Na zidu pruge

Vidim te

Tek si ustao,
a već onako teturajući
odlaziš do prozora, otvaraš ga,
duboko udišeš i puštaš da te
jutarnji zrak zapeče u nosnicama.
Odlaziš u kupaonicu,
istiskuješ zubnu pastu na četkicu,
i to je možda najkritičniji trenutak
kada bi lako mogao odustati,
sve zaboraviti i vratiti se
u omamljujuću sigurnost kreveta.
Ali, ti nastavljaš,
pereš zube, umivaš se,
prolaziš rukama kroz kosu,
kuhaš kavu, ispijaš kavu,
pušiš prvu cigaretu, drugu cigaretu,
prelistavaš novine,
oblačiš se i izlaziš na ulicu.
Ima li išta tužnije
od ulice u rano jutro,
pomisliš
i odlaziš na posao
kao da će taj odlazak
bilo što promijeniti.