::ribafish - čovjek krnje jetre::

ponedjeljak, 02.11.2015.

Festival piva u Novom Sadu – bili, popili, ocijenili!

Nekad te život dovede u cajtnot i jednostavno ne stigneš napisati koliko bi htio, a da to liči na nešto. I onda otkriješ sve što si htio reći, i još malo više na sajtu svet piva, pejstaš većinu i samo dodaš svoja razmišljanja. Isprike za polukrađu, ali stvarno je bilo tako - dakle, pozvalo me na novosadski festival piva kao eminentnog gosta da držim predavanje, pijem i smucam se. Uglavnom, ono boldano su moji komentari, za sve ostalo, hvala Dušanu!



Kada je SKC Novi Sad početkom septembra napravio Facebook stranicu za 1. Novosadski festival zanatskog piva (NFZP)eresovanih posetilaca. Preko dve hiljade potvrđenih dolazaka u veoma kratkom periodu vremena na kraju se pretvorilo u oko 5 hiljada i mogu samo da zamislim paniku koja je nastala u redovima organizatora u tom momentu. Nikakav drugi marketing očigledno nije ni bio potreban, meni samom se nekoliko drugara odmah javilo sa pitanjem, “Kada je to?” i “Da li idemo?”. Naravno da idemo.

Scena zanatskog piva u Srbiji (a i regionalna) se jako lepo širi i uzbudljiva je činjenica da se svakih par meseci pojavljuje neka nova mikro pivara sa nekim novim ljudima koji sanjaju ovu prokleto kul karijeru, što može samo da ide u korist svima nama, poštovacima i ljubiteljima piva. Ovo je već treći festival ove godine koji pokriva oblast zanatskog piva a drugi koji se drži isključivo regionalne scene, tako da smo već znali šta otprilike da očekujemo kako od koncepta, tako i od samih pivara učesnica.

Svako voli da se šeta od štanda do štanda, cuga šarena lepa piva, pojede nešto pristojno i onda srećan ode kući sa suvenirom, tako da ovaj koncept festivala, uz narodnu cenu ulaznice, predstavlja najpametniji mogući izbor.

Kao svaki pošteni celeb, pogotovo pivski, ogrebo sam se za akreditaciju i kartu, a prijatelj Aleksandar se pobrinuo za svjetski smještaj u ugodnom hostelu Rental studio NS u ulici Branka Bajića 64 niti 200 metara od sjajnih pljeskavica prije spavanja. I za doručak...

Za cenu ulaznice od 200 dinara, posetilac dobije veliku 0,5 čašu za pivo sa lepo dizajniranim grbom festivala i tako odlazi prva pohvala za organizaciju. Svako voli da se šeta od štanda do štanda, cuga šarena lepa piva, pojede nešto pristojno i onda srećan ode kući sa suvenirom, tako da ovaj koncept festivala, uz narodnu cenu ulaznice, predstavlja najpametniji mogući izbor i pored određenih poteškoća. Karte su puštene u promet putem bilet servisa (GIGSTIX) i bukvalno su planule.

Gorepomenuta narodna cena karte u kombinaciji sa činjenicom da su naši sugrađani pivopije kolike jesu (posetioci ovog portala sigurno bolje od mene znaju gde je Srbija u svetu po količini popijenog piva po glavi stanovnika) urodila je plodom a pojavili su se čak i tapkaroši, kao i uvek kada namirišu mogućnost lake zarade.




Organizatori su pustili u promet dodatnu količinu karata i javio se prvi od više opravdanih strahova: da li će biti prodata prevelika količina karata za prostor kakav je Fabrika? I odmah za njim: upotreba festivalskih para umesto pravih. A to dalje znači: gužve na ulazu, gužve na preuzimanju čaša, gužve na kupovini festivalskih para (kupona, tokena, kako god), gužve na ispiranju čaša (svako pravo pivsko dupe ispira čašu pre novog piva), gužve ispred WC-a, gužve ispred točilica i hrane, i kraljica svih nedaća – nestanak piva.

U principu svi ovi problemi mogu se izbeći ali poslednji i najveći nije moguće prevazići. Čak i ako ne ponestane piva uopšte, omiljena piva brzo planu, pa ste opet u problemu, što je osnovni razlog zašto se na ovakve događaje ne kasni već dolazi štreberski na vreme (piva naravno jeste nestalo i to oko ponoći ali za to su odgovorni i pivari s obzirom na količine koje su poneli sa sobom).

Što jes jes, pive su jednostavno nestajale, dakle, dogodine iz Zagreba s tri auta Miro Šuvače!

