ŠKUROSIVO
Tek šta sam se oslobodila ljepljivog zagrljaja magle zaplela sam se u šporkosivo nebo, kišu. Razvukla mi se ova zima, tmurna, hladna, besana. Ledeno odzvanjaju samo moji koraci u gradu. Sablasno je tiho. I tužno, usamljeno, i nikako.
Di su nestali ljudi? Tek tu i tamo netko prozuji pokriven lunbrelon.
Neman se kome javit, popričat, popit kavu.
Tiho i dosadno sipi kiša. Klize kapi, kotrljaju se po staklu.
Hladnoća se uvlači u kosti.
Ledenica je zarobila prste. Ne slušaju me.
Ne da mi se provirit vanka.
Pogled kroz ponistru je tako nekako sivobljakast.
A i ovo malo sunca šta proviri je oštro, grizasto.
Duga mi je ova zima.
|