| < | rujan, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Kak je to meni zgledalo ...
- 15:18 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
Budim Vedrana. On još spava. Kako i ne bi, jer došao je doma poslije 3 u noći. Odlučio sam krenuti na vrijeme i biti na Mihaljevcu oko 9 sati. 'Veki, ako se ne digneš za pet minuta, ja odlazim.' Pokretom ruke mi je dal znak da me čul. Nakon pet minuta otvaram vrata sobe i kratko kažem: 'Odlazim, Bok.' Samo je mahnuo rukom, spavajući dalje. Busom od Gorice do kolodvora. Dižem na bankomatu stotku. To je moja uobičajena suma na tom uređaju. Na neki način tak štedim. Odlazim u Konzum i kupujem litru mleka i neki čudni žgoljavi kruh. Uvjek nastojim kupiti što crniji. Da ga napraviju od vuglena, ja bi ga sigurno kupil. Zel sam i jednu čokoladicu od tri i pol kune. To tak, ak me vlovi kriza. Sam slatki, a mršav sam dost. Ovak bez svoga špeka, ak se preveć zmučim, da me kriza ne vlovi. Sve to zrivam u torbicu Japan Air Linesa i van iz Importanea. Vidim tramvaja ni na vidiku i odmah okrenem levo i cipelcugom do Jelačić placa. Tam sam naletel ravno na četrnajsticu. Čak sam malo i potrčal. Taki sam bil na Mihaljevcu. I tam sam došel ravno na petnajsticu. Kak smo svi, kaj smo iz četrnajstice išli dalje za Dolje, prešli v nju, krenula je. Gledam z tramvaja kak se ovih nekolko letih, kaj me tu ni bilo, dost toga ovde zgradilo. Si mislim kak naši ljudi ipak imaju love. Stigel je brzo tramvaj do kraja. Zidem van i odmah na levo. Na nogama imam sandale, nekakve kakti apostolke, zaprav penzionerski tip. Sam i čarape del radi kamenčića, da me ne pikaju odozdol, kad uletiju u sandalu. Hlače sam oblekel, onakve, do malo ispod kolena. Gore potkošulja i samo šulja dugih rukav. Ko me videl, ni mu na kraj pameti moglo past, da je to neki planinar. Su ljudi mislili valjda da idem tu negde. Idem, onak odlučno, pravac na Tunel. Projdem kroz njeg i nastavim asfaltiranim putom pravac Žica. Kak sam došel kod žice, vidim, svi kaj su pokraj, ispred i iza išli, krenuli štengama na žicu. Ja, pored parkiranih autih, cestom dol prek ceste kojom se vozi na Sleme. Prejdem cestu i na Bišćevićevu stazu. Bil sam tu, čist sam, na početku. Odoše 'planinari' žicom. Nis se nekaj prenavljal i nekakvi oštri tempo zel. Znam da nemam konde i zakaj da krepam na pol. Polahko, sigurno, kaj mi je i tak dost. Imam strplenja. Noga pred nogu i sve sam dalje od ceste. Još neko vreme čujem dole aute onih kaj se pelaju skroz na Sleme, a morti skreneju i na Puntjarku. Kak sam se malo udaljil, vidim da često ide dost ljudi prema meni. Kaj da se vraćaju. Zgledi da ima onih, kaj rano vjutro kreneju gor i odmah se vraćaju. Morti su neki gor i prespali od jučer, pa se žuriju doma nekaj pojesti. Ja sve lepo, z puno zadovoljstva, svakom: 'Dobar dan.' Naravno i oni isto tak. Tu v brdima je to normalno. Počeli su me neki i prestizavati. Ne marim, kaj nis krenul na trku, nek da dojdem gor na Puntjarku. Prošel sam pored pojila, al nis pil. Tam sam srel jednog, kak sam procenil, vršnjaka. Mu velim kak sam, kak mlađi, mogel tu i trčati. On mi se pravda i veli da nejde dalj. Mu to dost. Zakaj da forsira i muči se, a veli da ima još dost posla doma. Je lepo tak reči, kaj je na duši. Sam ga poslušal i razmel. Veli, da kad vrati kondu, bu išel i dalje. Došel sam tak, po malo, i do odmorišta, malo prije skretanja za Hunjku. Sam si sel. Bilo je tu i dost mladoga sveta, a za čas se taj broj njih povećal. Vidim kak su skor svi zapalili cigarete. To valda da im nebu slabo od friškog zraka, kaj nisu navikli. Treba čuvati zdravlje i brzo zapaliti, da im se od friškoga