Marketing
210/365
Blog je glup, al oke.
Danas vam donosim priču o bombonu Pepermint zvanom Marko!
Sjedila sam na vlaku i imala bombon.
Bombon se zvao Marko. Bio je zatvoren u mojoj torbi na jedan dan i vrištao da želi izaći. Pustila sam ga i stavila na hlače. Dobro se stopil s okolinom s obzirom da su hlače plave, a on zeleno bijel. On je još vrištao pa sam ga svukla. Udahnuo je život, a onda ispružio ručice. Male bijele. Pošto sam dirala sve i svašta, nisam htjela i njega, da ga ne zaprljam tako bijelog, pa sam ga držala još na pola obučenog. Njegove su ruke još uvijek bile ispružene i čeznule za mojim crvenim usnama :D
Prinosila sam ga lagano, da mu poraste adrenalin :D Kad je već bio sasvim blizu, nabubrio je :D:D:D
Napokon je ušao u moja usta i, vidi čuda, poškakljao me za jezik. Nasmijala sam se i osjetila da on radi isto :D Kako sam znala da sam ga uveselila, stala sam ga premještati od zuba do zuba, kako bi se upoznao sa svakim pojedinačno :D a njegovu sam oblekicu bacila. Zašto? Nisam željela njegov miris nositi sa sobom da se ne rastužujem bezveze :D
Čini se da je Marko bio toliko veseo tamo unutra da je prsnuo od sreće i ispustio nešto slatko u moje grlo. ČOKOLADU!
To je nadasve usrećilo mene, L365! :D
Tako je završila priča o malom bijelom bomobonu Marku.
Dobro, znam da ne znam pisati. fof :D
Nisam ja kriva kaj ste vi mislili na svašta drugo tijekom čitanja, ej!
I pričam s Benom i ne radim nikaj za školu, jej jej jej.
Sutra idem na 11 u školu, jej jej jej.
Aj bok! Jej!
Post je objavljen 21.10.2009. u 21:57 sati.