Pripadan tebi

KAKO JE DOBRO...........

Nemam baš običaj popodne izlazit vanka. Možda ponekad, ali stvarno, stvarno rijetko!
Uglavnom, sve šta imam obavit, od pitanja spize, odlaska na pijacu i u dućan, obavim ujutro.
Prije dva dana iz čista mira mi je palo napamet poć prošetat do grada. Stvarno nisam imala ništa posebno u planu. Možda samo malo vidit kakva je atmosfera prid utakmicu. Ma čisto onako, napravit đir za svoju dušu.
Na brzinu se prisvučen. Prolazin priko pijace, kroz štandove. Svugdi oko mene bilocrvene kockice.
“ Bilo crvena moja Hrvatska!”





Zastavice vijore po autima. I to po dvi.
Baš nešto razmišljam….. da Slovenci nisu napravili tarapanu sa tim zastavicama bili one bile sad toliko u điru?
Ma vjerovatno bi, ali ne u ovolikoj mjeri….. ovo je bokunić dišpeta.
Kroz grad gužva.
A pogled kroz vrata….





Nisam mislila odit priko rive, ali nešto san sinjala!
Kod nas je uobičajeno da su za rivon vezane lipe, bile jahte. Bile lipotice.
E, popodne su za rivon modre.








Đir do kraja rive, pogled na Kulu, kroz palme.








Sa obližnjih štekati već se pomalo čuje muzika.
“ Samo je jedno u mom životu vrijedno! “
Isprid škole dica pivaju, bliži se kraj godine.





Riva puna stranaca. Svi sa fotoaparatima.
Dolazi konkurencija, jaka…… prejaka!





Sve u svemu…. jedno obično-neobično popodne.
Možda sasvim obično. Nekome možda skroz nezanimljivo.
Meni lipo i ugodno.

Na putu do doma malo razmišljam….. prije nisan imala vrimena.
Ima nešto u ovome šestome misecu.





Evo, sad vrtin ovo šta san napisala.
Hmmmm…….. možda san se ipak tribala slikat kraj broda?
Ili možda sist na kolonu?
Možda bi ovaj post bija zanimljiviji? Atraktivniji!
Ustvari, baš je onakav kakav sam tila da bude, dosta osoban a istovremeno pomalo tajanstven!
I meni se sviđa baš ovakav!