365 fotki u 365 dana ;)
21.10.2009., srijeda
210/365
|
Blog je glup, al oke. Danas vam donosim priču o bombonu Pepermint zvanom Marko! Sjedila sam na vlaku i imala bombon. Bombon se zvao Marko. Bio je zatvoren u mojoj torbi na jedan dan i vrištao da želi izaći. Pustila sam ga i stavila na hlače. Dobro se stopil s okolinom s obzirom da su hlače plave, a on zeleno bijel. On je još vrištao pa sam ga svukla. Udahnuo je život, a onda ispružio ručice. Male bijele. Pošto sam dirala sve i svašta, nisam htjela i njega, da ga ne zaprljam tako bijelog, pa sam ga držala još na pola obučenog. Njegove su ruke još uvijek bile ispružene i čeznule za mojim crvenim usnama :D Prinosila sam ga lagano, da mu poraste adrenalin :D Kad je već bio sasvim blizu, nabubrio je :D:D:D Napokon je ušao u moja usta i, vidi čuda, poškakljao me za jezik. Nasmijala sam se i osjetila da on radi isto :D Kako sam znala da sam ga uveselila, stala sam ga premještati od zuba do zuba, kako bi se upoznao sa svakim pojedinačno :D a njegovu sam oblekicu bacila. Zašto? Nisam željela njegov miris nositi sa sobom da se ne rastužujem bezveze :D Čini se da je Marko bio toliko veseo tamo unutra da je prsnuo od sreće i ispustio nešto slatko u moje grlo. ČOKOLADU! To je nadasve usrećilo mene, L365! :D Tako je završila priča o malom bijelom bomobonu Marku. Dobro, znam da ne znam pisati. fof :D  Nisam ja kriva kaj ste vi mislili na svašta drugo tijekom čitanja, ej! I pričam s Benom i ne radim nikaj za školu, jej jej jej. Sutra idem na 11 u školu, jej jej jej. Aj bok! Jej! |
