10:00 sati,prihvačamo se jela.Ima špeka i jegera.
I luka.Dolazi jedan ribič.Kaže da se zove Joža,
i da živi tu prek.Ono mu je kuća.
-Lijepo Joža posluži se...pojedi malo s nama...
-Nebi hvala.
-Očeš pivu?
-To bi mogel...
Sad on nas pita...
-Dečki odakle ste?
-Iz Sesveta...
-Šteta kaj ste tak daleko išli...
-Zakaj?
-Tak.Danas nebute ništ vlovili...
-Kak ti znaš da nebumo?
-Znam.Gledal sam jučer popodne,kak su se neki
vozili čamcima tam po sredini i bacali su kuruzu.
Na vreče.Riba vam nije gladna.Sita je za par dana.
Bolje dođite tam u sredu-četvrtak,možda bu onda nekaj i bilo.
-Pa ko je tak lud da ide hranit ribe dan prije otvorenja?
-Nije lud nego pametan.Prvo zna se da bu puno ljudi na otvorenju,
pa i vi ste došli kaj ne?,pobrali se budu penezi za karte,a riba bu
ostala.Kaj ne kužite?
-Fala ti Joža.

I tako pokupimo pribor i doma.Dok nije došao ribočuvar.
Bili bi baš bedasti kak veli Joža da platimo karte,bezveze...
Tak je završila moja prva prava ribičija ove godine.
Drugi put bude bolje....
Svima brzi oporavak od svega kaj donosi Uskrs...

Bistro Vam bilo...Franc