|
Često mi mužić veli da pišem o ovome ili onome na blogu, a ja neću. Nek on sebi otvori blog, pa piše o ovome ili onome kaj mu već pada na pamet. Tu ja pišem samo o onome kaj se meni mota po glavi. I tak nek se zna... Također, nema šanse da nekaj napišem kad sam loše volje, ljuta, tužna ili depresivna. Nema šanse jer znam da bum sutra onda zbog toga žalila i da bum taj post vjerojatno obrisala i pitala se tko je sve to pročitao. Ma kakvi, pišem samo kad sam dobre volje i samo događaje koji su mi iz samomenipoznatog razloga bili simpatični.... Kao na primjer neku večer... Mi u krevetu. Ugasili televizor i namjestio se svatko na svoju stranu za spavanje. Mužić počinje duboko disati kao da je zaspao. Kad najednom veli: - Imam maslinu u krevetu! - Kakvu maslinu? - pitam sneno. - Kaj pitaš gluposti. Pa, maslinu. (Normalno je imati maslinu u krevetu, pa ja pitam gluposti. Baš sam luda...) Kako sam mislila da spava, tako sam mislila i da, po običaju, glasno sanja. Kadli se on digne i počne micat posteljinu. - Evo je. - pokazuje mi je pobjedonosno i odlazi je bacit u smeće. A kaj je bilo i otkuda ta maslina? Jel je popodne sendvič dok je gledal tv i jedna mu maslina sa sendviča pobjegla, a da nije skužil. Zavukla se, mamicu joj, pod pokrivač i čekala pogodan trenutak da mu se otkotrlja do nožnih prstića i tam ga poškaklja. Dobro da se nije zavukla pod moj pokrivač jer bi me šokirala kao što me je šokirala prije par mjeseci kora od banane ispod jastuka. O kori od banane je već druga priča.... |
|
Pamtimo li nesreće koje su nam se dogodile tijekom života – nama ili našim bližnjima? Mogu ih nabrojati nekoliko koje pamtim i koje ću pamtiti dok sam živa: 1. je nesreća koja se dogodila meni osobno. Kad sam imala nekih tri godine i sjedila sam na kahlici (tuti) kod bake u kuhinji. Bila je zima, a ja sam bila uz peć. Sjedila sam i pričala tko zna što baki i pritome mahala rukama. U jednom trenutku sam si zalijepila vanjsku stranu šake za užareni metal na peći. Sjećam se kako mi je narasao ogroman plik, kako me je peklo i kako me baka mazala s nekom mašću. Ožiljak od opekline u obliku afrike nosila sam 20 godina i najedanput je isčezao. 2. je nesreća koja mi se isto dogodila dok sam bila mala curica od nekih šest godina. Bilo je to na selu kod druge bake. Sestra i ja smo se igrale u štaglju. Sestra je sjela na traktor, a ja sam joj išla otvoriti vrata da kakti ispelja traktor van. Svi odrasli su bili na polju sadili krumpir. Puhao je jaki vjetar. Otvorila sam teška, ogromna, drvena vrata i čučnula se između vrata i traktora. Najednom je vjetar toliko jako zapuhao da je zatvorio naglo vrata koja su me u zatvaranju srušila i našla sam se ispod njih, ležeći priklještena. Sjećam se da me je sestra pokušala izvući, ali nije mogla, pa je uplakana otrčala po mamu i tatu na polje. Brzo su došli. Trebalo je petorica muških da uspiju malo odići vrata s mene, a mama me je zatim izvukla. Ajd, nisam ništa slomila samo sam bila natučena i izgrebana. 3. je nesreća koja se dogodila mojoj sestri isto na selu kod bake. Grabljale smo lišće u voćnjaku s metalnim grabljama. Bilo je toplo i bile smo bose. Na pola posla nam je dosadilo, pa smo se počele igrati. Grablje su odbačene ležale na zemlji s metalnim zubcima u vis. Naganjale smo se po dvorištu kad je sestra s bosom nogom stala na te metalne zubce koji su joj se fino zabili u petu. Išćupala je grablje van, odskakutala u kuću gdje joj je netko (ne sjećam se tko) zalio krvavu petu s rakijom. 