| < | travanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
Se nekak pripremalo iti na Europsko parsko prvenstvo v gou. Neznam jel vam trebam pripovedati kaj to go je. Morete to videti na blogu Go-misaona igra. To vam je nekakvo slaganje nekih crnih i belih, kakti, kamenčića. Mi kaj se z tim igramo zovemo to kamenčićima. Zapraf su to ovalni kružići od plastike. To se slaže na nekakvu ploču z crtama, a meće se tam gde se crte prekrižavaju. Je na toj ploči 19 crt vodoravnih i još 19 kaj su na njih okomite. Tak je na toj ploči 361 križišče. Tolko je mest kam na početku možete deti kamenčić, kaj je ploča na početku prazna. Da vam ne pripovedam kaj, kak i zakaj se tak dela, al treba puno tih kamenčića nametati gor, da bi se igra kraju dopelala. Sad vam je jasno kaj to idem nekam delati, na nekakvo prvenstvo i to još k tome Europe. Znate gde bu to bilo? V Berlinu. Ja, kad neko veli Berlin, se mam Hitlera setim, pa Rajhstaga, Brandenburga usw. Tam, 45. leta prošlog stoleća, je Berlin bil sav zrušen. Prošlo je skoro 61 leto. Sad bum videl kak je tam. Si mislim. Kad tak putujem na turnire u razna mesta po Europama i svetovima, najčešće skor i nemam vremena razgledati mesto. Za turnir treba vremena. Tak skor svo vreme provedem tam de se igra. Me, kad se vratim, pitaju kaj sam videl, a ja mogu pričati samo o partijama i igračima. Nekaj zapraf i vidim. Znate ono na putu od kolodvora ili aerodroma do mesta igranja, a i hodajući od mesta igranja do mesta spavanja. A to hodanje, ak nejdem sam, projde u pripovedanju o partijama. Ak pak idem sam mi to vreme za dušu, pa ni tak niš skor ni za videti, a ak kja vidim v tom stanju je to na posebni način. Me onda ne zanima kaj je kaj nek uživam u svemu kaj vidim, a to ni kak ovo je ovo il ono je ono. Bum probal malo gledati okolo. Zapraf i gledam i inače, al to su onak meni zanimljive stvari, kak vrapci, ptice, livade, ljudi.... Hiže me ne zanimaju, pa ni dvorci, slavoluki i sve tak. Negdar je neko tu živel i zval se tak i tak. Bil je vladar i sve tak nekak. O sirotim seljakima niko ne pripoveda. Kaj z onima kaj su pod mostovima spali. Kaj o pesima, kaj su lutali i tražili kaj za pojesti. O vetrovima naprimer. Pa, se i ne pamte. Najviše se pripoveda o sazidanim stvarima. To je kakti kultura. Ma dobro, nek je, OK. I tak idemo Tea, njen tata Tom i ja na Parsko prvenstvo Europe v Berlin. Tam pemo z avionom, a natrag z vlakom. A smo baš lepo odabrali način putovanja. Prvo sam ja išel v agenciju i videl cene za povratne z vlakom. Ni baš jeftino. Za Teu i mene participira klub, al ni klub ni pri lovi. Savez nam je samo na papiru. Tom si sam plaća. Znači šparati treba. Pa to bi stalno trebalo tak. Tražimo jeftiniju varijantu. I našli smo jeftinije i brže, a na taj način i bolje. Avionom. Imamo za tam jeftino za oko 1.150 kuna za svo troje. Velimo to i vadimo karte prek interneta. Za natrag nemamo zgodan let. Morali bi dost dugo tam biti, al se mora na posel i v školu iti. Kaj sad? Vraćam se v agenciju i tražim sada samo za natrag z Berlina za Zagreb. Ima. I računa službenica i veli 3.400 kuna za natrag za svo troje. Pitam: 'A kolko je povratna, kaj smo prije par dana gledali.' ' Nekaj prek 2.700. kuna. ' Mislil sam da sam krivo čul, pa pitam ponovo. I odgovor je isti. Pa kaj je jeftinije tam i sim nek samo sim? Je. Sad si gruntam. Karte za avion su već v žepu i to je to. Ovde se sad najviše splati zeti ono od čega se prvo odustalo. Čujem se z Tomom. Velimo da bumo još malo pogledali okolo. Nikaj nismo našli i na kraju odlazim v agenciju i vadim povratne kaj su me došle malo prek 2.800 kuna. Popušili smo u ceni za vrednost avionske karte. Na kraju, kaj je, tu je. Bumo bar leteli samo dve vure, vidli komad Europe iz zraka i preskočili poplavlena područja. Kad sve odradimo na prvenstvu, bumo imali dost vremena, kaj nam vlak ide navečer posle deset z Berlina. Kroz te vure bumo valda nekaj i vidli od Berlina, a bu Tom napravil i koju dobru fotku. Na putu natrag bumo vidli iz vlaka nabujale reke, a morti i kaj poplavlenog područja. Doma smo v ponedelak oko četri vure popodne. Bum vam pripovedal kak je bilo. Naravno, z mog vugla, al bum probal ne samo o partijama koje smo igrali. Deca draga, vam sve dobro želim i pozdravlam vas. Voli vas vaš Mladen   |