Rada Iveković, KO TO MRZI ŽENE
MEĐU NAMA
Reagovanja
KO TO MRZI ŽENE
(Zagrebački Studentski list sve cešce objavljuje uvredljive tekstove protiv žena I feministkinja)
Htela bih napisati nesto vrlo oštro protiv pojava nasilja I vulgarnosti u jednom delu stampe, ovde omladinske ( konkretno u Studentskom listu , Zagreb br.818-823 a verovatno I dalje)Ima više nedelja kako je u SL započeta kampanja ženomrzačkog šovinizma. Koristeci se od omladine vec osvojenom slobodom izrazavanja ( slobodom koja se ovde iscrpljuje u prostoti I agresivnosti na tuđ račun) oni pišu ovako: “ Možda ih treba vise tući pa bi bile bolje I pametnije. Ipak je žena za ono za sto je. Žena ima najlepsi cvet, ali najljepse cvijeće raste na đubristu , Feminizam je veliki mit. U krevetu nijedna nije feministkinja . Samo mrtva feministkinja je dobra feministkinja (...) Žena u kuci mora biti domaćica, u gradu dama a u krevetu kurva “ ( SL 818, 17.11.1982 s. 3) Poziv na nasilje I prezir prema ženama iza kojeg treba stvarno očekivati još samo sekiru I silovanja.
To je ocigledno raspirivanje mrznje medu polovima ali takav delikt ( za razliku od raspirivanja medunacionalne mržnje ) izgleda u našem zakonu I ne postoji , toliko se stvar smatra “normalnom”. Po zenama se moze neometano udarati – nekima je korisno I za karijeru ( propulzivno je od SL nadalje). U sledećem broju studentkinja K.Vidović odgovara na antifeministički tekst “ Feminizam I država” studenta Z.Gavrilovića koji ujedno postaje glavni urednik SL ( na njega cu se vratiti). U broju 820 od 8.12.82 redakcija objavljuje Pismo pod naslovom “Slatke, saftne” izvesnog P.Simića: “I ja mislim da su feministkinje guske. Ja bih sve njih nogom u pizdu kao I Rajnu Opačić, I marš doma pička vam materina. Prvo si pometite ispred svoje kuce pa onda okolo laprdajte. Pravite se feministkinje a u krevetu nijedna od vas nije feministkinja (...) Pusićka I Vidovićka, prvo se u vlastitoj kući izborite za “feminizam” pa tek onda maltretirajte dečke iz SL svojim člancima. Smatrate se pravim feministkinjama- to je jasno . Donesite onda deckima iz SLa svoje fotografije I zamolite ih da ih objave- pa da vidimo kako izgledate. Sigurno ste užasne” Itd.
Ovo su lične uvrede ( osim toga potpuno neizazvane od strane spomenutih) a SL ne preza ni od krajnje reakcije I nacionalizma u pismu izvjesnog mr. Stjepana Zorića ( s.23) koji naziva brak “ jednom od najvećih tekovina ljudske civilizacije”, abortus ( nakon što je ovaj kod nas u celom posleratnom razdoblju smatran pravom čoveka da odlucuje o rađanju ) naziva “legaliziranim čedomorstvom” I konačno okrivljuje, koga drugoga, žene I feministkinje za, po njegovom misljenju , nedovoljan prirodni priraštaj u Hrvatskoj .
U broju iza ovoga SL nastavlja s objavljivanjem napisa koji su uvredljivi , po mom sudu, ne samo za žene, nego za ljude uopšte, no ujedno se možda malo povlaci , nelagodno se I usiljeno ispricava K.Vidovic I V. Pusic, I nastoji ublažiti ton, uplašen valjda vlastitom ostrinom ili nekim blagim očinskim upozorenjem da “nije grozno”.
