Pripadan tebi

VESELI ME.....

Produžija se malo ovaj moj rođendanski post.
A nije mi bila namjera. Tila sam ustvari napisat nešto lipo o tim mojim novogodišnjim rođendanima.
Ali, eto ispalo je da sam u kući bila samo u prolazu.
Pa me sad već pomalo i prošla volja. Pomalo se već ulazi u nekakvu kolotečinu. Život ide nekim ustaljenim redom.
Netko možda na dijetu zbog previše kolača i mesa.
Netko možda još liči glavu.
Moran priznat da mi se želudac ovaj put nije puno bunija, a i glava je skroz dobro podnila piće.
Ipak sam bila domaćica okupljanja prijatelja i morala sam bit stalno tu negdi.











E, da, to je to!
Tila san napisat kako su ti moji rođendani ustvari postali dan okupljanja nas prijatelja. Svi smo vezani šta rodbinskim, šta kumskim vezama. I to višestrukim.
U početku, tamo prije dobrih dvadeset godina bilo je uz dičji smih i plač i tanculanje malih Prinčipesa na kolinima, uz bočice, cendranje i uspavljivanje. Pa onda u ratno vrime i evo produžilo se sve do današnjih dana. Zadnjih par godina Novu dočekujemo vani, u šetnji kroz grad i priko rive, pa se nastavlja u mene. Pa opet u mene. Sad se već zna i ura kad će se skoro svi nać. Bez ikakvog dogovora i najave.
I sad u društvu već velike dice. Dica, naravno skupa s nama.
I to je ono šta me posebno veseli. Da još uvik rado dolaze iako su moje dvi najstarije.
I da se smih i veselje širi cilon zgradom.
I bilo je prisječanja na sve i svašta. Izlaske. Kartanje do ranih jutarnjih sati. Ko je kakav kad se napije. Naravno, na tapetu su se našli i rukometni dani. Pa još svašta toga.
I baš mi je gušt kad se tako svi nađemo. Pogotovo šta nam se ovu godinu pridružija još jedan iz društva sa svojom familijom.
Gušt mi je jer smo puno lipih dana proveli skupa. Svi smo se pomalo skućili I vrlo rijetko izlazimo vani. Ako izađemo onda je to opet od prigode do prigode i nikad u ovako velikom broju.








Petak sam provela na jednom našem otoku na kojem sam bila prvi put. Nisam čak puno ni slikavala. A ovo šta sam slikala i nije baš kako triba. Ali to je samo prilika da se u najskorije vrime vratin na taj otok i obiđem ga lipo polako.
Jer.... začara me pogled na more i otoke!