Pripadan tebi

DRAGI DRAGOJ.....

Spušta se pomalo večer. Već smo odredili di večeras idemo.
Večeras nas noge, ustvari kola, vode put Okruka.
Od lani nismo tamo bili. A sve zbog nesnosnih gužvi i totalnog ludila kad se krene put tamo.
Pomalo krećemo naoružani strpljenjem. Ali nismo još ni izašli na cestu a kolona pitaj ti boga dokle….. biće do Segeta.
I aj sad ti uđi u kolonu. Brzinski manevar je izveden…. Jeli se to ono zove polukružno okretanje?
A biće je!
Koristimo prednost domaćeg terena, okrićemo se i krećemo priko polja. Tako mi kažemo kad koristimo malo korištene puteve okolo naokolo. Spuštamo se kraj stanice i u totalnom ludilu uspijevamo uć na Mali most. Ponajviše zahvaljujući spretnosti vozača i malom autu.

I onda uz povremeno grintanje, da ne kažen bogavanje, mic po mic, pazeći na šašave motoriste, dolazimo do Čiovskog mosta. Ovde san mogla komodno izač vanka, napravit đir, opalit koju sličicu i ukrcat se nazad u auto.
I onda pomalo dalje. Kolona se pomalo kreće. Ona put grada je duga do vrha Balana.
I sad krećemo polagano jer cesta je jako loša a po cesti ima krcato pješaka.
Nekako smo se iskobeljali, prošli kamp Rožac i došli do plaže u Okruku.
Prvo slobodno parking misto je naše. I onda laganini šetnja plažom.
Kako cilu godinu ovde nismo bili ugodno smo iznenađeni lipon šetnicom uz plažu.
Pitate se šta nas je puklo pa smo krenili u ovu gužvaru priko dva mosta?
Koncert klape Intrade!








Malo smo uranili, ustvari, kasni se, po dobrom starom običaju.
Jer, bože moj, ko je to vidija počet u 9, triba kasnit bar po ure!
Ali ovi put mi to baš i ne smeta.
Đirajemo polagano okolo, krcato je svita, turisti.
Ljudi side po šentadan, uz more, po ležaljkan na plaži.
Sluša se muzika iz kafići.
Trevili smo dosta svita koje odavno nismo vidili.
Uz čakulu vrime je brzo prošlo i prve klape su na pozornici.
Gledamo, slušamo…. ali čekaju se Intrade.








Okrenen se…. digitalac je u ruci!





I konačno…. Tomislav Bralić i klapa Intrade.





Misečina prosula se kalon…..
Ma ne kalon…. misečina se prosula plažom.
More pisme razlilo se po nama.





Samo more tebi kapu skidan
Samo moru ja se ispovidan.





Da te ljubin makar kroz beside…..





Skoro dvi ure pisme prošlo je u tren.
Arija je bokunić friška, ali ne smeta.
Kasna je ura. Nema gužve i vožnja doma je opuštajuća.