zraka ne zamanta. Vesela spika. Ja si popijem nekaj mleka i odrapnem rukom kruha, pa kriškica čokolade. Kak sam to smazal, put pod noge. Sam znal da je ono najteže pred menom. Idem polahko. Počelo je jako strmo. Bar meni je tak zgledalo. Nebum stal, kaj idem do vrha. Već i kaplice znoja mi se skupljaju na nosu i kapljeju. To je normalno. Malo škaklja, al stepem z glavom ili obrišem rukom. Majica je kaj da sam z bazena zišel. Nek, tak treba. Noge još moreju. Svi me prestizavleju. Nek, bum ih gor našel. Prešla su me i dva vršnjaka, al ne u nekoj brzini. Sam ih pustil. Ne volim u takvim prilikama ići odmah iza. Nek se odlepiju, jer biti flaster, bi me moglo koštati jače krize. Imam ja iskustva. Kad su se odlepili, ja polako dalje. Već osetim kak noge, kak da cviliju. Znam drage moje, smo se malo zapustili. Bute vi bile za mesec dva berajt i išle tu kak v dućan. Verovale su mi i išle dalje. Me prešajbala čitava velka grupa dečkih i cur. Sam ih, zapraf, pustil. Ajte deca! Vidim ispred jednoga od one dvojice vršnjaka. Ga je frend ostavil, a on se muči. Strmo je. Sel je na zrušeno drvo i me pričekal. 'Dobar dan, kaj vas je prijatel ostavil?', ga pitam. Veli on meni na to: 'On je kak Bandić.' Čul je da Bandić sve ovo napravi za 45 minut. Ja mu ne verujem, a ak Bandić slučajno to pročita nek se očituje v komentaru. Si mislim, da bi ovo mogel nači po Googleu. I tak nas dva nastavimo skup. Njemu je 65 let i velim v sebi, da se dobro drži. I tak smo pripovedali i nogu pred nogu došli na Puntjarku. Tam sveta ko vu priči. Moj kompa ode svom 'Bandiću', a ja vlovim mesto pri jednom stolu, da odmorim noge. Sunce sije, a ja baš ne vidim dobro. U zadnje vreme mi desno oko fajn oslabilo i vidim već iskrivljeno z njim. Levo se još drži, al tak ne vidim dobro udaljenost i dubinu. Gledam ljude, al ne prepoznajem nikoga, a na malo dalje ni poznate nebi mogel. Sedim tak i si razmišljam ili čak i ne. Skinul sam ono mokro i stavil rezervnu košulju iz torbice. Ljudi nosiju klopu iz kuhinje. Najviše je tu graha s kobasicami. Odem i ja pogledati, al je velki red. Nis nekaj gladan, pa velim, da bum i bez OK. Sednem si još na drvenu ogradu na granicu sunca i hlada. Prešel sam onda ispud kuće. Još malo odmoril i krenul prema dol. Na spuštanju mi je bilo nespretnije, nek kad sam išel gor. Sandale nisu za brege. Noga je preveč slobodna i htela bi pobegnuti. Kamenčići mi smetaju. Na strmom delu je bilo još ok. Trebal sam samo kočiti, da se ne skotrljam. Na ravnijem, niže, su mi smetakle neravnine. Na kamenčićima su mi se često noge htele sfuflati. Jemput sam tak i opal, al sam se dobro dočekal. Da nis, bi zletel strmom nizbrdicom kroz šumu. Kaj da sam po jajcima hodil. Me jen mladi dečko videl i priskočil, a ja velim da niš ni. Čak sam mu rekel da me sram kaj mi se to dogodilo. Mi veli, da me može voditi do dol. Bogek dragi, kaj sam na to spal i to na spustu laganom pred kraj. Razmel sam. Z sandalami više nejdem tak. Noga mora biti dole učvršćena cipelom. Na kraju sam nesiguran bil i na ravnoj cesti. Psihologija. Gor sam bil vuru i pol. Graha s kobasicom nis ni kušal. Jedva sam se spustil. Mišići su vibrirali na nogama. Tramvaj broj 15, pa broj 14, pa broj 7 i na kraju bus za Goricu. Doma horizontala da se mišići malo, oporaviju. Danas je četvrtak i još navek kad krenem na štenge, prema dole, potiho jauknem. Mi je, zgleda, ono nizbrdo više traga ostavilo od pentranja. Dragi moji, tak je to, z mog vugla gledanja bilo. Sam odlučil, da v nedelju 24. rujna pem na Hunjku, ak bu dobrog vremena. Za dalje bum videl kud i kad. Sve vas srdačno pozdravlja i voli vaš Mladen :) |