Upravo tako sam se i nacrtao na ulazu malo posle 15h (početak događaja) i već me je sačekao red. Nevelik ali red. Ulaz, pa preuzimanje čaše, pa zamena novaca sve ukupno petnaestak minuta. Nije strašno i ispostavilo se da do kraja ova čekanja ipak nisu predugo trajala. Tako da su potencijalno kapitalni promašaji organizacije izostali (bravo na tome!), ali je ostalo nekoliko zamerki koje su zagrebale grlo, no o tome posle.

Na festivalu smo i cunjamo po štandovima da vidimo sa čim imamo posla, pre nego što se upustimo u isprobavanje. Odlično su izgledali štandovi pre svega ekipe iz Zebrewa, zatim Razbeerbrige, Brauhausa i Kuma, koji su se jako potrudili i spremno dočekali momenat da se ljudima predstave u najboljem svetlu. Prvi utisak je da je nekoliko pivara i izlagača došlo pomalo nepripremljeno i kao da su naterani da se tu pojave, pritom mislim pre svega na KAŠ.

Video sam kako je izgledao njihov štand na Regionalnom festivalu zanatskog piva u Beogradu i osim preterane točilice u obliku hidranta (koji paše uz njihovo flagship pivo imena Firefighter) nisu imali nijedno pivo u flašicama i nijedan natpis sa ponudom piva na točilicama i cenama. Kritika ide posebno zbog činjenice da su prema mom mišljenju najkvalitetnije pivo u nas i ovakav neozbiljan i traljav pristup je mene lično negativno iznenadio. Slično, ali ipak u manjoj meri, važi i za predstavnike slovenačke Pelicon pivovarne i hrvatske Zmajske pivovare, ali ovo ipak jeste prisustvo uvoznika a ne pivara lično.

Obzirom da sam nedavno bio u posjetu Zmajčekima, ljudi imaju toliko posla da stvarno nisu stigli, ali nakon mog izvještaja – dogodine definitivno!

Komšijskoj pivari Nova Runda (Zagreb, Hrvatska) ne zameram ništa. Momci su došli sa par kega piva i tri plakata (bukvalno), ali ceo njihov pristup jeste nekako DIY i pankerski, a pritom momci dolaze sa jakim homebrew pedigreom i šta je stalo u ta jedna kola sa njima je stiglo. Njihovo predavanje na temu start up-a mikro pivare, u kojem su podelili svoje iskustvo kako su hobi kućnog pivarstva pretvorili u zanimanje, je jedna od stvari koju mi je žao što sam propustio, ali nisam uspeo ni sva piva na festivalu da probam tako da ima toga za žaliti.

Moj utisak je da je organizator omanuo sa izborom muzike tokom manje-više celog programa. Neki easylistening Jazz (supermarket muzika), pritom preglasan, i kasnije komercijalna elektronska muzika (možda House ili tako nešto), meni lično su kvarili utisak u nekoj meri. Meni se baš nešto i ne dopada ideja da sve to oko zanatskog pivarstva treba da simulira vinarstvo, sa celom pričom sa kragnicama i skupim rečima kao buke i enologija. Zato, po meni, tom jeftinom Jazz-u tamo i nije bilo mesto, a klabingu u poznijim časovima pogotovo, ali opet ko mene šiša. Možda ovo nikome nije smetalo, a ja glumim nadrndane Mapetovce sa balkona.



Preglasna muzika je uticala i na to da se predavanja u galeriji na spratu uopšte nisu čula. Predavače bez ozvučenja (mikrofona), sam jedva razumeo na razdaljini od oko 2,5m, a mogu da zamislim šta su čuli ljudi u poslednjim redovima udaljeni po desetak metara od govornika. Takođe izložba pivskih etiketa je bila pogrešno postavljena u salu za predavanja i to suprotno od ulaza, tako da ste, da bi razledali etikete, morali da hvatate pauze između predavanja, te je verovatno vrlo mali broj ljudi uspeo da uopšte vidi bilo šta od pivskih etiketa koje je Miroslav Mihnjak skupljao godinama, te je ovaj trud greškom organizacije ostao nezapažen.
Od predavanja sam uhvatio izlaganje pivske guzice iz komšiluka Domagoja Jakopovića aka Ribafish, profesora geografije, novinara, pivskog somelijera i putopisca koji je imao jedno jako lično izlaganje svoje životne filozofije i (pivskih) iskustava. Bilo mu je malo frka pa nam je bilo smešno da ga zezamo, a čovek je car i krivo mi je što ga nismo uhvatili posle da mu platimo pivo tokenima. Ipak, napravili smo sigurno najbolju fotku sa festivala.

Pivska guzica. On meni pivska guzica!? Pa ovo je najbolji kompliment otkad sam čuo da ševim kao vidra!!!

