...in patria sua
26.12.2015., subota
Kud žurim?
|
Maksima Maksima Maksimilijanoviča bila je "Brže, bolje, brže!". Treća riječ nije osobito sretno ispala, ali, u njegovo opravdanje, bio je malko ošamućen alkoholom kad je to prvi put izviknuo, a nije baš bilo ni tako grozno. Kao, taman kad očekujete neku novu, treću riječ, a ono eto vas opet na početku. Možda ne bi bilo zgorega napomenuti da Maksim Maksimilijanovič osim svoje maksime nije imao pravo ništa. Imao je, jasno, nešto odjeće, čisto da ne plaši ljude, a sebe da ne udesi prehladom, ali pored toga ništa. Zato bi, isprosivši nešto sitniša, rekao da je zato njegov cijeli svijet (što je pokupio iz neke knjige Astora Petza, o mačkama, miševima i tako nečemu) i, uz svoju maksimu, odmarširao ususret novim svojim dobročiniteljima. Kad je umro, nije to prvo ni sam shvatio, a drugima je isto trebalo nešto vremena. Pouka priče je da su biografije to lakše za napisati, što mi se manje dade smišljati. |
