četvrtak, 15.09.2005.
Sranje od posla!
Do grla sam bio u govnima! No, ne baš do grla nego do gležnja i guzice. Doslovno.
Naime, imam kućicu u cvjeću. Dobro, imam kućicu u povrtnjaku s nekoliko stabala, a cvjetnjak daje slabe znakove života.
Kako je to oveća površina za svakojake sadnice, mora se netko brinuti o njoj. Pa prekopaj, pa sadi, pa presadi, pa čekaj da naraste, pa gnoji... Tako je danas došao kamion pun mineralnih aditiva, ili primitivnije rečeno, govana.
Da sve ne bi bilo jednostavno, nemože se direktno sa kamiona istrest sadržaj u vrt, nego istresi u dvorište, pa uzmi lopatu i tačke te upri. Da upri. Ja bez neke velike kondicije nakon 4 i pol sata premještanja govana vučem jezik po podu. Figurativno.
Kako je to posao koji iziskuje jednolične pokrete, tako se nakon nekog vremena isključi mozak te si slobodan razmišljati o klinču Jolene Blalock i Angeline Jolie u blat... ili nečemu sličnom.
Isključenje mozga za sobom vuče nedostatak opreza, te sam se tako u jedno trenutku poskliznuo i završio dupetom na hrpi i nogama u istoj.
Imam smeđu fleku na hlačama a nisam se posrao.
Ovo je čisto sranje od teksta, da oprostite na izrazu.
Sa štovanjem, Ribac
(6) -
-
