Pregled posta

I pak pem nekam, gde ko da nebum bil

Se nekak pripremalo iti na Europsko parsko prvenstvo v gou. Neznam jel vam trebam pripovedati kaj to go je. Morete to videti na blogu Go-misaona igra. To vam je nekakvo slaganje nekih crnih i belih, kakti, kamenčića. Mi kaj se z tim igramo zovemo to kamenčićima. Zapraf su to ovalni kružići od plastike. To se slaže na nekakvu ploču z crtama, a meće se tam gde se crte prekrižavaju. Je na toj ploči 19 crt vodoravnih i još 19 kaj su na njih okomite. Tak je na toj ploči 361 križišče. Tolko je mest kam na početku možete deti kamenčić, kaj je ploča na početku prazna. Da vam ne pripovedam kaj, kak i zakaj se tak dela, al treba puno tih kamenčića nametati gor, da bi se igra kraju dopelala. Sad vam je jasno kaj to idem nekam delati, na nekakvo prvenstvo i to još k tome Europe.
Znate gde bu to bilo? V Berlinu. Ja, kad neko veli Berlin, se mam Hitlera setim, pa Rajhstaga, Brandenburga usw. Tam, 45. leta prošlog stoleća, je Berlin bil sav zrušen. Prošlo je skoro 61 leto. Sad bum videl kak je tam. Si mislim.
Kad tak putujem na turnire u razna mesta po Europama i svetovima, najčešće skor i nemam vremena razgledati mesto. Za turnir treba vremena. Tak skor svo vreme provedem tam de se igra. Me, kad se vratim, pitaju kaj sam videl, a ja mogu pričati samo o partijama i igračima. Nekaj zapraf i vidim. Znate ono na putu od kolodvora ili aerodroma do mesta igranja, a i hodajući od mesta igranja do mesta spavanja. A to hodanje, ak nejdem sam, projde u pripovedanju o partijama. Ak pak idem sam mi to vreme za dušu, pa ni tak niš skor ni za videti, a ak kja vidim v tom stanju je to na posebni način. Me onda ne zanima kaj je kaj nek uživam u svemu kaj vidim, a to ni kak ovo je ovo il ono je ono.
Bum probal malo gledati okolo. Zapraf i gledam i inače, al to su onak meni zanimljive stvari, kak vrapci, ptice, livade, ljudi.... Hiže me ne zanimaju, pa ni dvorci, slavoluki i sve tak. Negdar je neko tu živel i zval se tak i tak. Bil je vladar i sve tak nekak. O sirotim seljakima niko ne pripoveda. Kaj z onima kaj su pod mostovima spali. Kaj o pesima, kaj su lutali i tražili kaj za pojesti. O vetrovima naprimer. Pa, se i ne pamte. Najviše se pripoveda o sazidanim stvarima. To je kakti kultura. Ma dobro, nek je, OK.
I tak idemo Tea, njen tata Tom i ja na Parsko prvenstvo Europe v Berlin. Tam pemo z avionom, a natrag z vlakom. A smo baš lepo odabrali način putovanja. Prvo sam ja išel v agenciju i videl cene za povratne z vlakom. Ni baš jeftino. Za Teu i mene participira klub, al ni klub ni pri lovi. Savez nam je samo na papiru. Tom si sam plaća. Znači šparati treba. Pa to bi stalno trebalo tak. Tražimo jeftiniju varijantu. I našli smo jeftinije i brže, a na taj način i bolje. Avionom. Imamo za tam jeftino za oko 1.150 kuna za svo troje. Velimo to i vadimo karte prek interneta. Za natrag nemamo zgodan let. Morali bi dost dugo tam biti, al se mora na posel i v školu iti. Kaj sad?
Vraćam se v agenciju i tražim sada samo za natrag z Berlina za Zagreb. Ima. I računa službenica i veli 3.400 kuna za natrag za svo troje. Pitam: 'A kolko je povratna, kaj smo prije par dana gledali.' ' Nekaj prek 2.700. kuna. ' Mislil sam da sam krivo čul, pa pitam ponovo. I odgovor je isti. Pa kaj je jeftinije tam i sim nek samo sim? Je. Sad si gruntam. Karte za avion su već v žepu i to je to. Ovde se sad najviše splati zeti ono od čega se prvo odustalo. Čujem se z Tomom. Velimo da bumo još malo pogledali okolo. Nikaj nismo našli i na kraju odlazim v agenciju i vadim povratne kaj su me došle malo prek 2.800 kuna. Popušili smo u ceni za vrednost avionske karte. Na kraju, kaj je, tu je. Bumo bar leteli samo dve vure, vidli komad Europe iz zraka i preskočili poplavlena područja. Kad sve odradimo na prvenstvu, bumo imali dost vremena, kaj nam vlak ide navečer posle deset z Berlina. Kroz te vure bumo valda nekaj i vidli od Berlina, a bu Tom napravil i koju dobru fotku.
Na putu natrag bumo vidli iz vlaka nabujale reke, a morti i kaj poplavlenog područja. Doma smo v ponedelak oko četri vure popodne. Bum vam pripovedal kak je bilo. Naravno, z mog vugla, al bum probal ne samo o partijama koje smo igrali.
Deca draga, vam sve dobro želim i pozdravlam vas. Voli vas vaš Mladen

Post je objavljen 06.04.2006. u 14:21 sati.