Izbor hrane organizator je sveo na dva sasvim logična i mudra izbora, Tehnolog’s dogs i Toster bar. Oba mesta hranu tretiraju zanatski a praktično su i jedina mesta u Novom Sadu na kojima se uz odličnu klopu nudi i ozbiljan izbor zanatskih piva, između ostalog i ona kojima smo se gostili prošle subote. Kako se po konceptu nimalo ne podudaraju, rame uz rame su hranili gladne i nisu predstavljali konkurenciju jedni drugima.


Ne probah, ali Novi Sad je leglo dobre hrane, pa nije bilo nikakvog problema.

Moj poseban pozdrav ide ponovnim pokretačima hmeljarstva u Srbiji (ljudi iz ad “Petrovec” iz Bačkog Petrovca) koji su delili pivarama i zainteresovanim kućnim pivarima (opet prednost štreberski ranog dolaska) uzorke hmelja sa svojih parcela. Prošlogodišnji zasadi američkih sorti Cascade, Centennial i Chinook urodili su plodom i jedva čekam da ih ekipa Sveta piva uposli da plivaju sladovinom, a još više se radujem Robusti i Aromi, autohtonim domaćim sortama koje su ponovo oživele i čiji prvi rod stiže sledeće godine.

Uglavnom, ne trebam spominjati kakav je odnos Hrvata i sadnje hmelja...

Ako neko od vas nije bio na festivalu, red bi bio da vas sprovedem jedan krug…

NOVA RUNDA
Dva nasmejana i vesela momka točili su pivo do celih 18h, što je bilo i očekivano s obzirom na količinu sa kojom su pošli na put. Obe pive bile su u američkim stilovima, pored APA piva (American Pale ale), bio je tu i BRALE (American Brown ale), oba prilično solidna, i od ovih momaka očekujem lepe stvari u narednim susretima.

ZEBREW
Lokalni miljenici publike, mikro pivara praktično još uvek u začetku, imali su definitivno najzanimljiviji štand, ukrašen sopstvenim majicama i čarapama (sve sa printom hmelja!) i gomilom različitog piva originalnog dizajna, ambalaže i recepata. Kako ova pivara nije imala točilice, ejl sa breskvom (odličan!), Wit sa ruzmarinom i Tropski IPA pošli su sa mnom kući i spremno čekaju na degustaciju.

Tropski IPA šuta dupe, tropical blend u afteru, divota!!!

RAZBEERBRIGA
Velik, lep štand, i tri vrste piva krasili su štand ekipe iz Bukovca. Na točilici beše TEMPER (Pale Ale) koji sam zaobišao, na licu mesta sam probao BLACK RIDER koji je vredno bilo probati, ali pare stavljam na STALKER (Red Imperial IPA) koji sam poneo sa sobom i od koga baš puno očekujem.
P.S. Da li je iko ikada izgovorio ime ove pivare kako treba?

Jako zanimljiva piva, budućnost je njihova!

OLDBRIDGE
Najorganizovaniji pristup švercu piva do sada. Naime većina piva iz Mostara koju smo popili na festivalu stigla je sa vozačima autobusa na redovnim linijama Mostar-Novi Sad, što je posvećenost vredna pažnje. PALE ALE – sasvim dobar, BROWN ALE – nedopadljiv i alkohol izbija na sve strane, RED ALE i RYE HEFFEWEIZEN su mi se pridružili doma, mada sam već načuo da oba valjaju.

Plačem zbog: BLACK DEVIL (Russian Imperial Stout – 9,99% ABV) nisam ni video da ima ove delicije, ne znam gde sam gledao.

Navodno su svi problemi s prilagodbom na inox gotovi, i Oldbridž (ispravljam štovanog kolegu – tvrdo dž) uskoro kreće stazama stare slave!

PELICON
Ovde je sve bilo odlično. 3rd Pill IPA mi je ostavio malo slabiji utisak nego prošli put, ali i dalje odlična IPA, HARVEST MOON je prvo wethopped pivo (svež hmelj koji sa njive stiže u pivu, bez sušenja i prerađivanja) koje sam pio i iako baš ne prepoznajem razliku, bio mi je divan. Družićemo se ponovo. Coffee stout na jedan gutljaj bio fin, nedovoljno da sudim ili da kačim na UNTAPPD.

ZMAJSKA
Potpuno zaobišao. Ne zato što ne valja, naprotiv, PALE ALE je po mom mišljenju najbolje pivo u regionu i tačka, a oba (to i PORTER) su stalno prisutni u Novom Sadu, pa sam šansu dao gostima koje ne viđam često.

I točka.

KAŠ
Kao što rekoh traljav štand, ali itekako vredni pažnje. Otkako su ustalili kvalitet piva KAŠ kao pivara (i to posebno RYZEN IPA!) se nalazi užasno visoko na mojoj ličnoj listi. Međutim ono što me je iznenadilo je sledeće. Nakon kratke priče sa KAŠ ljudima iza točilice saznao sam da su poneli sa sobom i bure GINGER ALE-a kao test da vide kako će ljudi odreagovati i da li ima smisla flaširati ga.
Odgovor: Itekako ima smisla, GINGER ALE je odličan (čak i nama ljudima koji uopšte ne volimo đumbir) i nadam se da im je dovoljno ljudi pored mene to i reklo na samom festivalu.

