...in patria sua
14.08.2007., utorak
M(anipulacija stranim izrazima)
|
- Mijau. (Bok, stari. Znaš, bilo je danas hladno jutro, morao sam paziti da se ne prehladim. Poslije je bilo prevruće za izlazak. Od onih UV-zraka dlake mi dobiju nekakvu crvenosmeđu boju. Kužiš ti kakva je to strahota? Crni mačak da ima smeđu dlaku? Nezamislivo! Još se sjećam kolegice/sestre/ljubavnice Micuške koja je, prije nego što je odselila, imala već skroz smeđe krzno. Nisam joj htio reći, ali izgledala je kao da ima deset godina, a ne četiri. Strahota! A isto i mene čeka ako se budem previše smucao po suncu. Da ne duljim, došla je tako večer (što vrijeme leti, a samo sam par minuta prilegnuo), a zna se da s mrakom van izlaze opasne životinje. ... No, priznajem da obično lutam noću, ali nekad jednostavno osjetim da je pametnije ostati na toplom i sigurnom. Uglavnom, danas nisam još ništa jeo. Imaš li što za mene?) - Mijaaaau. (Jel' čuješ? Ja gladujem, a ti me gledaš kao da sam neki krpelj koji bez jela može po par mjeseci. Imaš obavezu, zar ti nije jasno? Tvoji miceki (a s njima i ja) očekuju da ih hraniš. Nemam cijeli dan da mogu čekati ovdje.) - Mijaaauuuu. (Ovo je već bezobrazno. Hoćeš da ti umrem od gladi? Gdje ti je savjest? Ili misliš i mene zakopati u gnoj kao i mališane kad krepaju? Znam da misliš da sam ja vrhunski lovac i sve to, ali nekad te jednostavno ne služi lovačka sreća. Tada bi trebala profunkcionirati tvoja savjest pa da lijepi mali micek ne bude gladan.) - Mrrnjaauuu. (Molim te, daj bilo što. Pa zar ne vidiš da mi kroz dlaku proviruju rebra, a kičmom više ličim na zmaja negoli na mačka? Jest ću sve, kruh (makar se ne bih bunio da ga čime omastiš), krumpir, pa čak i salatu. Očajan sam.) - Mrnjhahau. (Imaj srca, gospodaru. Nikad nećeš imati mačka ljepote ravne mojoj. Nećeš valjda da ti umrem od prevelike gladi, a i tuge što mi gazda nema duše?) - Mijaaaaauuuuuuu. (Bogati, jesi ti gluh? Pa već te pola sata tu moljakam da mi daš nešto, a ti nisi ni trznuo.) - Mau? (Jesi li uopće živ?) - Mrnjaunjau. (Ma znam da jesi. Želiš samo da ti nešto otpjevam pa da mi doneseš nešto fino?) - Mijaujaujau. Miiiijaujauuuu. Maaauuuuuu, maraauuu. - Mahrau? (Sretan? Gdje je klopa?) - Mrnjau. (Protestiram. Ovakvo ponašanje prema valjda najljepšem mačku u povijesti zaista je nedolično. Ili mi odmah nešto donesi, ili ću...) - Mrau. (... što ću jadan, kad mi kruli. Kakav si ti to čovjek?) - Maaau? (Nemoj me zafrkavati. Meso? Meni? Naravno da sam presretan. Neću prigovarati. Samo daj.) - Mrnjamunjamumranjam. (Moje, ne smetaj dok jedem. Mrš proć!) Sličnu taktiku rabe i ženke vrste Homo sapiens, samo što one često radije kokodaču. Isprike onima koje se prepoznaše. |
