|
E ljudi moji, ak ste već pomislili da sam se normalizirala, hehe, iznenađenje!!!
Naravno da nisam gotova sa naricanjem nad vlastitim životom i djelom. Iako nema nekih problema, al ne bi ja bila ja da ih ne stvorim sama, ni iz čega. Čudotvorka, čovječe.
He, kao što već rekoh, postojimo MI. GZ i Ivana. Da, to bih bila ja, ko što je moja divna koka Ivančica razotkrila na svom blogu. Al ok, i nije neka tajna. Opet skrećem s teme...koja bi bila...hm...aha, GZ i moja malenkost. Daklem, danas je tjedan dana kak smo ofišl iliti službeno skupa. Čovjek bi pomislio, na početku smo veze, viđat ćemo se prilično često. He, al tu je situacija malo drugačija. Od prošle nedjelje smo se vidjeli čak dvaput. A većinu vremena smo bili u društvu. I bilo nam je super, ali kvragu, oću ga malo i samo za sebe. I dobijem ga, al ne onolko kolko bi ja htjela.
A razlog mojih ponovnih naricanja je slijedeći- dakle, vidjesmo se u srijedu, u četvrtak se dogovorimo nakon njegovog posla, pa je morao ostat radit skoro do ponoći, dakle, zajeb. U petak smo trebali ić skupa van, al je dobio temperaturu. A u subotu sam trebala bit kod njega popodne, a onda su mu maznuli novčanik, pa je bil cijelo popodne na murji. Postoje li slučajnosti? Ja u slučajnosti ne vjerujem.
Ok, vidli smo se navečer, zapili...i zabavili ...al se stvarno pitam ima li sve to smisla? Jer smo se danas opet trebali nać. A on ima temperaturu, opet.
Čujemo se prek mobitela barem triput dnevno, i jedan razgovor traje bar dvadeset minuta, ali ja se osjećam gore nego ikad jer meni to nije to. I ljudi, koje su to debilne spike?? Veze na daljinu nemreju funkcionirati!!!
I rekla sam mu da me to ubija, i dobila obećanje da neće više biti tako. Aha, malo sutra. Kad mene krene...
Baš sam u komi zbog toga. Fuj, gadim se sama sebi, postala sam...osjetljiva???
Jutros, dakle, oko 1 bila sam na kavi s Ivančicom, ispričala joj za prošli tjedan, pa me koka pita-znakovi??? Rekoh da ne vjerujem u znakove, al zapitaš se...O, a da ne zaboravim napomenuti, onaj-čije-ime-se-ne-izgovara (a zove se Tomislav) sutra dolazi nakratko u Zagreb. I idemo na kavu. On želi razgovarati. Jebenooo!!!
Bla. Idemo na vedrije teme, tipa ovog vikenda!!!
U petak sam otišla sa Schmutzitzom na jednu pivicu u najdražu nam Pintu (ukoliko ne znate, u Radićevoj 3, u dvorištu, predivna pivnica...ima dušu), i zvala kolegicu s fucksa da nam se pridruži. Cura došla s posla, umorna. Ne idemo mi van, ne, ne. Čvrsta odluka, ergo, u roku od pol čuke smo bile na putu do SC-a s tri litre vina i dvije litrice cole.
Došla sam doma u pol 10...Ujutro, da ne bi bilo zabune. 
U subotu, obzirom da smo u petak malkice pretjerale, krenusmo na kavicu, opet u Pintu. Dobile društvo (gZ), ispile svaka po tri-četiri pivice...a onda prvo komedija ispred pekare, žudnja za burekom od mesa, koji smo i dobile (hvala gZ!), pa komedija u javnom wc-u (striček koji naplaćuje se drapal), pa komedija na stanici, ali najjača je bila vožnja u busu. Kad imaš publiku...Schmutzitza je pizdila, a nas dvoje...nismo. Ekipa se lomi od smijeha...mrak. Za kraj večeri turistički obilazak mog haustora. Jao. Dolazak kući u 3. Po novom vremenu. Inače bi bilo u 4. Zanimljiv vikend, nadasve. Činjenica- najbolji su spontani izlasci. I još jedna spoznaja- sve počinje i završava u Pinti. Vu to ime...
Ajd, dosta za danas, ionak sam smotana do bola, pa idem malo švrljati po vašim blogićima. Svima veeelika  od vašeg najdražeg ANĐELA I DEMONA
|
