Pripadan tebi

MOJ POGLED

Mislila sam napisat samo kratki dodatak prošlom postu ali kad sam počela pisat ispalo je malo predugo za običan updajt! A i moderno je pisat postove u nastavcima!
Slike nisu povezane, samo sam ih listala i izdvojila one koje nisam dosad stavljala na blog.

Ponekad u slikama vidim skroz nešto drugo nego ostali.
Ponekad mi slika ispriča neku posebnu priču.

Uglavnom se slažemo da je prva slika strast.
Strast dobro prikrivena….. sakrivena. Iznenada izašla na površinu.
Strast koju je jako, jako teško obuzdat.
Želim te i dalje… jako, jako!




Nježnost…. da.
Ali najbliže mojem pogledu je milovanje.
Želim doletit k tebi, želim bit s tobom, zaboravit na sve.





Jako sam, jako ljuta, povrijeđena.
Pucam po šavovima.





Meni posebno draga slika.
Trnoružica…. začarani zamak.
Želim pobič od ovog šušura u osamu. Želim pobič negdi, sama s tobom.
Zatvorit se i samo ležat u tvom toplom zagrljaju.





Sama, ostavljena, malo slomljena.






Žena je uvijek lijepa. I sa prvim sijedim nitima u kosi i prvim sitnim boricama.
Žena uvik ima ono nešto….. lipo….. očaravajuće…. posebno…. Privlačno!
Kao ruža!





Smiraj…… predvečerje….
Dvi, tri rečenice uz ovu sliku?
Mogla bi, ali meni se privrtija cili film!

Prije nekoliko godina na jednoj internetskoj stranici pročitala sam priču. Priču koja me jako, jako takla. Priču koju sam zapamtila.
Priču koja me sitila vrimena kad sam bila mladi curetak i rekla kako se – Nikad neću udat za pomorca - .
Naravno, život ne pita za te neke naše izjave. Život jednostavno sve okrene na svoju stranu. Život, ljubav. I tako sam se ja , usprkos svojoj onda tako važnoj i pametnoj izjavi, ipak udala za pomorca. I nakon toga bilo je još par takvih nikad neću i nikad ne bi situacija, ali to za ovu priču nije ni važno.
Pri samom početku mog pisanja napisala sam jedan jako, jako osoban post, preosoban.
Kruh sa sedam kora…. neda mi se sad tražit po arhivi, a uostalom, ako se dobro sičan, većina vas i zna o čemu je riječ.
Nakon toga,onu posebnu priču sam ponovno pročitala na blogu a prije nekog vrimena i upoznala blogericu. Asocijacija na ovu sliku nam je slična.

Ova slika je za mene brod…. odlazak s kojim se nikad ne možeš pomirit, na koji se nikad ne možeš naviknit, samo priviknit...….. kad te pritisne tuga…. nakon nekog vrimena čežnja. Ali znaš da te iz daljine prate njegove oči.

E sad… ovde ću dodat još nešto.
Kad sam pročitala njen post – Kad muškarac voli ženu -…… dodala bi…..
Kad muškarac voli ženu njegove oči vide samo nju, njegove oči promijene boju, postanu tamne, duboke, mutne, možeš zaronit u njih i vidit sebe.





Naravno…. sad se ponovo mislim da li kliknit na objavi.