Pripadan tebi

BRANJE, TKANJE

Sunčan i topal vikend bija je kao stvoren za berbu maslina. Berbe su nam uvik bile razlog za okupljanje, smih i zafrkanciju. Ovogodišnja berba bila nam je skroz drugačija. Nismo bili u uobičajenom sastavu i sve je bilo nekako drugačije. Jesmo se mi i nasmijali i zezali ali sve je to imalo prizvuk tuge.
Kvragu, nemogu to bolje objasnit, ali nije ni važno.





Ženski dio ekipe je bija zadužen za malo manja stabla, a muški za skale.








Prvi dan smo brali oblice i to je baš gušt. Ka da se beru šljive. Velike, modre.








Drugi dan su nam ostale talijanke. A te masline su skroz neke čudne. Jedno stablo skroz crno, drugo zeleno a na trećem plodovi ka koprive.





Ali u zafrkanciji se na sve zaboravi. Posebno me oduševilo šta su me i ovi mladi odlično pratili u zezanciji.
Naravno, najprije se uvati uđir onoga ko se najviše ljuti.





- A dobro, zašto vi mene stalno slikajete?
- Da zašto? Pa stavit ću te na fejsbuk. I onu malu ću pozvat za prijateljicu.
Naravno, kad se družiš sa mladima i zafrkancija poprimi moderniji oblik.
- Ma teta Čiovka, nemate vi pojma o fejsbuku. Vi neznate internet ni upalit!
Na ovo san skoro pala sa stabla.





Kad sam se poželila malo mira uspentrala san se na stablo. Malo guštat u tišini.
Pogled odozgar.











Naravno, u svemu ovome se našlo vrimena i za slikavanje svega i svačega.











Na kraju sve triba skupit, masline ubacit u siće, vriče i pribacit doma.





Nakon rastezanja, pentranja, potizanja grana, friške arije dobro se i ogladni. I kad se drobčići lipo napune ponovno na posal. Sve pobrano triba očistit od grančica i listića.
Naravno, ekipa je ovde mene uvatila uđir, ali kako meni sve prođe kroz smijanje vrlo brzo su i odustali.
Nakon svega ovoga jedva dočekate tuširanje i postelju.





Na kušinu “Tkanje života”.
Negdi sam po sredini knjige, taman poglavlje koje me interesira. O smrti bližnjih.
Pri samom početku sam napisala kako ne znam bolje objasnit. Ovo je ono šta sam tila reč.
“ Psiholozi su, naime, utvrdili kako negativne ili bolne emocije mogu postojati usporedno ili istodobno uz pozitivne ili radosne. To znači kako istodobno možemo duboko žaliti što netko nije više uz nas, a da smo istodobno sretni zbog posla koji smo uspješno obavili, prijatelja kojeg smo sreli nakon dugo vremena ili proljetnih kapi kiše na svome licu.”
Tuga nam je bila u srcu a bili smo zadovoljni zbog obavljenog posla. A ja posebno zbog mladih koji nisu zaboravili I dali su nam ruku.