4. je nesreća kojoj ne treba veliki opis. Učila sam se vozit bicikl – opet na selu – i opala sam zajedno s biciklom u grabu punu kopriva. Bilo je ljeto i ja u kratkim hlačicama. Uh, što je to peklo i svrbilo. Cijele noge su mi bile pune crvenih plikova. Zatim sam narasla, pa su došle ozbiljnije nesreće na red. Više se nisu meni događale nego meni bliskim ljudima. 5. je nesreća u kojoj je nastradao moj mužić. Vraćali smo se s autićem doma oko pola noći kroz razrovanu ulicu. Ja sam vozila i odmah sam rekla da tuda ne mogu proć. Mužić me uvjeravao da mogu. Po sredini ceste je bio izrezan asfalt i iskopan jarak dublji od dva metra. Postavljali su plin il nekaj slično. Mužić izađe iz auteka da me navodi jer u mraku uopče nisam vidjela gdje je jarak, a gdje cesta. Naravno da sam zapela i ni napred, ni nazad. Bilo me strah pomaknuti se. Mužić se vraća do auta i hoće ući unutra, osklizne se na komad blata i opaaa – lupi glavom u rub razrezanog asfalta i padne u jarak. Ležal je dole potrbuške i nije se mical. Zovem ga - ništa. Urlam tak da su se svjetla u kućama okolo počela palit. Mislila sam da je mrtav. Jedan čovo je izašao van i pozvao je policiju. Policajci su došli i nekako mužića izvukli van i posjeli ga na pločnik. Vidim kak mu iz uha curi krv. Vidi i policajac, pa zove hitnu. Dođe hitna i otpelja ga u Merkur. Pukao mu od udarca bubnjič i dobio je nekoliko šavova. 6. nesreća se dogodila mom svekru. Bilo je pola šest ujutro. Mužić je već pio kavu u kuhinji kad čuje jaki udarac. U prvi tren je pomislio da su se vani sudarili auti kad čuje da ga tata zove. Opal je u dnevnoj sobi dok se dizao s kreveta. Mužić me probudio i dolaskom u dnevnu sobu imam kaj vidjet. Stari sjedi na podu, a glava mu sva krvava. Trčim bunovna po ručnik da ga obrišem i da uopče vidim od kuda sva ta silna krv. Mužić za to vrijeme zove hitnu. Vidim da mu krv ide iz iz uha i iz brade. Dižem ga s poda i smještam na krevet. Stari veli da pokupim tu krv s poda prije nego dođe hitna. Mićem stolić i vidim ispod komad uha. Za svaki slučaj stavim taj komad u posudu na led. Dođe hitna i otpelja ga u Vinogradsku. Nisu htjeli uzeti komad uha, kao ne treba, tak da sam ga bacila u wc. Stari je dobio šavove na uhu i na bradi. 7. se dogodila mojoj baki prošli Božić. Išla je u jutro do kaslića po novine i nije skužila da je sve zaleđeno. Mislila je da je pala kiša i da je mokro. Poskliznula se, slomila naočale, razbila arkadu, isčašila rame i napukla joj nadlaktica. Još uvijek ima posljedice... Za sada je to to...Uh! A da, zaboravila sam totalku u novom opel kadetu koju je mama napravila na autocesti jer je hvatala muhu u vožnji i usput uhvatila deset metara zaštitne ograde... |
|
Ušlo nam u subotu krdo krava u dvorište jer nismo zatvorili lesu. Zaboravili smo na to nakon povratka iz dućana, obilaska legla tornjaka i kaparenja janjca kojeg bumo veselo okretali na ražnju idući vikend. Suseda je za kravama trčala ko luda, a ja sam uzela neku batinu koju sam prvu našla pod kolnicom i krenula pomoć. Krave trče, skaču, hiću se zadnjim nogama i zbunjeno muču. Suseda trči s jedne strane, ja ih dočekujem na drugoj. Nije ti baš svejedno kad vidiš tu gomilu s rogovima kad ti juri u susret. Batina u ruci mi i nije neka obrana. - D. daj nam pomogni. Što si se ukipio? – vičem mužiču koji stoji uz kuću. - Si luda. Pa to je veće od mene. To su neki lavovi s rogovima. Mene je strah. – nekako mi odgovara i ni makac. - Ajde!!! – viče suseda s lijeva. - Ajde!!! – vičem ja s desna. Krave nikak ne mogu povezat kaj hoćemo od njih i zakaj ih naganjamo. Osjetim kak mi se znoj slijeva niz leđa. - Ajde!!! – viče susjeda i maše bičem. - Ajde!!! – vičem ja i mašem batinom. Konačno. Shvatile su da moraju van na cestu...Bemti miša. Bemti krave... |
| < | lipanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv