Pripadan tebi

SRCE MOJE KUCA ZA NJU

Rano je jutro…. Sidin evo isprid ekrana…... gledan u prazno i mislin se.
Šta napisat.
Nije da sam baš bez ideje, da nemam inspiracije, ali svejedno se divim onima koji od bilo koje sitnice mogu napisat čitljiv post.
Zašto se ustvari mislim?
Ma evo. Mislila sam ne stavljat ove slike. I prije par dana sam rekla kako ih neću stavit.
I sad opet dolazi na vidilo ono davno rečeno: Nikad ne reci nikad!
Ali u poplavi grubih, loših vijesti, raznih poskupljenja, i svačega a najviše ničega, zaluđenošću balunom i kolektivnoj nogometnoj i navijačkoj groznici ( ovde uključujen i sebe ) zašto ja ne bi svome ditetu posvetila post.
Jer maturiranje i dobivanje diplome ipak je za njih poseban dan!
Kako za njih tako i za nas roditelje!
I unaprid se ispričavam na nekvalitetnim i lošim slikama…. Jer sidila san isprid TV-a i slikavala. Jednostavno nisam znala kako to drukčije napravit!

Prošlu sedmicu počeli su maturski ispiti. U petak je moja Starija donila iz škole DVD sa mature i na brzinu smo tile pogledat. Jer ja sam se već bila spremila za izlazak.
I onda smo počele gledat. Pa tome nije bilo kraja….. još samo ovo, pa još ovo… pa se to malo odužilo!
DVD počinje sa skečom. Kod nas je običaj da svaki razred snimi skeč kojim će se ukratko predstavit. Znala sam otprilike o čemu se radi.

Uglavnom priča ide ovako:
Sadašnjost : Oni svi u razredu, uče, čitaju, zuje, ponavljaju. Razrednik ih ispituje.
I onda nakon 20 godina.

Scena 1. Ordinacija: Jedan od njih je likar, otvorija svoju ordinaciju…. dolazi mu prijatelj iz razreda, svira mu mobitel, a on iz svakog đepa vadi po jedan mobitel i priča kako je otvorija već 5-6 firmi.

Scena 2. Kuća: Žena za sudoperon pere suđe…. dolazi muž iz škvera i urla na nju je li šta skuvala za obid, a ona jadna plače!





Scena 3. Kužina: Teče, lonci, poklopci, kuhaće, one su trudnice…. doma su, kuvaju za pustu dičinu.





Scena 4. Jedan od njih leži na zidiću, u parku, sa bocon pive i tako ”pijan” pada na pod.

Scena 5. Polje, radnik pinjuron ( vile ) kopa a šef se dere na radnika…. Kopaj, radi…. šta nisi učija!
A ovo je cili razred!





Ma mogu ja sad pisat ovde tri dana ali to jednostavno triba vidit…. Ja sam doslovno plakala od smiha i bila tako ponosna. Jer napravili su to stvarno vrhunski.

Brzinski smo letale po DVD-u!
Skupljanje isprid hotela.











Pa u sali.





Himna.





I onda je došlo vrime da svaki razred otpiva vrapca svome razredniku. To je ona pisma koju su one spremile noć prije i za koju nitko nije zna. Ostatak razreda a i svi ostali bili su oduševljeni.
A razrednik, sa suzama u očima.
Jer, bili smo P…….. bili smo, razred tvoj za pamćenje, a nema nas ne, nema nas ne!








Pusti suzu Dalmacijo moja….. u zagrljaju sa razrednikom!








Moran ih sad malo isfalit, jer bili su stvarno razred za pamćenje…… bili su za sve, za učenje, za izlaske, natjecanja, sport a pogotovo za picavanje.
U tome su bili nenadmašni!
A da su sami birali razrednika boljeg ne bi izabrali!

Ples i pisma cilu noć.





Karaoke!
Te lipotice……. moje prijateljice…..











I da, skoro na svim ovim slikama je i moja Lipotica. Fizički ne sliči na mene, bar ja tako mislim …. Jedino bojom kose, naravno prije pituravanja, moga i njenog.
Ali zato je to moje dite, uvik spremno na ples, pismu, zafrkanciju. Cura sa osmijehom na licu. Di god je zabava tu je i ona.

Kako je sve ovo prošlo bez ikakvih ekscesa svi su ih ishvalili. Jer nitko to nije očekiva. Svi su mislili kako će napravit neku zvizdariju i tarapanu. A oni su stvarno pokazali da su razred za pamćenje.

Maturalni ispiti su završili. Sve je prošlo kako triba, bez nekih velikih komplikacija. Danas ide po diplomu.
Moje dite je završilo sa jednim dijelom školovanja i života. Najlipšin.
A sad pomalo se triba počet pripremat za dalje. Hoće li uspit, vidit ćemo.
I stvarno mislim da je ovo zaslužilo poseban post!
Post special!

A večeras.....
Spremite se...... jer..... Bilocrvena je moja Hrvatska........
I srca naša kucat će za nju..... moju Hrvatsku!