rant
15.11.2005., utorak
Mračna strana bloga
|
Neko vrijeme sam razmišljala da li postati o ovome ili ne. Naravno da sam zaboravila. Podsjetila me goli ručak u svom nastojanju da spriječi fake komentiranje pod svojim nickom. Svako toliko imam napadaj dangubljenja i besciljno surfam, čitajući raznorazne blogove. Ponekad zavirim u tuđi život i ostanem šokirana, ponekad se nasmijem od srca i ostanem vesela cijeli dan. I ne pitam se puno koliko su autori iskreni. Na puno blogova komentari izražavaju podršku. Pogotovo kad je blog otkačen i drugačiji. Tako sam ljetos naletila na jedan skroz uvrnuti blog, Očajnički za Leom. Totalni čudak, no ja sam blog shvatila kao čistu zajebanciju. Vidi, vidi, pomislila sam tada, moram nazvati svoju prijateljicu Leu, da joj kažem; umrijet će od smijeha. Kasnije sam (i to) uredno zaboravila. Prošli sam tjedan bila u posjeti jednoj drugoj prijateljici koja me davno, davno s Leom upoznala i pričajući o blogovima, priupita me ona: "Nego, jel znaš ti da postoji blog o Lei?" "Zajebavaš! O našoj Lei? Mda?! ček, ček, nije valjda... jel to onaj tip koji se pravi da je stalker?" Šok aposlutni. Fact check: actually postoji tip u Zagrebu koji uhodi djevojku i o tome najotvorenije posta na svom blogu, a ljudi ga u komentarima podržavaju. Posjetila sam taj blog ponovno. Surprise, surprise, komentari više u pozitivi nego u negativi. Pitam se da li komentatori znaju koliko je šala neslana? Da li je ikome palo na pamet da možda nije samo zajebancija? ( da, u međuvremenu nešto malo i je). Meni ostaje samo da se svako toliko naježim pri pomisli da sam za dlaku i ja ostavila pozitivan i šaljiv komentar. Da prevedem: da sam skoro i ja, nenamjerno, ali ipak, sudjelovala u maltretiranju vlastite prijateljice. Ili je to sve ipak zajebancija? To na kraju ovisi o samoj Lei, načinu na koji ona to prima, a taj izgleda nije toliko izbezumljen kao moj. No, od kada sam shvatila da gruntyijeva Lea nije samo virtualna, moja percepcija bloga više nije samo svijetlih boja. |
- 15:54 - rantaj (6) - nosi doma - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Ispušni ventil, moj
Jarci, kažu, ujutro mrze sebe, a popodne cijeli svijet. Zmajevi, pak, rigaju vatru. I Jarčica i Zmajica, ponekad se, eto, naljutim. Krene logično, pravo jarčevski, a ubrzo odleti, poput zmaja, bez obzira na eventualnu gravitaciju argumenata koji letenje ni u teoriji ne dopuštaju. I zato sam ovdje: da mogu rantati preko svake mjere kad me pamet napusti, a vatra ispuni. You have been warned. rantalica na gmail.com |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||