Pripadan tebi

JA POŽELIM NOĆAS

Opet koristim isti naslov kao i lani. Ali svaki put kad vidim ovako lipo rascvitanu levandu zapjevušim ovu pismu.











- Ja poželim noćas –
I svaki put se vratin u ditinjstvo.
Otvorin ormar a iz ormara vonja levanda.
Maknen šugaman…… a iza njega grančice levande, već pomalo razasute.
I onda se uberu nove grančice, osuše i ponovno stave u ormar.





Pa kad bi me zabolija drob mater izvadi malu bočicu, kapne kap dvi na drob, lagano izmasira. I odma ti sve prođe i lagano, lagano utoneš u san.








- Ja poželim noćas –
Da, sitim se i lanjskog posta. Bez da ga ponovo otvorim znam šta sam onda napisala. Čak se i nekih komentara sićan.
I sićan se šta sam onda poželila.
I tako je meni moj blog stvarno posta dnevnik, često razumljiv samo meni.
Jer se točno sićan šta san di tila reč, radi čega sam bila tužna, sritna, zbrčkana. Radi čega sam skoro zgasila blog. I to ne jedan put.
Zašto sam nestajala po par dana. I zašto se s vrimenom ovaj moj blog malo promijenija.
Šta se slika tiče nadam se na bolje.








A moje riči……
Znam ja pisat…. I to ponekad puno lipo. Ali evo, mene rijetko uhvati inspiracija.
I baš zato mi papir i olovka ili tipkovnica uvik moraju bit pri ruci……. Da odmah zabilježim ono čega se sjetim.
A šta ću…. Teška sam vam ja na ričima. Teško ih je izvuč iz mene.
Nemate pojma koliko teško!
Mirin ih…. mirin. Važem.
Malo pišem, ali onda kad napišem bude zvučno, daleko se čuje.
I onda ne znam stat!
E, sad ćemo stat……. dosta nas je ova levanda vračala u prošlost.











-Ja poželim noćas –

Provuć ruku kroz kosu tvoju
Šaputat nježno, nježno
Lagano
Na uho
Ja poželim noćas
Udaranje mora
Svjetlucanje zvijezda
Vitar u kosi
Tvoju ruku
Usne
Ja poželim noćas
Miris levande

čiovka