Ne stigoh na đumbirka, ali ovo od raži mi nije sjelo...



TRON
Nova mlada pivara iz Beograda. U svrhu festivala isterali su pale ale i porter. Flašica nije bilo pa je porter ostao za drugi put, a pale ale mi se prilično svideo, mada mi stilski nije bio tamo gde je prema rečima Tronovaca trebalo da bude. Kakogod, nikako nisu razočarali i ostaje da vidimo kojim će putem poći u budućnosti.
P.S. Velika pohvala što izlazak na tržište nije započeo sa američkim hmeljenim stilovima što bi bio očigledan izbor.

Solidan porter, bit će nešto!

KABINET
Lideri na tržištu. Preskočeni zbog široke distribucije i mogućnosti da se probaju u velikom broju lokala. Supernova je i dalje jedno od najboljih srpskih piva posle Kašovog Ryzena.

Izljubio ludog Axela, upoznao sjajnog gazdu, dobio pozivnicu za neko selo iz bajke, a nije Nepričava, gdje su digli tvornicu...

KUM
Stari znanac. Brewmaster ove pivare prošao je dugačak put od kućnog pivara do sadašnje pozicije i stalno napreduje. Veliki štand i velika novost u vidu sada flaširanih piva i češki stil Bohemian pilsner koji mi je na par gutljaja ostavio odličan utisak pa je i uskočio u ranac da se bolje upoznamo na drugom dejtu. Bila mu je frka pa je poveo i jedan kumov IPA da mu čuva leđa.

Probao sve, ostao malo prazan, još treba dosta rada, ali svaka čast za trud.

BLACK TURTLE
Beogradski lanac rokerskih pabova ima in-house pivaru ko zna otkad i izvesno znaju da prave pivo. Borovnica je ispala hit i kod gomile cura (očekivano) i kod gomile dečaka (malo manje očekivano), a ja sam se zapucao na manastirsko i to kao poslednje pivo na festivalu. Ovo je praktično jedino pivo koje je bilo belgijskog stila i umesto akcenta na sladu i kvascu (a ne na hmelju) i poigravanja sa kompleksnom kombinacijom istih, ispalo mi je malko bledo i neubedljivo. Više sreće drugi put.

Gle, to mi je bilo prvo pivo u Novom Sadu nakon Exita 2004., dakle divno!

BRAUHAUS BRAUBRUDER
Odličan štand, uz nekoliko različitih, isključivo točenih piva iz proizvodnje ovih Njemaca zaobišao sam isključivo iz razloga komšiluka i činjenice da mi je isto lako dostupno i van festivala, pa je hijerehijski palo ispod piva kojih nema svakodnevno u Novom Sadu.

Ne i ne. Osim hostesa...

SCOTT’S CIDER
Još jedni naturalizovani Novosađani, ovaj put iz Škotske, zaglavili su se u čenejskom blatu, spotakli na jabuke i ostalo je istorija. Jedino što bih posebno probao a još nisam je varijanta začinjenog vrućeg sajdera, ali ću sačekati da još malo zazimi. Topla prolećna subota 17. oktobra nije bila pravo vreme za to.

TEHNOLOGS
Poteži, kranjska kobasica ili svinjski vrat? Ovo sjajno zanatsko mesto (svi proizvodi od mesa su najkvalitetnije domaće proizvodnje – dogovi, kobasice, sušeno meso itd + isključivo zanatska piva) svelo je inače široku ponudu na dva odlična zicer proizvoda, od kojih ja češće biram vrat, te se ni sad nisam pravio pametan.

TOSTER BAR
Zbog neopravdanog favorizovanja prethodnog, Tosterovce nisam probao. Mada ne sumnjam da su i na festivalu bili na visokom nivou kao i inače. Odličan burger (ili pljeskavica po volji) i odlično pivo su uvek dobar izbor i moja preporuka. Jedino promašite Hot burger iz njihove ponude ako mene pitate. Opeći ćete se. Ali stvarno.
Festival je uspeo! I to poprilično ako mene pitate. Najopasnije prepreke organizacije su preskočene i postavljene su dobre osnove za naredni festival za koji se u proširenom BIGGER, BETTER, UNCUT konceptu šuška da se dešava u maju 2016. godine.

Autor teksta: Dušan Kozomora
Foto: Marko Kosanović i Svet Piva

Dakle, grad, ljudi, atmosfera - savršenstvo, vidimo se svake godine u Novom Sadu, piviliiiii!

Oznake: Ribafish, pivo, beer, novi sad, craft

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv