Pod normalno imam sulude snove, akcijska bacanja s nebodera, terminatora mene u lovu na pomahnitale ptičurine (to je sad, otkako paranoiziram da ćemo svi pomirjet zbog ptičje gripe), ja sam Silver Surfer, dr. Moriarty i Modesti Blejz u istoj osobi, Trinity ali s plavom kosom i nabrijanim tehno-outfitom, ali nikad - ili rijetko - nemam erotske snove. Sanjam priče, sanjam nešto pajtonovski, suludo, poremećeno i mahnito, ali erotske snove - jok ja. Jednom sam doduše sanjala gole plesačice, al mislim da je to zato što mi je to poštapalica.
Nu, sanjam ja neku noć momka sa slike, inače najzgodnije stvorenje koje je ikad kročilo zemaljskom kuglom, esenciju muškosti, mljac mljac. Zavodi mene čoek sve u 17, ja se rastapam od sreće silne, momentalno zaboravljam da sam udana i svašta nešto ter slinim bespoštedno po čoeku. Klajvu. Ovenu. E i sad smo mi kao u nekoj kući, negdje, na nekakvom tulumu i to, i veli meni Klajv da ga čekam u sobi na kadu gdje kao nikog nema. I odem ja luda ko čušpajz karfiol, uđem u sobu i u polumraku ugledam mušku siluetu kako leži na nekom arabian-style krevetu. Ok, jasno je po čem sam zaključila da je riječ o muškoj silueti. Bacam se u naletu strasti na njega, on se baca na mene i radimo sve što bi dvoje ljudi napaljenih jedno na drugo mogli radit, kadli se otvaraju vrata i upada Klajv, sav zgodan i divan, ja se zblenem jer ni u snu ne mogu postojat dvojica i otkrijem da se na svoj užas drpam s nečim malim, ćelavim i trbušastim. I krezubim tome. O-je-bo-te, propentah. O jebote mrkla srećo, pa zar ni u snu da završim s tim divnim bićem...
|
