BI-NEBI
Nikako prsti da krenu po tipkovnici. Misli i riči stoje mi zapetljane, zarobljene. Doduše, nikad i nisam bila neka velika pričalica, ni ovde ni inače. Uvik sam više volila čitat i slušat.
A baš sam i mogla nešto napisat, onako po svoju. Ionako je mirno ovde kod mene u zadnje vrime. Tek tu i tamo netko svrati.
Mmm…. Da, mogla sam. Da nije opet one dosadne Bi-Nebi faze., da nije ove neke glupe tupe glavobolje.
Miseca i srebrenih zraka.
A možda samo ćutin jugo.
|