Situacija bi bila mnogo jasnija da feminizam o kojem niko ništa ne zna nije kod nas istovremeno na optuženickoj klupi. Zvanični stav pocina na uverenju da je polozaj zene kod nas povoljno rešen ( ali ovo iz SL lista pokazuje da nije sve u redu s ovom procenom) te da nema posebnog razloga da se žensko pitanje jos uvek postavlja. Isto tj. da nema posebnog razloga da se zensko pitanje postavlja , slučajno misle I konzervativci I nacionalisti ali zato što su postojećim stanjem ( potčinjenoscu žena u životu, ne u zakonu) sasvim zadovoljni. Otuda je moguce s toliko žara udariti po zenama s raznih strana a da to ne dirne ni u kakvu bolnu politicku tačku: moze se zažmuriti na jedno oko, zanemariti opsti fašistički doseg ovakve ideologije prema ženama ( ali koja nije samo prema ženama, ne treba mnogo čačkati da se vidi koje je to provenijencije) I smatrati da “nije loše” da neko napadne te gnusne feministkinje , a ako ne baš njih, onda bar žene za svaki slučaj.
I tako je moguće I drugde I u SL objaviti u istom broju tekst koji je citiran na pocetku I kvazi-teorijski tekst “Feminizam I država” ( Zlatana Gavrilovića). Tekst koji ni najminimalnije ne poznaje ono o čemu govori – ženski pokret I njegovu genezu a koji pored toga odiše autoritarnošću , dogmatizmom I primitivizmom. I nadasve neukusom koji se sastoji u pozivanju na Engelsa I Marksa koji se ,a na sreću, mogu I drugačije čitati nego sto to autor čini . Svrha je teksta, osim da bude uračunat kao jedan “plus” (?) u biografiji autora- da ( falsifikujući ga) feminizmu pripiše etikete “građanskog” “reakcionarnog” “uvoznog” I sl. Ovakvi napadi ( fašistički I staljinistički) u ovom slučaju deluju kao katalizatori različitih grupa ljudi koji se svi osećaju pogođenim u svom dignitetu , a garantuju I regrutaciju buducih feminist tj boraca za ostvarenje ženskih prava I za oslobođenje žene u društvu , sa društvom. Nije važno sto su neki od njih “ pisma citalaca” (prava ili lažna): oni izrazavaju stav uredništva koji je: pljuvati sto više po zenama I posebno feministkinjama sve dok za to neko stoji iza nas ( ili mislimo da stoji). Redakcija se potrudila da u broju 823 objavi I Pismo izvesnog Pavlovski Željka koji “objašnjava” velikom politickom formulom , jedinstvao levice I desnice tj. sasvim proizvoljno tvrdi da je 1971 godine feminizam “zagovarao program nacionalističke reakcije”. To je koješta a izmedu ostalog je I vrlo opasna i opskurna optužba ( koja usput kači I one koji su ustali protiv ovakvog pisanja SL a sa celom stvari nemaju nikakve veze)
Jasno je da SL ne bi mogao odrzati ovu seksisticku kampanju da nije bar delom imao prećutnu podršku da se na njoj ispuhava . Da li nekome mozda ide u korist da raspiruje mržnju medu spolovima? Ne bi me sasvim zacudilo da se, svesno ili ne, želi zadržati pažnja mladih I čaršije na problemu koji se smatra sporednim , ali je pikantan, za vreme dok se drugde rešavaju drugi problemi . Postoji medutim jedna greška u toj računici: ovo nije poredna stvar : jasno I glasno , još k tome I složno izražavanje fašističkih I staljinističkih stavova: NIJE SPOREDNA STVAR U OVOJ ZEMLJI . I ako ta pojava ne smeta ni CK ni SSRN ni Konferenciju za drustvenu aktivnost žena, ni nikom drugom ( eventualno samo drugim konkurentskim omladinskim novinama) onda će se još uvek javiti pojedinci koji misle kao I ja da FAŠIZAM NE SME PROĆI. Ne radi se o SL, radi se o svima nama. Uostalom masa druge stampe I odrasle I omladinske izražava neprestano te iste stavove. Desiće se da će I danas braniti žene oni koji su ih juče I sami napadali, jer I tržište senzacija ima svoju konjunkturu.
Šta je potrebno pa da u procesnu svest prodre misao da ne može biti ni komunist , ni samoupravljač, pa niti naprosto čovek onaj ko smatra da žene treba još više tući I sl.
Dr.Rada Iveković
Zagreb