Pripadan tebi

MOJE RIČI, NJENE SLIKE

Prije ili kasnije u svakoj obitelji, društvu ili prijateljskom druženju dođe do pitanja: šta bi napravija da dobijen na bingo, lotto, sportsku ili na neku drugu igru na sreću.
Naravno bude tu raznoraznih želja, željica. Malih, velikih, realnih, nerealnih, ostvarivih, zvrknutih, zafrkancije i smijanja.











Moj najčešći odgovor na pitane je da bi napravila u polje jednu malu kućicu sa lipin kominon.Namistila je po svome guštu. Sredila potkrovlje samo za sebe, da konačno negdi mogu smistit sve ove moje knjige, video kazete, CD-ove i DVD-ove.
Posadila još koju voćkicu i imala prekrasan vrt pun cvića.








I da konačno mogu prostrit robu a da mi je niko ne poštrapa i ne smoči.
I da me stalno ne pitaju di ideš i di si bila.
I da ona jedna uvik ne sluša ko mi je to doša…. nedaj bože da je koji nepoznati muški glas!
Skromno?
Možda i je, ali ja bi prije rekla da je realno. Jer, ne može se živit u tri kuće, ne mogu se vozit tri auta istovremeno i još se uz to vozat u 2,3 jahte.








Sljedeća moja želja je svakako putovanje. Ne nigdi daleko, to mi je tlaka. Za početak recimo Grčka. Nije daleko a lipo je.








Ovo su ustvari one materijalne želje.
I recimo, da mi se poklope neke sitnice ne bi tribala ni čekat na bingo.
A sve one prave želje, velike, čuvan za svoju dicu. Sve moje želje upučene su njima dvima.
A ja? Doć ću jednom i ja nared.
E, a dok ne dobijen na bingo ja ću guštat u sličicama moje Mlaje. Iz Grčke.
Ekskurzija im je bila savršena…. tako oni kažu, a vidila sam i iz snimaka i slika. Onih koje nesmin stavit. Na prve zvukove sirtakija i meni su noge zaigrale. Brod, bus, razgledavanje i tulumarenje sve za pet. Čak je i hrana dobila prolaznu ocjenu!








Želim

Želim samo
da me gledaš
nježno, nježno.
Želim samo
ruke tvoje
da me grle
da me drže.
Želim samo
usne tvoje
da mi šapću
tiho, tiho.
Želim samo
pričat
šutit.
Želim samo
samo malo!

Čiovka