KIŠOVITO
Ovako je to izgledalo jučer.
Otvorin oči. Sunce viri kroz grilje.
Dignen se….. pritisnen botun na konpjuter…. iden u kužinu navisit vodu za kavu.
Otvorin škure….. od Drvenika sve crno.
Bacin oko put Šolte…. ne znaš di je crnije.
Aj, ništa ……skuvan kavu, popijen.
Spremin se za ugrad.
Ponovo bacin oko vanka….. još je sve crno.
Ma neće valjda za uru…. pustit će me, neće past.
I uputin se lipo ugrad, naravno bez lunbrele.
Pa šta će mi lunbrela…. sunce je.
A to šta je crno od Drvenika….. pa šta!
Ali ne leži vraže…. dođen jušto do ceste a ono počelo lagano bunbaranje.
Pa slikavanje s neba!
Nešto muklo, muklo u daljini.
Ma daaaaaj…. ko će se sad vraćat.
Produžin…. dođen do pijace…. grmljavina se pojačala.
Pružin ja malo noge ali uzalud.
Uspila san jušto doć do stare Peškarije.
I onda je počelo.
E, a pogled iz unutra je ovakvi.
A ja san samo tribala prić priko mosta.
I šta ću.
Lipo čekan….. čekan… da malo mola!
E, a čekaj kad nisi tila lunbrelu nosit!
Malo je popustilo…. Zavrnen nogavice i trk priko mosta.
A ljudi moji šta je ti most dug kad trčeš!
Ufffff…… ne pizaju mi kili ali san se isto malo uspuvala!
I naravno… poslin obida upeklo sunce, ne možeš živit od vručine.
I pridvečer riva skroz drukčije izgleda!
A ja san tila skroz nešto drugo danas pisat!
Nešto lipoooo, mirisno, cvjetno!
I jupiiii….. opet vikend…… nadan se da neće bit kišan, bljuzgav!
I ne iden nigdi…. ali nikad se nezna!
Nešto je drugo u planu!
Lipo….. mirisno….mmmmmm!!!!!
|