Pripadan tebi

TU MI JE LIPO

Ni ovaj put nisam bila baš puno daleko. Destinacija opet ista – Zadar, šta mi, moram priznat i bit iskrena, skroz odgovara.
Zašto?
E, lipo. Ovako, kad me pukne, spremin boršu na brzinu, sve potrpan šta mi triba, uputin se, siden u bus i partin.
I uzmem dva dana samo za sebe.











Dva dana malo odmaka od svakodnevnice.
Dva dana samo moja.
Dva dana iskoristim da se umorim od odmaranja.
Da ne mislim o spizi, čišćenju i pranju.
Vrime iskoristim obavezno za dugu, dugu šetnju Zadrom.
Ovaj put sam morala malo šetat po uredima jer se, fala bogu, kod nas propisi vrlo brzo minjaju.
Sva srića da je policija i lučka blizu i nisan tribala puno tražit. A i sve je vrlo brzo rješeno.








U ovih nekoliko puta šta sam ovde bila poprilično sam upoznala Zadar. Ne mogu reč da ga poznajem savršeno, ne znam naziv niti jedne ulice, ne bi mogla bit vodička, ali snašla bi se, ne bi se izgubila po poluotoku.





I dok sam u početku samo gledala na velike spomenike, pazila das se ne pogubin dikod sad je pomalo došlo vrime za otkivanje malih stvari.








Za lutanje po malim uličicama, otkrivanje sitnica, gledanje u ponistre.
Stvari koje kad prvi put dođete jednostavno ne primječujete.











Volim šetat Zadrom. Svaki put pronađem nešto novo. Ako ne ništa otkrijem neki novi dućan u koji obavezno zavirin. Neki novi izlog, nešto novo uvik mi privuče pogled.








Obavezno idem poslušat orgulje.
Ovaj put su bile prazne, nije bilo gužve, šušura. Namištanja za slikavanje. Na miru sam mogla sist i poslušat pismu mora.
Na moru, ribar u kaiću, na vesla, ne vidin dobro je li diže mrižu ili vršu, ili možda samo baca tunju. Oko njega galebovi
A ha…. Diga je vršu. Mirno je.








Obavezno povirin i na pijacu. Pa malo priko trga.








A navečer…. volimo prošetat Zadrom navečer. Lipo je.





Đir kroz Kalelargu je obavezan. Ali mi smo navikli šetat po rivi, uz more. Kroz uličice se spuštamo i napravimo đir do Sunca.
Najlipša boja na Suncu.





Uglavnom, dva dana u Zadru brzo prođu.
Dva dana meni je dovoljno da se umorim od odmora.
Da ponovno poželim vratit se u svoj običan dan.
Da se zaželim ovog mog ludog Grada i šušura u njemu. Đira na riviiI kroz grad.
Dva dana dovoljno mi je da se zaželim ove moje dvi Prinčipese.
Da se poželim grintanja.
Da se zaželim piskaranje pa ma kako ono ponekad obično i nezanimljivo bilo. Ali je samo moje.
Da mi pofali moje obično!
Zaključak svega….. ja ne bi mogla navigavat!