i tako dalje.
mislila sam da više neću pisati blog, bar ne u ovom obliku. to kaj je sad ružan, a prije je bio lijep, mogu zahvaliti činjenici da sam u žurnom brisanju bloga, obrisala i Zrinkin dizajn pa je sad ružan. al je bar tu, jopet.
e sad, blog sam obrisala jer su se mnogi ljudi iz moje okoline našli:
a) uvrijeđeni
b) prepoznati
c) pozvani detaljno analizirati mene kao takvu
a onda sam ja učinila ono što radim najbolje - zainatila se. i napravila isto što i s nekih tridesetak priča, koje - realno - nisu baš valjale ali su imale svojih momenata, odnosno dvije su bile odlične, ali su imale tu nesreću da se nađu u istoj hrpi koju sam zavitlala u kontejner, i s nekih stotinjak pjesama, od kojih je pet bilo odličnih, a ostalo je pubertetsko izdrkavanje, doduše pubertetsko izdrkavanje koje mi je donijelo i moje prve obožavatelje, al to je bilo prije jedno 4 velika praska i 17 prošlih života. enihu, sad mi je pomalo i žao što sam to ja tako.
sljedeći tekst će, obećajem, imati glavu i rep. čpr.
|
